Piše: Aleksandar Pavić
Čini se da je Pompeov govor samo ozvaničio uspeh puča protiv Trampove spoljne politike. Močvara je pobedila
Američki Državni sekretar Majk Pompeo održao je 4. decembra 2018. – može se bez ustezanja reći programski – spoljnopolitički govor u prostorijama Nemačkog Maršalovog fonda u Briselu. Proklamujući američko zalaganje za „novi liberalni poredak”, Pompeo je suštinski, posle nepune dve godine Trampovog mandata, poništio Trampovu proklamovanu spoljnu politiku neintervencionizma.
U svom inauguracionom govoru od 20. januara 2017. Tramp je ponudio vrlo jednostavnu viziju:
„Tražićemo prijateljstvo i dobru volju sa svim zemljama sveta. Ali činićemo to sa razumevanjem da je pravo svih nacija da sopstvene interese stave u prvi plan. Nećemo se truditi da nametnemo svoj način života bilo kome, već da ga učinimo svetlim primerom. Mi ćemo zablistati, pa ko hoće za nama, neka krene.”
[adsenseyu1]
POMPEOVI BISERI
A šta nudi njegov državni sekretar nepuna 23 meseca kasnije? Evo samo nekih od bisera:
– „Ljudi koji su posle Drugog svetskog rata ponovo izgradili zapadnu civilizaciju… znali su da samo snažno američko vođstvo, zajedno sa našim prijateljima i saveznicima, može da ujedini suverene nacije širom planete”;
– „Loši akteri su iskoristili odsustvo našeg vođstva za sopstveni dobitak. To je to otrovno voće američkog povlačenja. Predsednik Tramp je rešen da to preokrene”;
– „Ekonomski razvoj nije naveo Kinu da prigrli demokratiju i regionalnu stabilnost, već da primeni dodatnu političku represiju i regionalne provokacije. Mi smo pozdravili kineski ulazak u liberalni poredak, ali nikad nismo nadzirali njeno ponašanje”;
– „Iran se nije pridružio zajednici nacija posle potpisivanja nuklearnog sporazuma, već je svoje novostečeno bogatstvo podelio sa teroristima i diktatorima”;
– „Moskva nije prigrlila zapadne vrednosti slobode i međunarodne saradnje, već je suzbila opozicione glasove i izvršila invaziju suverenih država Gruzije i Ukrajine. Moskva je takođe upotrebila vojni nervni agens na stranom tlu, ovde u Evropi, kršeći Konvenciju o hemijskom oružju čiji je ona potpisnik. Takođe… Rusija već godinama krši Sporazum o nuklearnom oružju srednjeg dometa”;
– „Svaka nacija – svaka država – mora iskreno da prihvati svoje obaveze prema svojim građanima i zapita da li sadašnji međunarodni poredak služi dobrobiti njenog naroda onoliko koliko bi mogao. I, ako ne, moramo da se zapitamo kako to možemo da popravimo. To je ono što predsednik Tramp radi. On vraća Sjedinjenim Državama njihovu centralnu vodeću ulogu u svetu… On zna da ništa ne može da zameni državu-naciju kao garanta demokratskih sloboda i nacionalnih interesa. On zna, kao što je i Džordž Buš stariji znao, da je postizanje bezbednijeg sveta konstantno zahtevalo američku hrabrost na svetskoj pozornici”;
– „Naša misija je ponovno ispoljavanje našeg suvereniteta, reforma liberalnog međunarodnog poretka, i mi želimo da nam naši prijatelji pomognu i da takođe ispolje sopstveni suverenitet. Cilj nam je da nateramo međunarodni poredak da bude u službi naših građana – a ne da ih kontroliše. Amerika namerava da vodi – sada i uvek”;
– „Međunarodna tela moraju da pomognu u ostvarivanju saradnje koja pospešuje bezbednost i vrednosti slobodnog sveta, ili se moraju reformisati ili eliminisati”;
