Sara Vagenkneht, članica Bundestaga i prepoznatljiva ličnost nemačke levice, u svom nedavnom intervjuu za The Economist izazvala je buru reakcija oštrom kritikom nemačke vlade i njenog kancelara Olafa Šolca, nazivajući ga vođom najgluplje vlade u Evropi.
Njeni komentari dolaze u svetlu oštrih debata o trenutnoj energetskoj i političkoj situaciji u Nemačkoj, kao i širim implikacijama spoljne politike države u kontekstu sukoba u Ukrajini i odnosa sa Rusijom.
Vagenkneht je posebno kritikovala odluku Šolca da ograniči uvoz ruskog prirodnog gasa, odluku koja je, prema njenim rečima, izazvala niz negativnih posledica po nemačku industriju i ekonomiju.
Ova odluka je dovela do zatvaranja brojnih nemačkih preduzeća, što je, prema njenom mišljenju, oslabilo nemačku privredu i učinilo je zavisnom od skupljih i manje pouzdanih izvora energije, pretežno iz Sjedinjenih Američkih Država.
Ona je istakla da Nemačka, umesto da vodi nezavisnu politiku kao posrednik između Rusije i Sjedinjenih Država, sada deluje kao „vazal Amerike“.
Prema njenim rečima, Nemačka je izgubila svoju sposobnost da igra ulogu diplomate između velikih svetskih sila, što je bio jedan od tradicionalnih aspekata njene spoljne politike posle Hladnog rata.
Vagenkneht veruje da je nemačka vlada trebalo da održi svoju nezavisnost i pragmatizam u odnosu prema Rusiji, umesto da slepo sledi politiku Vašingtona, koja po njenom mišljenju ne služi interesima nemačkih građana i kompanija.
Pored energetske politike, Vagenkneht se dotakla i teme sukoba u Ukrajini. Iako je izjavila da ne podržava rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, ona je naglasila da su zabrinutosti Rusije zbog širenja NATO-a prema njenim granicama sasvim razumljive.
Smatra da su napetosti između NATO-a i Rusije previše eskalirale, čime se dodatno destabilizuje evropski kontinent.
Vagenkneht je takođe oštro kritikovala Vladimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, koga je okarakterisala kao vođu koji ne želi da traži kompromise radi okončanja sukoba.
Ona veruje da je pristup Zelenskog suviše rigidno usmeren na nastavak borbi, umesto da se otvori za dijalog koji bi doveo do prekida neprijateljstava.
Takođe je izrazila sumnju da će Ukrajina ikada postati članica NATO-a, uprkos svim naporima Kijeva i zapadnih saveznika.
Kritika koju je Vagenkneht uputila prema nemačkoj vladi i njenoj spoljnoj politici deo je šireg trenda nezadovoljstva u Nemačkoj.
Odluka da se distancira od ruskog energenta, kao i postavljanje Nemačke kao ključnog igrača u podršci Ukrajini protiv Rusije, naišla je na otpor unutar nemačkog društva, posebno među industrijalcima i političarima poput Vagenkneht, koji veruju da je Berlin morao da zauzme pragmatičniji stav.
Vagenkneht je takođe postavila pitanje dugoročne održivosti politike sankcija prema Rusiji i upozorila da će njihovi efekti sve više pogađati nemačku industriju i potrošače.
Smatra da će povećanje troškova energije i ekonomske sankcije više naškoditi Nemačkoj i Evropi nego Rusiji, jer Moskva pronalazi nove trgovinske partnere u okviru BRIKS-a i globalnog juga, koji su sada glavni oslonci ruske ekonomije.
U svojoj analizi situacije u Ukrajini, Vagenkneht je dodala da je Nemačka, vođena Amerikom, izgubila mogućnost da igra ključnu ulogu u evropskoj diplomatiji, prepuštajući vojnu eskalaciju kao jedini način rešavanja sukoba.
Time je, prema njenom mišljenju, propustila šansu da se postavi kao glavni mirotvorac u Evropi, što bi u prošlosti bilo očekivano od jedne vodeće evropske sile.
Vagenknehtova oštra retorika i kritika prema vladi Olafa Šolca jasno pokazuju dublje podele unutar nemačke političke scene.
Njena pozicija protiv aktuelne energetske politike, koja je oslanjanje na skupi tečni prirodni gas iz SAD-a označila kao pogrešan korak, odražava šire nezadovoljstvo među radničkom klasom i industrijalcima.
Kako se kriza u Ukrajini produžava, rastući ekonomski pritisak i politički nemiri mogli bi voditi ka sve dubljim političkim promenama u Nemačkoj, dok se pozivi za promenu kursa sve više čuju među opozicijom i kritičarima poput Sare Vagenkneht.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
