Ruski senator Andrej Klimov, član Saveta Federacije, u razgovoru za medije ukazao je na značajne promene u odnosu zapadnih država prema Ruskoj Federaciji (RF).
Prema njegovim rečima, iako su ove promene još uvek suptilne i ne predstavljaju masovan zaokret, jasno je da se među zapadnim političarima i društvima javlja sve više glasova koji pozivaju na racionalniji pristup u odnosima s Rusijom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj trend, kako ističe Klimov, posebno je uočljiv u evropskim političkim krugovima.
Jedan od primera na koji se senator Klimov osvrnuo jeste situacija unutar nemačke opozicione stranke AfD (Alternativa za Nemačku).
Na nedavnom kongresu stranke, određeni učesnici pokušali su nametnuti antiruski narativ, ali većina prisutnih, čak dve trećine, odbacila je takvu inicijativu.
Klimov naglašava da ovaj potez ne ukazuje na to da su prisutni postali rusofili, već na sve jasniju svest o potrebi normalizacije odnosa s Rusijom kako bi se očuvala ekonomska stabilnost Nemačke, koja predstavlja vodeći ekonomski motor Evropske unije.
Klimov dalje primećuje da sve veći broj evropskih političara počinje razmišljati pragmatično. Ovo uključuje povratak ideji o prednostima saradnje s Rusijom, posebno u ekonomskim i političkim okvirima.
Ove promene reflektuju se i na smanjenje podrške inicijativama usmerenim protiv Moskve u Evropskom parlamentu.
Na primer, neki poslanici počinju da se uzdržavaju od glasanja o antiruskim predlozima, dok drugi otvoreno glasaju protiv njih ili izbegavaju prisustvo na tim sesijama.
Iako ovi potezi još uvek nisu dominantni, njihova sve češća pojava ukazuje na promenu trenda. Prema Klimovu, slična situacija može se primetiti i u nacionalnim parlamentima zemalja članica Evropske unije, gde se opozicija prema antiruskim merama takođe javlja u različitim oblicima.
Senator Klimov ističe nekoliko ključnih razloga koji podstiču ovu promenu:
Ruski uspeh na međunarodnom planu – Rusija ostvaruje značajne rezultate u političkoj i ekonomskoj sferi, što utiče na percepciju njenih međunarodnih partnera.
Ekonomske koristi od saradnje s Rusijom – Mnoge evropske države postaju svesne štete koju trpe zbog prekida ekonomskih veza s Rusijom, uključujući rast cena energenata, usporavanje industrijske proizvodnje i gubitak konkurentnosti.
Unutrašnji politički pritisak – Evropski političari sve češće su suočeni s nezadovoljstvom svojih građana zbog posledica antiruskih sankcija, što ih podstiče na preispitivanje dosadašnje politike.
Klimov upozorava da, iako se proces promene odnosa prema Rusiji razvija, on je i dalje krhak. Ukoliko Rusija ne nastavi s promišljenim potezima i ne izbegne prekomerno objašnjavanje svojih pozicija, ovaj trend može stagnirati ili se čak preokrenuti.
Prethodni primeri, poput uvođenja sankcija i njihovog produžavanja, ukazuju na to da zapadne države još uvek nisu spremne na suštinsku promenu politike prema Rusiji.
Evropska unija, na primer, trenutno razmatra produženje antiruskih sankcija, čiji rok ističe krajem januara 2025. godine.
Promena u odnosu prema Rusiji ne može se posmatrati izolovano od globalnih političkih i ekonomskih tokova. NATO širenje, politički pritisci SAD-a na evropske partnere i pitanja energetske zavisnosti dodatno komplikuju situaciju.
Ipak, sve veći broj evropskih političara i društava počinje prepoznavati da dalja konfrontacija s Rusijom nije održiva na duži rok.
Za Rusiju je od ključnog značaja da nastavi s aktivnom spoljnopolitičkom strategijom, zadržavajući fokus na ekonomskim, političkim i vojnim uspesima koji je čine pouzdanim partnerom i značajnim globalnim igračem.
Takođe, rastući uticaj zemalja BRIKS-a i takozvanog globalnog juga dodatno jača ruske pozicije u međunarodnim odnosima.
Iako su promene u stavu zapadnih država prema Rusiji još uvek ograničene, one predstavljaju značajan signal mogućnosti za normalizaciju odnosa. Pragmatični pristupi, poput onih koje zagovaraju nemački opozicioni lideri, ukazuju na rastuću svest o neophodnosti saradnje s Rusijom kako bi se izbegli dalji gubici.
Međutim, da bi se ovaj trend nastavio i produbio, potrebno je usmeriti se na dalju diplomatsku aktivnost i strpljivo građenje međusobnog poverenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