– „Naša administracija se stoga povlači iz ili ponovo pregovara prevaziđene ili štetne međunarodne sporazume, trgovinske ugovore i druge međunarodne aranžmane koji nisu u službi naših interesa ili interesa naših saveznika” (Rezolucija 1244? Dejton…?);
– „Takođe preuzimamo vođstvo, realnu akciju u cilju sprečavanja odmetnutih međunarodnih sudova, poput Međunarodnog krivičnog suda, da gaze našu suverenost – vašu suverenost – i sve naše slobode. Tužilaštvo MKS-a pokušava da pokrene istragu protiv američkog osoblja u vezi rata u Avganistanu. Preduzećemo sve neophodne korake radi zaštite naših ljudi, naših NATO saveznika koji se zajedno sa nama bore u Avganistanu, od nepravednog krivičnog gonjenja”;
– „U skladu sa najboljim tradicijama naše velike demokratije, okupljamo plemenite nacije sveta zarad izgradnje novog liberalnog poretka koji sprečava rat i obezbeđuje veći prosperitet za sve. Podržavamo one institucije za koje smatramo da se mogu popraviti, institucije koje rade u američkom – i vašem – interesu, u službi naših zajedničkih vrednosti”;
– „I ne mogu da zaboravim, dok ovde stojim, jednu od najvažnijih međunarodnih institucija uopšte – koja će nastaviti da napreduje pod američkim vođstvom. Moje prvo putovanje, samo nekoliko sati po polaganju zakletve na mesto državnog sekretara – bilo je dolazak ovde, u posetu našim NATO saveznicima. Ponoviću ovog jutra ono što sam i tada rekao – ovo je nezamenjiva institucija. Predsednik Tramp želi da svi plate svoj doprinos, u cilju odvraćanja naših neprijatelja i odbrane naroda – naroda naših zemalja”;
– „Predsednik Tramp duboko shvata da, kada Amerika vodi, mir i prosperitet skoro sigurno slede. On zna, ako Amerika i naši saveznici ovde u Evropi nisu ti koji vode, da će to uraditi neko drugi. Amerika će, kao što je uvek radila, nastaviti da radi sa našim saveznicima širom sveta u pravcu miroljubivog, liberalnog poretka koji zaslužuje svaki građanin sveta”.
[adsenseyu1]
Ukratko, Pompeo najavljuje povratak američke „izuzetnosti”, uvažavanje samo onih međunarodnih institucija koje su u službi „liberalnih”, tj. američkih vrednosti, podelu sveta na saveznički „liberalni” i neprijateljski „neliberalni” tabor. Povratak američkog suvereniteta je, zapravo, u službi napuštanja onih posleratnih multilateralnih institucija koje više nisu u službi američkih nacionalnih interesa (onako kako ih vidi vašingtonska „močvara“, koju Pompeo očigledno zastupa ).
OSTALI SU SAMO DUGMIĆI
Umesto bar na rečima inkluzivnijeg „novog svetskog poretka” kojeg je u septembru 1990. proklamovao Buš stariji, kao „eru u kojoj nacije sveta, Istok i Zapad, Sever i Jug, mogu da prosperiraju i žive u harmoniji”, Pompeo nudi nametanje isključivo zapadnog, tj. američkog modela, kojem će ostali ili da se priklone, ili da se suoče sa NATO-om.
Trampov deklarisani nacionalizam pretvoren je najpre u opravdanje za unilateralizam u ime sopstvenih „vrednosti”. Laži – poput onih o ruskom „trovanju” Skripalja, „agresije” protiv Gruzije i Ukrajine, iranskog „kršenja” nuklearnog sporazuma ili kineskih „provokacija” duž njenih sopstvenih obala – su ne samo dozvoljene u ime „viših ciljeva”, već se obilato koriste, bez pardona, uzdajući se u globalni opseg i holivudsko umeće „slobodnih” zapadnih medija.
