Jedan od najvećih izazova neće biti rad samo sa teroristima, već i sa njihovim suprugama, a posebno sa decom, kaže prof. dr Marija Đorić, stručnjak za bezbednost
Teritorija Kosova i Metohije bila je prva po broju ljudi u Evropi (u odnosu na ukupan broj stanovnika) koji su otišli na iračko i sirijsko ratište. Prema raspoloživim podacima službi, od 2012. sa Kosova se više od 400 ljudi pridružilo terorističkim grupama poput Islamske države i Fronta al Nusra. U aprilu 2019. vratilo se 110 osoba, među kojima su bile žene i deca.
„Veliki je problem povratka terorista, jer čak iako budu uhapšeni i procesuirani, ne znači da će posle odsluženja zatvorske kazne biti deradikalizovani i spremni za integraciju u društvo.
Sudeći po dosadašnjim slučajevima, za odlazak na strana ratišta i krivično delo terorizma, na Kosovu su kazne relativno niske”, naglašava za „Politiku” prof. dr Marija Đorić, autorka pet knjiga o ekstremizmu, stručnjak za bezbednost i antiterorizam.
U Osnovnom sudu u Prištini prošle nedelje je podignuta optužnica protiv K. D, zbog sumnje da je bivši pripadnik Islamske države i da je aktivno učestvovao u aktivnostima te terorističke organizacije.
Iz tužilaštva u Prištini je saopšteno da je K. D. namerno učestvovao u delovanju terorističke organizacije, tako što se sa suprugom pridružio ekstremistima ID, aktivno sarađivao u aktivnostima te organizacije kao trener snajperista.
Njega su uhapsili i zatvorili predstavnici sirijskih demokratskih snaga, a 17. jula ove godine organizovano je prebačen na Kosovo. Prema zakonima na KiM on je izvršio krivično delo organizovanja i učešća u terorističkoj grupi.
„Ovaj slučaj je posebno interesantan, jer ukoliko se tereti da je obučavao snajperiste, to znači da je reč o profesionalcu koji je relativno visoko rangiran u Islamskoj državi te da je i najverovatnije indoktriniran violentnom ideologijom. Sa takvim pojedincima je veoma teško sprovoditi proces deradikalizacije”, kaže Marija Đorić.
Napominje da je ovo nažalost samo početak, jer ceo zapadni Balkan čeka povratak terorista i njihovih porodica, koje se pretežno nalaze u kampovima poput Al-hola u Siriji.
Drugi snajperista – Skender Ćerimi, tokom svog sedmogodišnjeg boravka u sirijskim ratnim zonama, dok se borio za ID, od te organizacije dobijao je platu od 100 dolara mesečno, a džihad u redovima Islamske države započeo je sa kalašnjikovim, prenosi Reporteri.
Kosovske službe su uz pomoć američkog Federalnog biroa za istrage (FBI) pronašle dokaze da je Ćerimi uspeo da se posle dve godine u toj zemlji pridruži odredu snajperista „Dabik”.
On je u julu ove godine vraćen na Kosovo, nakon što se predao sirijskim demokratskim snagama, koje su u poslednje tri godine uspele da preuzmu kontrolu nad nekim od glavnih uporišta Islamske države.
Ovaj Albanac, poznat kao Abu der, vraćen je na Kosovo letos, zajedno sa još deset osoba, uglavnom žena i dece, koje su sirijske demokratske snage držale u kampovima u toj zemlji, pišu prištinski mediji.
Kada je stigao u zemlju, kosovske vlasti su ga uhapsile zbog sumnje da je učestvovao u terorističkoj grupi, za šta bi mogao da bude sankcionisan kaznom zatvora u trajanju od pet do deset godina.
„Jedan od najvećih izazova neće biti rad samo sa teroristima, već i sa njihovim suprugama, a posebno sa decom”, navodi Marija Đorić.
Naša sagovornica objašnjava da će taj rad iziskivati multidimenzionalni pristup problemu i angažman različitih segmenata društva poput službi za socijalni rad, psihologa, centara za mentalno zdravlje i naravno, bezbednosnog sektora.
„Nažalost, uspešnost procesa deradikalizacije moći ćemo da merimo tek za nekoliko godina, a do tada treba raditi na očuvanju bezbednosti u društvu, što će biti veliki izazov”, zaključuje Marija Đorić.
Albanac Skener Ćerimi je sedam godina zaredom bio aktivan učesnik ratova u redovima Islamske države u gradovima Zumer i Sedfaruk, gde je bio angažovan i u snajperskom bataljonu, navode iz tužilaštva u Prištini.
U dokumentu do kojeg je došao portal Reporteri, piše da je Ćerimi otputovao u Siriju 27. juna 2014, zajedno sa dva prijatelja, koja su u međuvremenu proglašena mrtvim u tamošnjim borbama.
Njih trojica su do Sirije stigli preko Albanije i Turske. U dokumentu se navodi i da je Ćerimi, koji je tada imao 23 godine, svoj rat za Islamsku državu započeo automatskom puškom AK-47, poznatom kao kalašnjikov, kao i da je dve godine kasnije regrutovan kao snajperista bataljona.
Dokaz za to, tvrdi specijalni tužilac, pronašao je u paketima dokumenata koji su dostavljeni američkom Federalnom istražnom birou (FBI), u kojima se navode identitet, ali i mesečna nadnica koju je dobijao. Ćerimi, sa druge strane tvrdi, da je tokom boravka u Siriji od Islamske države dobijao 100 dolara mesečno da radi kao stražar, a ne da bude u snajperskom bataljonu, kao i da je posedovao samo vatreno oružje kalašnjikov sa četiri punjača za municiju.
On se prošlog utorka, nakon što mu je predstavljena optužnica u Osnovnom sudu u Prištini, izjasnio da nije kriv.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
(politika.rs)
