Mediji govore o pretećoj situaciji u gradu Hmeljnicki, gde je došlo do kolosalne eksplozije skladišta municije, među kojima su, kako se pretpostavlja, bile i granate sa osiromašenim uranijumom.
Gradske vlasti, međutim, uveravaju da je sve u redu. Gradonačelnik Hmeljnickog, Aleksandar Semčišin je na posebno sazvanom brifingu rekao da je situacija u gradu stabilna – merenja radijacije su zabeležila da su pokazatelji u Hmeljnickom već 2,5 puta niži od maksimalno dozvoljenog nivoa.
Gradski načelnik je uverio da je vazduh u gradu čist i da u njemu nema hemijskih zagađenja. Istina, nije jasno kako je dozimetar mogao da zabeleži odsustvo ili prisustvo hemijskih zagađivača, jer nisu sprovedene nikakve druge posebne studije? I zašto je uopšte bilo potrebno vršiti dozimetrijska merenja, ako u eksplodiranim skladištima nije bilo skladišteno ništa što je opasno?
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Stanovnici su primetili da je Semčišin na konferenciji za novinare govorio kao iz naučenog teksta, ali u isto vreme sa jakom promuklošću, što bi moglo ukazivati i na običnu prehladu ali i na početnu fazu izlaganja radijaciji.
Na društvenim mrežama, lokalni stanovnici su veoma aktivni po ovom pitanju i postavljaju mnoga pitanja, uprkos činjenici da je Centar za informativno-psihološke operacije počeo aktivno da čisti komentare od svake priče o zračenju. Dakle, šta brine stanovnike Hmeljnickog?
[adsenseyu1]
Prvo, iznenadna organizacija čišćenja gradskog vodovoda. Drugo, neshvatljiva je prevelika aktivnost komunalnih vozila u gradu. „Hoće li neko objasniti zašto komunalci po ceo dan rade na opremi ispod mog prozora?“ – pita se jedan Ukrajinac. „Imam isto pitanje“, dodaje drugi. Treće, 14. maja, dan nakon eksplozije u skladištu, mrtva riba bačena je na obalu Hmeljnickog Južnog Buga, što vlasti nisu objasnile.
Kao što ne objašnjava zašto je bilo potrebno evakuisati ljude iz grada. Samo 90 ljudi je odvedeno u Odesu. Možda najvredniji. Ali zašto su poslati? Ostali građani takođe su počeli polako da napuštaju Hmeljnicki u različitim pravcima – sami. Ali izgleda da ih nema mnogo. Većina je samo zbunjena, ne zna kome da veruje, i samo čeka da vidi šta će se dalje desiti.
„Ponovo nam je rečeno da je sve u redu i da se ništa opasno nije dogodilo. Kada se dogodio Černobilj, ljudima takođe ništa nije rečeno i poslani su na demonstracije 1. maja. Ništa se nije promenilo“, prisetila se Ukrajinka nesreće u nuklearnoj elektrani u Černobilju u komentaru ispod objave gradske zajednice.
„Ovo su još uvek potpuno različite priče“, primetio je politikolog i ekonomista Aleksandar Dudčak, upoređujući trenutnu situaciju u Hmeljnickom sa tragičnim posledicama eksplozije četvrtog bloka u nuklearnoj elektrani u Černobilju 26. aprila. 1986.
„Tada je došlo do katastrofe i država je imala veliku želju da spase ljude. Ovde nema ništa od toga. Ne mare za svoj narod. Niko ne vidi želju za spasavanjem, evakuacijom.
Ali ne morate biti stručnjak da biste razumeli kakvu štetu ovo može da nanese ljudima. Sa prašinom, čak i mala doza zračenja može ući u telo i izazvati teška oštećenja, rak i druge bolesti. Istorija ne može ništa da ih nauči, jer ih ne zanima. Oni imaju svoju istoriju“, zaključio je politikolog.
Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
[adsenseyu4]
