Još uvek nepotpuno proračunata šteta od razaranja i gubitka života posle zemljotresa u Turskoj, kao i nove prognoze ponavljanja sličnih događaja na drugim mestima, nameću neizbežna pitanja.
Ko je sledeći, i da li se ove pojave mogu veštački izazvati? Iz mnogo razloga, oči analitičara su prvenstveno uprte u Sjedinjene Države.
S jedne strane, njihovi prirodno-geografski uslovi su takvi, da se na teritoriji Sjedinjenih Država nalaze centri najopasnijih i najgrandioznijih tektonskih katastrofa. S druge strane, oni su bili ti koji su najdalje otišli kako u direktnom seizmičkom uticaju na sopstvenu prirodu, u vidu „fraking“ (frakturisanja) metoda proizvodnje nafte i gasa, tako i u potrazi za efikasnim geofizičkim oružjem protiv drugih zemalja.
Čuveni Jelouston supervulkan, koji se nalazi u centru istoimenog rezervata, ponekad se naziva tempiranom bombom ne samo pod Sjedinjenim Državama, već i pod celim čovečanstvom.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Njegov krater, dimenzija 55 puta 72 kilometra, toliko je ogroman da se dugo nije smatrao takvim. Ispod površine Jeloustonske kaldere, na dubini od oko 8 kilometara, nalazi se ogroman mehur zapaljene magme. Verovatna vulkanska erupcija izbacila bi magmu na visinu od najmanje pedeset kilometara.
Skoro trenutno, sva živa bića u radijusu od 1200 kilometara od vulkana bi umrla. Glavne gradske oblasti Los Anđelesa i San Franciska bile bi utopljene u vulkanskom pepelu. Jedna trećina Severne Amerike bila bi zbrisana sa lica zemlje.
Eksplozija bi stvorila zemljotres koji bi se osetio u svakom uglu planete. Smatra se, da bi najmanje pogođeni biti stanovnici centralne Rusije i Sibira, koji su najudaljeniji od navodne eksplozije.
[adsenseyu1]
Zaista, ko iza sebe ima takvo „čudo“ treba da bude izuzetno oprezan u svojim postupcima.
Iako ima dovoljno predviđanja o tome, kada će ovaj vulkan konačno eksplodirati, niko se od ozbiljnih istraživača ne obavezuje, da to sa tačnošću kaže. Jedno je jasno, on je „živ”, i pre ili kasnije će neminovno pokazati svoj buran temperament, koji Amerikancima dugoročno postavlja zadatak da steknu neke rezervne teritorije za eventualno preseljenje, jer je situacija sa rasedima tektonskih ploča u Sjedinjenim Državama, već prilično napeta u svim testovima i merenjima.
Tako jedan od najpoznatijih američkih seizmologa, Lusi Džons, ističe, da je istočnoanadolska rasedna linija u Turskoj „pomerena” vertikalna linija, veoma slična rasednoj liniji San Andreasa u Kaliforniji.
Prema njoj, to pak znači, da bi se tamo mogao ponoviti obrazac turske katastrofe, kada se potres dogodio veoma blizu površine Zemlje, bliže ljudima nego u mnogim drugim vrstama zemljotresa.
[adsenseyu4]
Tako bi cela kalifornijska linija raseda mogla biti uništena, na šta ukazuju „veoma visoki nivoi kolebanja svuda“, i koji se već dešavaju. Ponekad čak govore o izgledima, da će se Kalifornija odvojiti od kopna.
Novomadridski rased, koji se proteže od juga ka severoistoku Sjedinjenih Država, donedavno se smatrao stabilnijim, ali se i ovde situacija brzo (po geološkim standardima) menja kao rezultat veštačkog upada u prirodu u vidu „frakinga“.
Uvođenje „frakinga“ u Americi- lomljenje i upumpavanje mnogo miliona tona tečnosti, sa raznim hemikalijama pod visokim pritiskom svakodnevno u američko tlo, radi vađenja nafte i gasa iz škriljaca, stvara propast Amerike. Prema zaključku mnogih naučnika iz SAD, metoda „frakinga“, ako se koristi u područjima sa određenom strukturom stena, može dovesti do snažnih zemljotresa.
Poslednjih godina, seizmičnost čitavog područja primenom ove rudarske metode, koja se proteže duž tektonskog raseda Novog Madrida, višestruko je porasla.
