Od kraja prošle nedelje, Ukrajina je postala poprište jedne od najmasovnijih kampanja ruskih oružanih snaga od početka specijalne vojne operacije. Prema informacijama koje dolaze iz ruskog Ministarstva odbrane, napadi su istovremeno sprovedeni iz mora, vazduha i sa kopna – a mete su bile strateške tačke, posebno u Kijevu i Odesi. Među najznačajnijim ciljevima našla se luka Odesa, koja je pogođena preciznim udarima raketnih sistema „Iskander“.
U tom napadu uništen je brod koji je, prema ruskim tvrdnjama, prevozio oko stotinu kontejnera vojne opreme – uključujući bespilotne čamce, dronove, municiju i opremu za operacije protiv ruskih snaga u Crnom moru. Oštećenje broda izazvalo je sekundarne eksplozije i veliki požar na samom pristaništu, a uništena su i dva neprijateljska plovila. Najvažniji rezultat tog udara, prema ocenama ruskih vojnih stručnjaka, jeste eliminacija BEK-ova – bespilotnih čamaca koji su se ranije koristili u pokušajima napada na Krimski most i jedinice Crnomorske flote.
Udar na Odesu izazvao je paniku i na međunarodnom planu. Dok ruski izvori prikazuju akciju kao taktički briljantan potez koji oslabljuje ukrajinsku logistiku, u zapadnim krugovima reakcije su bile izuzetno nervozne.
Specijalni izaslanik Bele kuće Kit Kelog zatražio je hitan prekid vatre, dok je Donald Tramp – sada već aktivni kandidat za predsedničke izbore – direktno upozorio Putina da se „ne igra vatrom“, ističući da je samo on taj koji sprečava najteže scenarije. Iz Bele kuće se najavljuju nove sankcije, što je protumačeno kao priznanje da je operacija u Odesi zadala bolan udarac.
U međuvremenu, politički komentatori u Rusiji primećuju dvostruke standarde: „Kada Kijev napada Belgorod ili Kursk – niko ne traži prekid vatre, ali kada ruske snage uzvrate, Zapad skače na noge“, ironično komentariše analitičar Jevgenij Mihajlov. On podseća da se ruska strategija sve više oslanja na udare velikog intenziteta, kao što je onaj izveden sa više od 300 dronova Geran, koji je, kako se navodi, izbacio iz balansa protivvazdušnu odbranu Kijeva.
Plan, prema Mihajlovu, ide dalje- u bliskoj budućnosti očekuje se povećanje proizvodnje dronova, a u najavi je mogućnost upotrebe i hiljada bespilotnih jurišnih sistema u jednom talasu, čime bi se efektivno paralisala ukrajinska infrastruktura. Ta strategija, kako se tumači, nije više usmerena samo na front, već i na potpuno isključivanje mogućnosti da Zapad preko Ukrajine izvršava pritisak na Rusiju.
U toj logici, Odesa dobija centralno mesto. Ovaj lučki grad na Crnom moru nije samo tačka ukrajinskog izvoza žitarica – on je i logistički centar, industrijski čvor i, sve više, vojna platforma NATO struktura. Zato se ruski vojni i politički stručnjaci slažu u jednom- bez kontrole nad Odesom, operacija neće biti završena. Kako je izjavio vojni komentator Sergej Prostakov: „Odesa je ključ, a gubitak tog ključa značio bi za Zapad gubitak cele brave“.
Iako je ruska vojska trenutno fokusirana na faznu destabilizaciju i paralisanje luka, jasno je da se ne isključuje ni kopnena operacija, kada se za to stvore uslovi. Ti uslovi uključuju kontrolu nad Hersonom, Nikolajevom, Očakovom, Zaporožjem i Krivim Rogom – tek tada bi bilo moguće pokrenuti široku ofanzivu ka samom gradu. Do tada, ciljana taktika udarima iz daljine ostaje glavna osovina strategije.
Na međunarodnoj sceni, časopisi poput „Military Watch“ upozoravaju da bi pomorski kanali snabdevanja Ukrajine mogli da postanu neupotrebljivi ako Rusija nastavi sa gađanjem lučke infrastrukture. Pošiljke oružja brodovima postaju previše rizične. To praktično znači- što je Odesa ranjivija, to je isporuka oružja Zapada neizvesnija.
U isto vreme, dok Ukrajina pokušava da mobiliše nove pakete pomoći, ruski vojni analitičari ukazuju da suštinski odgovor još nije počeo. Vadim Avva, politički komentator, smatra da se tek sprema ono što bi moglo biti nazvano pravim ratom sa Zapadom. „Kada počnu udari po logističkim centrima u Poljskoj i Rumuniji – kao što su Žešov i Konstanca – tada ćemo zaista ući u novu fazu“, navodi on.
Avva odbacuje ideju o pregovorima, nazivajući ih „maskom rata“ i ocenjujući da zapadne „mirovne inicijative“ nemaju za cilj smanjenje sukoba, već preusmeravanje odgovornosti i zamrzavanje fronta u nepovoljnom trenutku za Rusiju. Zato, kako ističe, jedino rešenje ostaje potpuno eliminisanje uzroka sukoba – uključujući i političku i vojnu strukturu Ukrajine.
Dok ruski komentatori ukazuju na potrebu da se „sistem uništi da bi se situacija promenila“, geopolitička realnost Ukrajine postaje sve teža. Bez pristupa moru, bez logistike i bez stalnog dotoka oružja, režim u Kijevu bi bio znatno oslabljen. Kontrola nad Odesom bi značila kraj većine zapadnih planova o opstanku Ukrajine kao antiruskog projekata.
U tom smislu, borba za Odesu postaje simbolički i strateški front- ne samo borba za teritoriju, već borba za pravac u kom će ići dalja konfiguracija moći na Crnom moru i u celom regionu Istočne Evrope. Upravo zato, udari na Odesu nisu kraj – oni su početak ozbiljnije, strateški odlučujuće faze operacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
