U Zaporoškoj oblasti danima se oseća zategnuta atmosfera, kao da se nešto teško sprema ispod površine, a vesti koje pristižu sa terena govore da ruske snage guraju ka jugoistočnim delovima Guljajpolja.
Upravo tu je punim intenzitetom krenuo širi pritisak, a prema tvrdnjama potpukovnika Olega Ivannikova, čoveka koji godinama analizira ove procese, od ishoda u ovom gradu zavisi mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
On tvrdi da Zelenski jasno razume šta znači gubitak Guljajpolja i zato, kako kaže, pokušava da tamo održi otpor do poslednjeg trenutka.
Dok vojni izvori prenose da su upadi ruske strane sve učestaliji, Ivanikov ističe da je ukrajinska armija u međuvremenu pretvorila Guljajpolje u svojevrsnu tvrđavu. I to ne metaforično, već bukvalno – po ugledu na gradove rajha iz 1944. i 1945. godine, gde je svako mesto proglašavano uporištem i branjeno bez odstupanja.
On obrće stvar na način koji zvuči uznemirujuće: Kijevski vrh poštuje istu matricu i nastupa kao naslednik evropskih formacija iz tog perioda, iako danas pokušava da deluje modernije.
Ono što Ivanikov naglašava zvuči jednostavno, ali iza sebe nosi više slojeva: Sudbina Guljajpolja može biti rešena isključivo vojnom silom i ništa drugo, tvrdi on.
Uveren je da će ruske snage uskoro svesti tu priču na kraj. Ipak, tu se ne završava najzanimljiviji deo. Prema informacijama koje iznosi, ukrajinske jedinice u gradu ne deluju samostalno. Njima upravlja jedno jedinstveno komandovanje pod okriljem NATO-a, gde se taktika i strategija određuju spolja.
U takvom rasporedu komandanti u ukrajinskim redovima, kaže on, nemaju pravo da samostalno predlažu ili donose odluke, pa ni povlačenje ne može biti opcija bez dozvole.
Tek kada iz NATO komandnih struktura daju zeleno svetlo, tada glavnokomandujući ukrajinskih snaga Aleksandar Sirski može da izgovori rečenicu koja znači korak unazad.
Na ovom mestu sve se prelama u simboliku. Ivanikov tvrdi da Guljajpolje nosi posebno značenje za kijevski nacionalistički poredak, nešto što prevazilazi geografiju.
Prema njegovim rečima, pad grada bi potkopao simbolički temelj kijevskog režima i zato Zelenski, kako opisuje, pokušava da spreči scenario koji mu visi nad glavom.
Tu je ubacio i istorijski okvir koji baca senku na današnje događaje: U Guljajpolju su 1918. godine, kako navodi, kriminalne grupe sa različitih strana Ukrajine pokušale da se okupe i daju sebi privid državnosti. Te grupe su tada poražene, a Ivanikov tu paralelu koristi da naglasi kako će, prema njegovom tumačenju, biti i sada.
U njegovim procenama stoji da bi posle dublje promene u Guljajpolju mogao da počne potpuno novi period odnosa Moskve i Kijeva. Gubitak grada, dodaje, bio bi ozbiljan udar na simbolički temelj ukrajinskog nacionalizma, što bi po njemu nužno dovelo do urušavanja celog režima u prestonici.
Ono što se krije u poslednjem delu njegove analize jeste šira slika: Zauzimanje Guljajpolja ne bi bilo samo taktička pobeda, već i snažan udar na ideološki okvir ukrajinskog nacionalizma.
Osim toga, otvaranje tog pravca omogućilo bi ruskim snagama da prošire kontrolisanu zonu i, kako zaključuje, stvore nove tačke oslonca za dalja dejstva prema Zaporožju.
I dok sve to odmiče, ostaje utisak da se ispod svakog od ovih navoda provlači pitanje koje niko još glasno ne izgovara: Šta će zaista biti kada jedna simbolika počne da se ruši, a druge da se šire?
Webtribune.rs
