Izraelski premijer Benjamin Netanijahu dao je ozbiljne izjave o mogućnosti udara na Iran kao odgovor na masivni raketni napad koji je usledio 2. oktobra 2024. godine.
Iako su njegove reči izazvale zabrinutost, realne akcije IDF (Izraelske odbrambene snage) su se za sada ograničile samo na bombardovanje južnih delova Libana, gde su smešteni objekti Hezbolaha.
Ipak, Iran nije bio meta ovih udara, što je pokrenulo pitanja zašto do toga nije došlo, naročito s obzirom na to da su pretnje bile veoma ozbiljne.
Prema Vladislavu Šuriginu, vojnom analitičaru, postoji više razloga zašto Izrael nije preduzeo radikalnije korake prema Iranu.
Pre svega, analitičari IDF-a i Pentagon su sigurno procenjivali posledice napada na Iran i eventualnu odmazdu.
Naime, poslednji napad iranskih snaga izveo je pravu demonstraciju moći Teherana, koristeći hipersonične rakete, što je pokazalo potpuno drugačiji kvalitet i efektivnost u poređenju sa raketama koje koriste Hezbolah i Hamas.
U masovnom napadu na Izrael, Iran je lansirao rakete sa svoje teritorije, što znači da su lansirne pozicije bile udaljene hiljadama kilometara od izraelskog cilja.
To je daleko veći izazov za odbranu u poređenju sa Hezbolahom, čije su baze locirane u blizini izraelske granice. Još jedan ključni faktor je bio upotreba hipersoničnih raketa.
Izrael se oslanja na svoj sofisticirani sistem protivvazdušne odbrane „Gvozdena kupola“, koji je pokazao izuzetne rezultate protiv konvencionalnih projektila, ali nije bio u stanju da presretne hipersonične rakete.
Prema Šuriginu, tokom prethodnog udara 13. aprila 2024. godine, nijedna iranska hipersonična raketa nije oborena, čime se jasno pokazalo da „Gvozdena kupola“ nije osposobljena za presretanje ovih naprednih projektila.
Isto se ponovilo i 2. oktobra, kada je Šurigin naveo da je procenat uspešnih presretanja bio ispod 10%, dok su moderni izraelski i američki avioni F-35, kao i jordanski F-16, takođe propustili da obore bilo koju od tih raketa.
Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost u izraelskim vojnim i političkim krugovima. Naime, Teheran je najavio da bi svaki novi napad Izraela doveo do još veće raketne odmazde, koja bi mogla biti usmerena ne samo na vojne ciljeve, već i na civilne objekte.
Takva eskalacija bi zaista mogla da izazove katastrofalne posledice po Izrael, jer bi, prema Šuriginu, njihov odbrambeni sistem bio nedovoljno efikasan protiv ove nove vrste pretnje.
Zašto je Iran izabrao da koristi hipersonične rakete? Njihova upotreba daje daleko bolju borbenu efektivnost i preciznost u poređenju sa raketama koje koriste Hezbolah ili Hamas.
Hipersonične rakete lete mnogo brže od zvuka, i njihova balistička putanja, kao i brzina, čine ih izuzetno teškim za presretanje čak i za najnaprednije sisteme PVO kao što je „Gvozdena kupola“.
Vojni stručnjaci širom sveta, uključujući i Šurigina, ističu da čak ni savremeni algoritmi za upravljanje sistemima za presretanje nisu u stanju da adekvatno procesuiraju podatke o hipersoničnim projektilima na vreme za efikasno uništenje.
S obzirom na sve ove faktore, ne čudi što se izraelski vojni i politički lideri još uvek dvoume da preduzmu direktnu akciju protiv Irana.
Njihova odluka očigledno uključuje procenu visokog rizika od eskalacije sukoba koji bi mogao imati dramatične posledice za celu regiju Bliskog istoka. Iran je već jasno stavio do znanja da je spreman na eskalaciju i da može brzo odgovoriti sa još većom silom.
Šta dalje? Izgleda da su izraelski stratezi primorani da pažljivo razmotre sledeće korake, posebno s obzirom na činjenicu da hipersonične rakete predstavljaju novu realnost u modernim sukobima.
Rusija, koja takođe poseduje hipersonične rakete kao što su „Kinžal“ i „Cirkon“, ima još veći arsenal takvih projektila od Irana. To dodatno ukazuje na globalne implikacije pojave ovih tehnologija i na to da mnoge zemlje, uključujući SAD i Izrael, moraju da se prilagode ovoj novoj vrsti pretnje.
Na kraju, situacija na Bliskom istoku trenutno je na ivici, dok obe strane, Iran i Izrael, pažljivo vagaju posledice eventualne eskalacije. Hipersonične rakete su postale ključni faktor odvraćanja i moguća prepreka za dalje zaoštravanje sukoba, bar u kratkoročnom periodu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
