[adsenseyu2]
„Ako uđete u bilo koji supermarket i obratite pažnju na deklaracije prehrambenih proizvoda, videćete da mnogi od njih sadrže fruktozu, najčešće u obliku saharoze (običnog šećera)“, kaže Vilhelm Krek, profesor celularne biologije sa Instituta za molekularna zdravstvena istraživanja u Cirihu.
Hrana i razni negazirani sokovi sadrže fruktozu kao veštački aditiv i to često u velikim količinama. Fruktoza je prethodnih decenija postala naročito popularna zato što se smatra da je manje štetna od glukoze. Za razliku od glukoze, fruktoza vrlo malo povećava nivo šećera u krvi i lučenje insulina. Takođe, fruktoza je slađa od glukoze.
Međutim, postoji i lošija strana. Jetra pretvara fruktozu u masti. Stoga ljudi koju unose puno visokofruktozne hrane mogu postati veoma gojazni i razviri visok krvni pritisak, dislipidemiju, masnu jetru i otpornost na insulin, što lekari sve zajedno nazivaju metaboličkim sindromom.
[adsenseyu4]
Novi rad koji su napisali Krek i njegov saradnik Piter Mirtšink predstavlja problematičan uticaj fruktoze. Istraživači su otkrili do sada nepoznati molekularni mehanizam koji ukazuje na to da fruktoza izaziva nekontrolisani rast srčanog mišića, što može dovesti do smrtonosnog srčanog udara.
Kada osoba ima visok krvni pritisak, srce mora da raste pošto mu je teže da pumpa krv kroz cirkulatorni sistem. Ove ćelije srčanog mišića koje rastu zahtevaju značajnu količinu kiseonika. Međutim, pošto nije dostupno dovoljno kiseonika, ćelije se okreću ka alternativnim zalihama energije. Umesto da crpe energiju iz masnih kiselina, one se oslanjaju na anaerobni proces koji se naziva glikoliza, što u prevodu znači razlaganje šećera. Ukoliko ćelije srčanog mišića mogu da dođu do fruktoze, pored glukoze, to može da pokrene smrtonosnu lančanu reakciju.
Krekov istraživački tim je pokazao da nedostatak kiseonika u ćelijama srca dovodi do pojave HIF molekula. U pitanju je univerzalni molekularni prekidač koji se uključi kada je u toku neki patološki proces rasta, poput kardiomegalije ili raka. HIF omogućava ćelijama srca da proizvode ketoheksakinazu-C (KHK-C), centralni enzim u metabolizmu fruktoze. KHK-C ima veliki afinitet prema fruktozi i može veoma efikasno da je razloži. Proizvodnja ovog enzima takođe ima efekta na glikolizu. Pošto metabolizam fruktoze ne izaziva povratnu reakciju regulacije, počinje opasan ciklus koji može dovesti do srčanog udara.
Kako bi istražili ovaj mehanizam, istraživači su koristili miševe, ali i biološke uzorke pacijenata sa kardiomegalijom i suženjem aorte. Uzorke su za vreme operacije uzeli hirurzi. Kod miševa koji boluju od povišenog krvnog pritiska, istraživači su isključili KHK enzim, što je posledično sprečilo uvećanje srca.
[adsenseyu1]
Još jedna činjenica koju vredi napomenuti jeste da telo sadrži i KHK-A, enzim sličan KHK-C, koji baš i nema afinitet prema fruktozi. Oba ova enzima imaju isti genetski kod, a razlika je samo u informacionoj RNK. Zavisno od potrebe, geni mogu proizvesti jedan od ova dva enzima. Krek navodi da 95 % ljudskih gena ima ovu mogućnost.
U normalnim uslovima, ćelije jetre proizvode KHK-C enzim, dok drugi organi proizvode samo KHK-A enzim. Sada je po prvi put dokazano da i srce može da proizvede KHK-C kada se izloži patogenim faktorima.
Fruktoza se dodaje u brojne prehrambene proizvode, naročito u negazirana pića i sokove, a sadrži je i brojno voće. Međutim, Mirtšink navodi da je sasvim bezbedno jesti voće u normalnoj količini, ali da treba izbegavati negazirana pića i voćne sokove koji imaju dodati šećer. Važno je samo pažljivo čitati deklaraciju proizvoda.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
