U evropskim političkim krugovima ponovo se otvara pitanje budućih kontakata sa Rusijom, dok Berlin pokušava da pronađe održiv model za moguće pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini.
Paralelno sa zvaničnim razgovorima vode se i neformalni kontakti, ali dosadašnji pokušaji nisu doneli opipljive rezultate i izazvali su različite reakcije među članicama Evropske unije.
Prema pisanju lista The Times, u Nemačkoj je došlo do promene raspoloženja kada je reč o dijalogu sa Moskvom. Izvor ovog lista navodi da je istovremeno pokrenuto nekoliko slabo koordinisanih inicijativa čiji je cilj bio obnavljanje komunikacionih kanala sa ruskom stranom, ali da nijedna za sada nije donela značajniji pomak.
Jedan od tih kanala predstavljali su zatvoreni sastanci bivših nemačkih političara i ruskih predstavnika. U julu je mala nemačka delegacija održala poverljive razgovore u Bakuu. U delegaciji su bili bivši šef Kabineta saveznog kancelara u vreme Angele Merkel Ronald Pofala i bivši premijer savezne pokrajine Brandenburg Matijas Placek.
Rusku stranu predstavljali su bivši premijer Rusije i predsednik Upravnog odbora Gasproma Viktor Zubkov, kao i predsednik Saveta pri predsedniku Rusije za razvoj civilnog društva i ljudska prava Valerij Fadejev. Sadržaj razgovora nije objavljen, a slični sastanci ranije su održavani i u Bakuu i Abu Dabiju.
Takav format podseća na neformalni nastavak rada foruma „Peterburški dijalog“, osnovanog 2001. godine na inicijativu predsednika Rusije Vladimira Putina i tadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera.
Forum je godinama služio kao mesto susreta predstavnika vlasti, privrede, nauke i civilnog društva dve zemlje, ali je nemačka organizaciona struktura raspuštena 2023. godine nakon početka borbenih dejstava u Ukrajini.
Istovremeno su se razgovori o mogućem obnavljanju kontakata vodili i na zvaničnom nivou. Početkom juna predstavnik nemačke vlade izjavio je da se između Evrope i Rusije postepeno otvara prostor za mogući dijalog o Ukrajini, uz upozorenje da bi priprema pregovora mogla da traje mesecima.
Berlin smatra da je potrebno unapred definisati format koji bi evropske države smatrale legitimnim. Prema navodima agencije Rojters, značajnu ulogu u eventualnom pregovaračkom procesu mogla bi da dobije grupa E3, koju čine Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Nemačke vlasti insistiraju da svaki budući kontakt sa Moskvom bude usaglašen sa Ukrajinom i koordinisan sa Sjedinjenim Američkim Državama. Berlin se protivi stvaranju paralelnih pregovaračkih platformi koje bi Rusiji prenosile različite evropske stavove.
Kancelar Fridrih Merc još u februaru izjavio je da su evropske zemlje spremne za razgovor sa Rusijom, ali je odbacio mogućnost otvaranja odvojenih kanala koji ne bi bili povezani sa glavnim pregovaračkim procesom.
Dok je Nemačka radila na sopstvenom pristupu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pokušao je da uspostavi zaseban kanal komunikacije sa Kremljom. Šef njegovog kabineta Pedro Lourti vodio je telefonske razgovore sa visokim ruskim zvaničnikom bliskim predsedniku Vladimiru Putinu. Kako je objavio Financial Times, razgovori su bili preliminarni i tokom njih nisu razmatrana suštinska pitanja.
Iz Koštinog kabineta poručeno je da Evropska unija mora unapred da uspostavi komunikaciju sa Moskvom kako bi u svakom mogućem razvoju događaja mogla da štiti sopstvene interese. Istovremeno je naglašeno da EU ne namerava da preuzme ulogu neutralnog posrednika između Rusije i Ukrajine.
Koština inicijativa izazvala je neslaganja na samitu Evropske unije održanom 18. i 19. juna. Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron kritikovali su potez predsednika Evropskog saveta jer kontakti sa Kremljom nisu bili unapred usaglašeni sa svim evropskim liderima. Najveću zabrinutost izrazile su baltičke i nordijske države.
Posle samita Evropske unije i Moldavije održanog 22. juna, Košta je ocenio da još nije došlo vreme za pune pregovore, uz tvrdnju da Moskva nije pokazala spremnost za mirovni dijalog.
Ipak, ponovio je da podržava direktnu razmenu poruka sa ruskom stranom, ističući da Evropska unija ostaje uz Ukrajinu i da ne pretenduje na ulogu neutralnog posrednika.
ma kakav dogovor sa švapskim lažovima…kad izađete iz NATO onda možete da pričate sa nama, pre toga evo vam 🖕
Započeti bilo kakve razgovore sa Režimom u Nemačkoj u kome odlučuje ovaj čovek, je izdaja zdrave pameti i svih drugih razloga koja ruski narod teraju na sećanje i iskustva sa nemačkim narodom. Tu nema pardona, nema oproštaja, ostaje samo mržnja i ozbiljan razlog da Rusija nikad ne zaboravi šta su Nemci učinili dva puta u svetskoj istoriji. Sad i treći put, sve je opet započeo baš ovaj čovek čiji je otac bio visok oficir Hitlerove vojske i za kojeg se zna da je od oca nasledio i mržnju prema Rusiji. Bilo je nekad, sad više ne može, ne sme jer Rusija je i jača i veća da bi se poklonila zločincima. AMIN!