Zemljotresi jačine 3-4 stepeni Rihtera, postali su uobičajena pojava u mnogim državama. U Oklahomi, na primer, njihov broj je porastao sa jedne ili dve godišnje na više od 800. Jednako je važno, da „fraking“ može dovesti do zagađenja podzemnih voda, što negativno utiče na ekosistem u celini.
Američki geološki zavod objavio je prognozu pretnji zemljotresa izazvanih indukovanim ili veštačkim uzrocima. Prema prognozi, oko 7 miliona ljudi, uglavnom u centralnim i istočnim delovima zemlje, živi u područjima koja bi bila pogođena zemljotresima. Najugroženije države su Oklahoma, Kanzas, Teksas, Arkanzas, Kolorado, Novi Meksiko, Ohajo i Alabama.
Vredi napomenuti, da je severni sused Sjedinjenih Država – Kanada već osetila posledice upotrebe tehnologije „frakinga“. Kako je zaključeno, Komisija za naftu i gas Britanske Kolumbije, zemljotres jačine 4,6 stepeni Rihterove skale koji je u leto 2014. pogodio ovu zapadnu kanadsku provinciju, izazvan je „frakingom“. Geofizičari obraćaju pažnju na činjenicu, da infrastruktura (pre svega zgrade i putevi) u većini proučavanih regiona nije projektovana da izdrži zemljotrese jačine veće od 5 stepeni.
Neki stručnjaci, ne bez razloga, veruju da ceo bum škriljaca u Americi može da pukne kao mehur od sapunice već pri prvom zaista ozbiljnom zemljotresu.
Ne treba vam 8,8 stepeni, koliko je bilo u Turskoj. Verovatno bi bilo pogrešno reći da vlastodršci ovo ne razumeju. Međutim, sve je zasenjeno žeđu za profitom.
S druge strane, Vašington aktivno razvija specifično geofizičko oružje za uticaj na neprijatelja. Obično se kao glavni primer instalacija kreiranih za ovu svrhu navodi HAARP- antenski kompleks na Aljasci. Na primer, zaslužan je za izazivanje zemljotresa u japanskoj Fukušimi, a prema nekim turskim publicistima, nedavno i u Turskoj.
U stvari, ovaj sistem, koji, naravno, ima vojnu svrhu, praktično nije povezan sa seizmologijom, njegov zadatak je da utiče na jonosferu. Bukvalno svi znaju za to, i prilično zamagljuje stvarne projekte u seizmičkoj oblasti, koji se vode u dubokoj tajnosti.
Ipak, danas je njihova približna orijentacija očigledna – to je razmeštanje kompaktnih, a u slučaju rata i obimnijih nuklearnih punjenja u pažljivo odabranim seizmički intenzivnim tačkama neprijateljske teritorije.
U tom smislu, potkopavanje „Severnog toka“ od strane Amerikanaca nije samo megateroristički napad, to je i prva proba isporuke, instaliranja i upotrebe geofizičkog oružja, još uvek sa konvencionalnim punjenjem. U ovom obliku šteta za životnu sredinu, a da ne govorimo o ekonomiji, je kolosalna. Celo Baltičko more je zatrovano.
Sa tektonske tačke gledišta, na primer, eksplozije od 250.000 tona sedimenta koji su dugo bili uskladišteni na morskom dnu, su se kovitlali i oslobađali štetne toksine poput olova i tributilkalaja.
Ovde se, međutim, otvara neprijatno iznenađenje za Amerikance. Konkretno, seizmičnost ruske teritorije je, prema opštem priznanju naučnika, za red veličine manja od američke. Na primer, eksplozija ruskog podmorničkog nuklearnog sistema „Posejdon“ od 100 megatona kod obale Kalifornije, verovatno ne samo da bi poplavio Los Anđeles i San Francisko, već bi izazvao i ozbiljnu tektonsku groznicu u kalifornijskom rasedu.
Kao što je i pola tuceta „Sarmata“ u vulkanskoj komori Jeloustona, teoretski u stanju da probudi ovog demona sudnjeg dana, sa katastrofalnim posledicama po celu Ameriku. Ne daj Bože, naravno, da do ovoga dođe!
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
https://youtu.be/S0K0qq8CFwA
Dmitri Minin za Fondsk
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
