Promene koje se dešavaju u svetu nisu neko manje pomeranje klatna, već tektonske promene, a sve do jedne idu na ruku Srbiji i zato ne treba žuriti sa postizanjem pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, smatra pravnik i publicista Branko Pavlović.
Analizirajući aktuelnu situaciju u svetu u svojoj novoj knjizi „Iskorak u slobodu. Izoštravanje slike geopolitičkih procesa“, Pavlović kaže da brojke o stanju vodećih svetskih ekonomija dovoljno govore same za sebe.
Tako je 1999. BDP Amerike bio triput veći od zbira BDP-a Rusije, Kine i Indije, dok će dogodine zbir te tri zemlje po realnoj kupovnoj moći biti duplo veći od američkog. Sagledavajući uticaj tih procesa na Srbiju, posebno kad je reč o pitanju Kosmeta, naš sagovornik ističe, gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“, da čekanje da nadolazeće promene na međunarodnom planu daju rezultate, ne znači da naša zemlja nema dosta posla dok se ne slože kockice koje će nam omogućiti da sami sa Albancima ispregovaramo suživot.
[adsenseyu1]
„Srbija ne može da sedi skrštenih ruku. Mi moramo da zahtevamo povratak naših prinudno raseljenih ljudi i povratak naših oružanih snaga na granice, kako je predviđeno Rezolucijom 1244, bez čega nema nastavka pregovora. Ne takse, ne vojska Kosova, nego možemo da pregovaramo kad ispunite ova dva uslova“, navodi Pavlović.
VIDEO:
On kao poseban cinizam vidi nastojanje zapadnih zemalja da pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine bude postignut do juna, jer se upravo tada navršava 20 godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim je okončana NATO agresija na SR Jugoslaviju.
„Oni (Zapad) su strašno vezani za datume i ukoliko je njima Kosovo i dalje otvorena tema 20 godina nakon bombardovanja, to je njihov poraz. Oni su nervozni što dolazi jun 2019. i zato bi hteli da završe sporazum do juna. Kao što su nas maltretirali na 20 godina od Srebrenice, da to mora u UN da bude okarakterisano kao genocid. A pošto im je pružen otpor, gde je sad ta tema? Nema je nigde. Isto će biti sa pravno obavezujućim sporazumom“, uveren je Pavlović.
Kao pravnik analizirao je i neke od, kako kaže, neistina koje se uporno nameću u vezi sa Kosovom i Metohijom, a u knjizi je naveo 18 najčešćih. Jedna od njih je i tvrdnja da se u Rezoluciji 1244 nigde ne pominje Srbija, već samo SR Jugoslavija. Pavlović tim povodom podseća na dokumente poput Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, koja sadrži i odredbu gde se kaže da ako Crna Gora izađe iz državne zajednice, ugovara se da je Srbija sukcesor svih prava, a izričito se kaže posebno onih koji proizilaze iz Rezolucije 1244.
Istovremeno, dodaje on, Srbija po dva međunarodna akta ostvaruje pravo na teritoriju KiM — pored pomenute Rezolucije, tu je i činjenica da je Srbija krajem 2000. godine ponovo primljena u UN takođe u granicama koje uključuju Kosmet.
„Prema tome, imamo dva međunarodno pravno priznata akta suvereniteta koji obuhvataju i KiM, a sad nam se sugeriše da bi međunarodni odnosi trebalo da budu tako teški da to više nije održivo i da zato moramo da zaključimo novi pravno obavezujući sporazum. On bi trebalo da znači međunarodno odricanje od suvereniteta Srbije i prihvatanje stolice u UN za tzv. Kosovo, kao i da sami zahtevamo promenu Rezolucije 1244 i to u međuvremenu sa ojačanom Rusijom i Kinom, pa i Indijom, koje nikada neće priznati secesiju Kosova“, navodi Pavlović, napominjući da kako „nikakva Amerika to ne može da progura“, htela bi da mi sami to uradimo.
Upravo zato je eventualno postizanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom izuzetno opasno, jer sve do sada je stanje popravljivo, ali taj potez bi, uveren je sagovornik Sputnjika, bio nepopravljiv.
Tanja Trikić (Sputnik)
