IQ ljudi OD 70-ih godina ne samo da je prestao da raste, već se značajno smanjio. Pročitajte uzroke zbog kojih smo sve gluplji.
Paradoksalno je to što je 1984. američki psiholog Džejms Flin izračunao da je između 1932. i 1978. IQ u SAD-u porastao za gotovo 14 bodova.
Ali 2018. godine grupa norveških naučnika otkrila je da je od 1970-ih IQ postepeno počeo da se smanjuje – po sedam bodova u svakoj generaciji. Do ovog zaključka došli su nakon analize rezultata IQ testova više od 700.000 ljudi.
Ovaj fenomen se može primetiti čak i u porodici. Veruje se da je smanjenje IQ-a prouzrokovala promena životnog stila, razvoj tehnologije i poboljšanje obrazovanja.
Sa druge strane, grupa španskih naučnika sprovela je još jedno istraživanje i izmerila sadržaj štetnih materija koje su se nalazile u vazduhu 39 osnovnih škola u Barseloni i sprovela IQ test njihovih učenika. Rezultati su pokazali da školarci iz četvrti sa čistijim vazduhom imaju veći IQ.
Do istog zaključka došle su i njihove britanske kolege sa Univerziteta Lankaster, nakon što su analizirali inteligenciju 18.000 dece. Ispada da deca sa kognitivnim smetnjama češće žive na mestima sa kontaminiranim vazduhom.
[adsenseyu1]
Nije tajna da su ljudi gornjeg paleolita i neandertalaci imali veći mozak od našeg. U proseku je obim mozga naših predaka prelazio 1.500 kubnih centimetara u poređenju sa trenutnih 1.425.
Nekoliko naučnika veruje da postoji veza između veličine ovog organa i nivoa IQ-a. Verovatno je ljudima tog vremena bio potreban veći mozak jer su morali da žive u neprijateljskijim uslovima. Neandertalci su bili prisiljeni da tokom života čuvaju sve važne informacije u glavi, smatra ruski antropolog Stanislav Drobiševski.
Naprotiv, ljudi sada žive u veoma udobnim uslovima: imaju odeću i hranu i svo znanje koje su sakupile druge generacije skladište u digitalnim medijima. U tim okolnostima, mozak, koji obično troši do 20 odsto energije, više ne treba da obavlja toliko funkcija. To je razlog zašto je ovaj organ u poslednjih 25 godina smanjen. U prethodnoj deceniji smanjen je za pet odsto.
[adsenseyu4]
Gerald Krabtri, naučnik sa Univerziteta Stanford, veruje da je čovečanstvo u poslednjih 3.000 godina doživelo najmanje dve genetske mutacije koje su uticale na intelekt.
Istraživač ističe da su geni odgovorni za intelekt optimizovali svoj rad, a kognitivne sposobnosti ljudi počele su da se razvijaju pre nego što su naši preci migrirali iz Afrike.
Po dolasku u Evropu, život se uveliko pojednostavio. Razvoj poljoprivrede, pojava gradova, napredak medicine smanjili su prirodnu selekciju gotovo na nulu. To je bio razlog rođenja mnogih pojedinaca sa mutacijama koje nisu toliko pogodne u DNK.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
