Primirje između Izraela i Hezbolaha koje je stupilo na snagu jutros u 04.00 sata po lokalnom vremenu predstavlja prekretnicu u sukobu koji traje skoro 14 meseci.
Borbe su eskalirale nakon napada Hamasa na jug Izraela u oktobru prošle godine, što je izazvalo lančanu reakciju nasilja između Izraela i Hezbolaha, uključujući i teške posledice za civilno stanovništvo.
Implementacija primirja i reakcije na terenu
Primirje je rezultat dugotrajnih diplomatskih pregovora, a njegov sadržaj uključuje jasne korake ka stabilizaciji regiona.
Sporazum predviđa da će Izraelske odbrambene snage (IDF) povući svoje trupe iz južnog Libana u roku od 60 dana, dok će libanska vojska rasporediti 5.000 vojnika južno od reke Litani, uključujući 33 punkta duž granice sa Izraelom. Istovremeno, Hezbolah se obavezao na povlačenje iz južnog Libana i demontiranje svoje vojne infrastrukture.
Izraelski portparol Avihaj Adre apelovao je na libanske civile da se još ne vraćaju u sela koja su prethodno evakuisana, zbog potencijalnih opasnosti koje još uvek postoje na terenu. Ipak, jutarnji prizori pokazuju da veliki broj ljudi ignoriše ovo upozorenje.
Portal Tajms of Izrael izveštava o „rekama“ automobila koji se kreću ka južnom Libanu, dok su novinari Rojtersa zabeležili slične prizore sa desetinama vozila u pokretu ka granici.
Međunarodne reakcije i sporazum o pravima Izraela
Sjedinjene Američke Države dostavile su dodatni dokument koji precizira prava Izraela da odgovori na eventualna kršenja primirja.
Ovaj dokument pruža pravnu osnovu za izraelsku reakciju u slučaju da Hezbolah ili druge militantne grupe naruše postignuti sporazum. Američka administracija naglašava važnost implementacije svih tačaka sporazuma kako bi se izbegla eskalacija sukoba.
Uprkos formalnom prihvatanju primirja, zamah političkih tenzija nije potpuno ugašen. Zamenik predsednika političkog saveta Hezbolaha Mahmud Kamati izrazio je zabrinutost povodom nejasnoća u finalnom tekstu sporazuma.
„Još uvek nismo videli konačni tekst sporazuma. Kada ga pregledamo, procenićemo da li odgovara našim zahtevima“, izjavio je Kamati za Al Džaziru, ističući da je usklađenost ključ za održavanje dugoročnog mira.
Sukobi uoči primirja
Neposredno pre stupanja primirja na snagu, sukobi između izraelskih snaga i Hezbolaha su se nastavili. Izraelske vazdušne snage napale su 20 objekata u južnim predgrađima Bejruta, što ukazuje na intenzitet neprijateljstava sve do poslednjih sati.
Napetost na terenu i dalje traje, uprkos primirju, a međunarodne snage, uključujući američke, nastavile su sa vojnim prisustvom u regionu. Takođe, incidenti na libansko-sirijskoj granici, uključujući stradanja humanitarnih radnika, dodatno su otežali situaciju.
Ključni elementi sporazuma i dalji izazovi
Sporazum o primirju podrazumeva povlačenje Hezbolaha sa teritorija koje je kontrolisao u južnom Libanu, čime bi trebalo da se uspostavi tampon zona uz granicu sa Izraelom.
Libanska vojska će preuzeti nadzor nad ovim područjem, što je prvi značajan korak ka smanjenju uticaja Hezbolaha u ovom regionu.
Međutim, implementacija ovih mera nailazi na mnoge izazove. Bezbednosne tenzije ostaju visoke, dok Hezbolah i dalje zadržava određene vojne kapacitete u drugim delovima Libana.
Pitanje poverenja između sukobljenih strana ključno je za održavanje stabilnosti. Takođe, civilno stanovništvo suočeno je sa problemima povratka u sela uništena tokom borbi, dok infrastruktura ostaje teško oštećena.
Korak ka miru, ali ne i kraj napetosti
Primirje između Izraela i Hezbolaha svakako predstavlja važan korak ka smirivanju situacije u regionu, ali se ne može smatrati konačnim rešenjem.
Od uspešne implementacije zavisiće da li će ovo primirje prerasti u trajni mir ili će se sukobi ponovo rasplamsati. Međunarodna zajednica, uključujući SAD i Ujedinjene nacije, ima ključnu ulogu u nadgledanju i posredovanju kako bi se sprečilo dalje nasilje.
Napetosti između Izraela i Hezbolaha ostaju deo šireg geopolitičkog konflikta u kojem su uključeni i drugi regionalni i globalni akteri. Kako bi se izbegla nova eskalacija, potrebno je fokusirati se na izgradnju poverenja i dugoročne mere stabilizacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