Od Trampovih javno ispoljenih namera da popravi odnose sa Rusijom, prekine američko mešanje u tuđe poslove i vrati gro vojske kući, smanji obaveze prema – pa možda čak i istupi –„zastarelom” NATO-u – ostali su samo dugmići. Čini se da je Pompeov govor samo ozvaničio uspeh puča protiv Trampove spoljne politike o kome je ovde pisano u septembru, a koji je istog meseca drsko, otvoreno obnarodovan na stranicama Njujork tajmsa.
Močvara je, kako stvari sada stoje, pobedila.
Naizgled jalova, skoro dvogodišnja istraga o navodnom ruskom uplitanju u američke predsedničke izbore 2016. – i to u korist Trampa – višestruko se isplatila. Tramp je bio u defanzivi od prvog dana svog mandata, pa čak i u danima pre zvaničnog stupanja na dužnost, kada su ga „načeli” preko njegovog izabranog Savetnika za nacionalnu bezbednost, Majkla Flina, koji je „uhvaćen u zločinu” ubeđivanja ruskog ambasadora u Vašingtonu da Rusija ne odgovori na Obamine sankcije, kako bi Tramp, po stupanju na dužnost, imao prostora da zaustavi spiralu svesnog i ciljanog pogoršanja rusko-američkih odnosa u režiji američke duboke države.
Flin je trajao svega 24 dana pre nego što je morao da podnese ostavku i posveti se odbrani od specijalnog tužioca Malera, zbog čega je morao da proda porodičnu kuću – a nekadašnjeg šefa Trampove kampanje Manaforta do zatvora, za „nepočinstva” koja nemaju nikakve veze sa Trampovog predsedničkom kampanjom. Neposredno pre Trampovog samita sa Putinom u Helsinkiju 16. jula ove godine, Maler je podigao optužnicu protiv 12 ruskih obaveštajaca koji su se navodno mešali u američke izbore (potpuno je, međutim, ignorisana Putinova ponuda da ih Malerovi ljudi saslušaju u Rusiji).
Neposredno pre samita G-20 u Buenos Airesu, tokom kog je Tramp i Putin trebalo da se sastanu, Maler je izdejstvovao „priznanje” Trampovog bivšeg advokata Majkla Koena da je lagao o Trampovim kontaktima sa Rusima – što je Tramp odmah demantovao. Još jedan potencijalni sastanak Trampa i Putina, u Parizu tokom proslave 100-godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu, Francuzi su jednostavno sprečili.
Neposredno uoči Trampovog prvog samita sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, insceniran je „napad hemijskim oružjem” u Siriji pod lažnom zastavom, što je dovelo do toga da Tramp naredi bombardovanje tokom samog samita i obavesti Sija o tome dok mu je servirana čokoladna torta.
Sada u Predstavničkom domu američkog Kongresa Demokratska partija ima većinu, koja već trlja ruke pred mogućnošću pokretanja najrazličitijih istraga i saslušanja protiv Trampa, pa možda čak i podizanja optužnice, tzv. impičmenta – bez ozbira što Republikanci drže većinu u Senatu, pred kojim bi se eventualno suđenje odvijalo, i gde je potrebna dvotrećinska većina za donošenje presude.
Jer valja zagorčati Trampu život po odlasku sa dužnosti, i naterati ga, ako ništa drugo, u bankrot, kao upozorenje bilo kome drugom ko i pomisli da se uhvati ukoštac sa „močvarom”. Tramp je, sa svoje strane, u nedavnom intervjuu, najavio da se sprema za ”totalni politički rat” u 2019. godini. Možda će čak to obećanje i uspeti da ispuni. No, u politici se pišu rezultati.
Tramp nije demantovao ni slovo iz Pompeovog govora. Pitanje da li ga je i pročitao… Bilo kako bilo, bez obzira na (ne)iskrenost Trampovih reči i namera, složene okolnosti i ljute protivnike sa kojima se suočava, Pompeov suštinski neoimperijalistički govor predstavlja jedine konkretne činjenice na terenu na koje treba računati i za koje se valja pripremiti.
„Močvara” još uvek sanja jednopolarne snove.
Sveosrpskoj.com (Preneo Standard.rs)
