Kada Vučić krene da traži žrtvenog jarca u sopostvenom, kriminalnom okruženju, biće to pretposlednji korak ovog režima.
Primiče se taj dan, jer eksperiment sa mrcvarenjem Miškovića nije uspeo, od pokojnog Kosmajca se „više očekivalo“, a nameštanje nekakve Nedimovićeve pomoćnice nije dovoljno da pokrije opljačkane milijarde.
Krug se polako zatvara. Onaj što je došao na vlast sa obećanjem da će se obračunati sa korupcijom, dozvolio je da korupcija pojede sve, da proguta svaki smisao javnog posla, da postane jedini cilj svake fotelje, makar se ona zvala ministarska, zamenička, direktorska ili samo v.d. U takvom okruženju jedino on živi skromno i pošteno.
UDARNA VEST: EU je prevarila Beograd – Srbija odmah da poništi “Briselski sporazum”https://t.co/57ERf0wYFU
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 17, 2020
Ceo svet Srbiju ocenjuje kao jednu od najkorumpiranijih zemalja Evrope. Toliko smo se navikli na taj izraz da prosto ne znamo ni šta on u praksi znači. Zaboravili smo da korupcija u svojoj biti jeste pljačka državne kase, državnih firmi i državnih fondova. Samo pljačkaši nisu naoružani i sa fantomkama, već nose firmirana odela, skupe satove i voze ih crne limuzine.
Zaboravili smo i da su korupcija i siromaštvo u najdirektnijoj vezi. Ko je najsiromašniji u regionu (a bogami i Evropi) – Albanija, BiH, S. Makedonija, Srbija. Gde je najveća korupcija – Albanija, BiH, S. Makedonija, Srbija. Četorka je ta, a redosled je manje bitan.
Brutalna pljačka države događa se svakodnevno i na svim nivoima. Javne nabavke su rak rana, na tendirima u 70 odsto slučajeva pojavljuje se samo jedna firma. Svaki posao je poslovna ili državna tajna, čak i kupovina palmi, i svaki je „naduvan“ i po nekoliko puta.
Još 2012. procenjeno ja da Srbija godišnje zbog korupcije gubi milijardu evra. Za osam godina Vučićeve vladavine ta cifra je morala samo da raste. Ako ja rasla po stopi rasta zarada ili BDP, onda je malo reći da smo za osam godina kroz korupciju opljačkani za 10 milijardi evra.
Imate li predstavu kolika je to cifra? Nešto manje (za milijardu) od godišnjeg državnog budžeta. A može i ovako, tolikim novcem je moglo da se izgradi 250.000 jeftinih, državnih stanova od 80 kvadrata sa cenom od 500 evra po metru kvadratnom. To je približno broju svih zaposlenih u prosveti, zdravstvu i policiji (ne i u Tužilaštvu, njima je prikladniji kolektivni smeštaj). To je pet, šest gradova veličine Užica, Leskovca, Valjeva…
Gde su završile tolike pare? Pa ulažu ih “majstori” u nekretnine, u akcije, zemlju, u luksuz, kupuju po inostranstvu, a kupuju se i glasovi. Nešto se štekuje i za ne daj bože.
I sad odjednom i predsednik Srbije konstatuje da je u “Vladi bilo mnogo korupcije”“. I to nije smeo da nam kaže u lice, da ode u Ćirilicu ili kod Olivere, pa da drekne: “Sve ću da ih pohapsim”, nego se prepodobio, pa preko austrijskog “Klajne cajtuga” priznaje da njegovi miljenici čerupaju državu. I još veli da će zbog korupcije biti mnogo promena.
Zamajava nas, najveći korupcionaši će ostati u Vladi. Zna on da kada prvi ministar, kada prvi član Predsedništva SNS bude uhapšen, to će biti kraj ove interesne organizacije. Kome od njih treba vlast bez korupcije?
Ali pred sledeće izbore imaćemo predstavu. Sirotinja raja “vidi” da je “Vučić dobar” i da “ovi oko njega sve pokradoše” i čeka žrtvu. To obredno hapšenje “naprednjačkog Marovića ili Sanadera” biće izvedeno pred kamerama doktora Žeksa, tabloidi će dobiti fascikle sa različitim nepočinstvima dotične “lopuže”, “lopovčine”, a bogami i “izdajnika” kome je predsednik verovao. “Analitičari” će da tovare samo tako.
A to će biti znak da je i njegovoj vladavini istekao mandat.
Milenko Vasović (Nova.rs)
