DW istražuje: Kako stranke koje će po svoj prilici nakon izbora 26. septembra da uđu u Bundestag doživljavaju region zapadnog Balkana?
U drugom delu istraživanja govore predstavnici Levice i AfD.
Levica i Alternativa za Nemačku (AfD), nemačke stranke krajnje levog i krajnje desnog političkog spektra u Bundestagu, oduvek su bile skeptične, kako prema projektu Evropske unije, tako i prema prejakom spoljnopolitičkom uticaju Nemačke. To naravno važi i za područje zapadnog Balkana.
Kako te stranke koje će najverovatnije ući u Bundestag nakon izbora 26. septembra, a s obzirom na njihove poznate stavove, gledaju na zapadni Balkan – posebno u svetlu diplomatske ofanzive koju je Berlin početkom ove godine pokrenuo kako bi taj region i dalje održao na listi spoljnopolitičkih prioriteta, kako Nemačke, tako i Evropske unije?
„Levica je otvorena prema željama zemalja zapadnog Balkana za ulazak u Evropsku uniju, ali pod uslovom da većina građana tih zemalja to zaista i želi. Mi smo u suštini za to da se građani svake od tih zemalja direktno, a to znači putem referenduma, odluče za ili protiv ulaska u EU“, kaže u razgovoru za DW Žaklin Nastić, poslanica Levice u Bundestagu i potpredsednica parlamentarnog Nemačko-južnoevropskog odbora.
Pratite nas na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Nastić smatra da se u pregovorima o ulasku u EU, suviše malo pažnje obraća na socijalna pitanja. To sa sobom nosi negativne posledice, kaže Nastić, kako u Rumuniji i Bugarskoj, tako i u Hrvatskoj. „Na slučaju Hrvatske smo videli da je brodogradnja te zemlje propala zbog konkurencije u EU, a to je doprinelo da još više građana Hrvatske mora da traži posao na zapadu Evrope. Hrvatska jeste u EU, a iako su time rešeni neki problemi, nastali su novi“, zaključuje Nastić.
„Kosovo nikada nije trebalo priznati“
U vezi s jednim od najvećih problema na zapadnom Balkanu, nerešenim pitanjem odnosa Srbije i Kosova, Nastić potvrđuje staru skepsu nemačke krajnje levice kada je u pitanju priznanje novonastalih zemalja na području bivše Jugoslavije: „Kao stranka međunarodnog prava i dalje smo protiv diplomatskog priznanja Kosova čije odvajanje od Srbije nije bilo u skladu s međunarodnim pravom. Na konzularnom nivou možemo i dalje s Kosovom da održavamo kontakte, ali ambasada mora da bude zatvorena. Tim korakom bi bili takoreći u trendu: u poslednjih pet godina 15 zemalja povuklo je priznanje Kosova, dok ih je samo pet priznalo Kosovo“, kaže političarka Levice iz Hamburga.
Ona oštro kritikuje ulogu Nemačke na jugoistoku Evrope. „Briselski proces koji je pokrenut 2014. i koji je trebalo da rezultira približavanjem vlada u Beogradu i Prištini, praktično je potonuo. Kada su 2018. srpski predsednik Vučić i tadašnji predsednik Kosova Tači najavili razmenu teritorija, Berlin je ponovo morao da se umeša kako bi sprečio dogovor“, kaže Nastić i nastavlja u istom tonu: „Nemačka je u poslednjih 30 godina često bila deo problema, a retko deo rešenja na Balkanu. Umesto još jedne diplomatske ofanzive koja ionako ništa neće da promeni, potreban nam je temeljni socijalni i ekonomski preokret u regionu do kojeg bi trebalo da dođe uz zajedničke napore EU, Kine, Rusije i SAD, kao i snaga na licu mesta.“
„Provincijski političar“ – adut nemačke spoljne politike
Zbog svega toga ne čudi što Žaklin Nastić smatra da dolazak Kristijana Šmita na mesto Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini neće doprineti poboljšanju situacije: „Taj provincijski političar, koji je do sada jedino ostao u pamćenju po izjavi ‘An Apple a Day keeps Putin away’, sigurno neće pomoći u rešavanju komplikovanih unutrašnjepolitičkih problema u Bosni i Hercegovini.“
Nastić i samu funkciju Visokog predstavnika u BiH smatra suvišnom: „Novcem koji bi se uštedeo ukidanjem te funkcije mogao bi da se ojača ekonomski program za tu balkansku zemlju kako bi se njoj zaista pomoglo da krene dalje u rešavanju socijalnih problema“, glasi njeno rešenje.
Za razliku od ostalih stranaka u Bundestagu koje po pravilu smatraju da bi Evropska unije morala pojačano da se angažuje na zapadnom Balkanu, između ostalog i zbog toga da trku za prevlast u tom delu Evrope ne bi u svoju korist rešile Rusija, Kina ili Turska, Nastić iz Levice smatra da rešenju problema na zapadnom Balkanu moraju da doprinesu svi faktori, što znači sve zapadnobalkanske zemlje, uz pomoć EU, ali i Rusije, Kine i SAD.
Skepsa AfD prema proširenju
Poslanička grupa stranke Alternativa za Nemačku (AfD) u Bundestagu na političkom spektru zauzima krajnje desnu poziciju. Ta stranka je svoj uspon započela kritikom Evropske unije, a učvrstila kritikom izbegličke politike. Zato ne čudi što bivši portparol predsednice te stranke Alis Vajdel i aktuelni potpredsednik Nemačko-južnoevropske parlamentarne grupe Markus Fronmajer, na početku razgovora za DW iznosi skepsu kada je reč o proširenju EU.
„Kad je u pitanju proširenje Evropske unije na zemlje zapadnog Balkana, nas tu pre svega interesuju pitanja bezbednosti i pitanja migracija, i tu smo kritični – i to između ostalog jer je problem u islamizmu, organizovanom kriminalu ili ilegalnim migracijama. Ne smemo da zaboravimo da migrantske rute prolaze kroz te zemlje i zbog svega toga moram da kažem da trenutno odbacujemo proširenje EU na taj region“, kaže Fronmajer.
AfD gaji posebnu skepsu kada je u pitanju jugoistok Evrope zbog pitanja islamizma: „Kada govorimo o islamizmu i kad se osvrnemo na Bosnu i Hercegovinu, moramo da spomenemo da se tamo dogodila regrutacija za ‘Islamsku državu’, a to su stvari zbog kojih bi se trebalo zamisliti. Moramo da spomenemo i uticaj Turske koja po Albaniji gradi džamije“, kaže poslanik AfD.
Ostati prisutan u regionu, usredsrediti se na smislene projekte
I kad je reč o odnosu prema Srbiji i Kosovu, AfD ima drugačije mišljenje od većine stranaka u parlamentu, ali se u jednom pitanju slaže sa Levicom: Kosovo nikada nije trebalo priznati. Fronmajer potvrđuje ono što je još pre nekoliko godina u razgovoru za DW rekao spoljnopolitički portparol AfD Armin-Paulus Hampel: „Priznanje Kosova bila je velika greška. Ta državna tvorevina nije u stanju sama da preživi. Već duže vreme ta zemlja je primalac pomoći, a Nemačka tu snosi najveći trošak. Ogroman novac troši se na projekte koji čak pojačavaju migracije prema Nemačkoj, a to nije prihvatljivo“, smatra političar AfD, koji takođe, kao i Žaklin Nastić iz Levice, smatra da razmena teritorija u svrhu poboljšanja odnosa nije rešenje koje bi trebalo tako lako odbaciti, kao što je to učinila nemačka vlada.
Što se Bosne i Hercegovine tiče, Fronmajer smatra da je tamo, za razliku od Kosova, prisustvo Nemačke poželjno, i to iz nekoliko razloga. „Što se tiče Bosne i Hercegovine, smatram da ima smisla što smo tamo prisutni i što pomažemo projekte koji imaju perspektivu. Ja bih te projekte podelio u tri područja: prvo je sprečavanje migracija. Mi moramo tim državama da pomognemo da bolje amortizuju pritisak migranata i da ih po potrebi vraćaju. Drugo pitanje jeste odnos prema islamizmu. Tu moramo posebno da podržimo projekte u Bosni i Hercegovini. I treće je naravno borba protiv organizovanog kriminala. To su tri područja na kojima mora da bude saradnje“, smatra Fronmajer.
Ono na šta svakako ne bi trebalo bacati novac su, prema mišljenju političara AfD, „besmisleni klimatski projekti, poput npr. finansiranja ekološki prihvatljivog javnog prevoza“.
„U nemačkom je interesu da tamo ostanemo aktivni i prisutni, posebno u okviru razvojne pomoći. Kina i Turska pokazuju sve veće interesovanje za taj region, naravno tradicionalno i Ruska federacija, i tu Nemačka mora da gleda kako da i dalje u regionu ostane aktivna kako ne bi izgubila priključak“, zaključuje Fronmajer.
Na mreži “Telegram” možete pratiti sve naše vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima a zatim nas pratiti klikom na opciju “JOIN” na dnu ekrana. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
(dojče vele)
