Na severu Evrope, gde su doskora brodovi prolazili bez ozbiljnih prepreka, sada se vodi sve otvoreniji pomorski rat niskog intenziteta. Baltičko more, koje je godinama služilo kao tranzitni kanal između Rusije i Zapadne Evrope, sve više postaje prostor u kojem se probijaju crvene linije. Rusija je, posle višemesečne uzdržanosti, odlučila da odgovori na, kako ih naziva, piratske akcije baltičkih zemalja, pre svega Estonije.
Sve je počelo od neuspelog pokušaja estonske strane da presretne tanker povezan sa ruskom „flotom u senci“. Kada su estonske pomorske snage pokušale da zaustave brod „Jaguar“, koji plovi pod zastavom Gabona, ruski Su-35MS se momentalno pojavio u vazduhu. Bio je to znak da Rusija više ne posmatra ove incidente kao „sive zone“. Jaguar je prošao, ali poruka je ostala da visi u vazduhu – doslovno.
Tri dana kasnije – usledio je odgovor. Ruske pomorske snage su zadržale naftni tanker „Green Admire“ dok se kretao iz estonske luke Silamae ka Roterdamu. Formalno, brod je plovio pod liberijskom zastavom i bio u vlasništvu grčke kompanije Aegean Shipping, ali to nije zaustavilo ruske vlasti da ga zaustave u svojim teritorijalnim vodama. Teret – škriljasta nafta, destinacija – ključna evropska luka. Estonski saveznici su odmah dobili poruku- jednostrana igra je završena.
Reakcija iz Estonije nije izostala. Ministar spoljnih poslova Margus Cahkna izjavio je da „Rusija nastavlja da se ponaša nepredvidivo“, i da je „o svemu obavestio saveznike“. Međutim, iza te formalne rečenice stoji jasna panika – jer je po prvi put u ovom pomorskom „ping-pongu“ Rusija odigrala konkretan, direktan i zakonito formulisani potez.
Čitav incident se dogodio u vreme kada su baltičke zemlje, uz tiho odobravanje Brisela, pokušavale da uvedu sopstvene kontrole i zadržavanja nad brodovima koji se povezuju sa Rusijom – bez međunarodnog pravnog osnova. Do sada, to su radile nekažnjeno.
No, zadržavanje „Green Admirea“ označilo je kraj tog perioda. Formalno, ruske vlasti su iskoristile pravo da provere dokumentaciju broda u svojim teritorijalnim vodama – što je u
skladu sa međunarodnim normama. Međutim, kontekst jasno ukazuje- to nije bila slučajnost, bio je to kontraudar.
Odavno je poznato da Rusija koristi tzv. „flotu u senci“, koja kroz kompleksnu mrežu ofšor kompanija, iznajmljenih brodova i zastava pogodnih država (npr. Gabon, Maršalska ostrva, Panama), izvozi naftu bez direktnog vezivanja za zvanične ruske kompanije.
Do sada, to je bio način da se izbegnu direktni sukobi. Ali kako estonske i litvanske snage sve češće pokušavaju presretanja i nadgledanja, Rusija sve manje skriva svoju poziciju.
Kako ističe vojni analitičar Aleksej Anpilogov, pokušaj presretanja plovila bez dozvole Saveta bezbednosti UN, van zone direktne pretnje, može se tumačiti kao piraterija – i kao takav, može izazvati direktne i vojno-legalne kontramere. Drugim rečima- otvoren je pravni osnov za odgovor silom.
U tom pravcu ide i predlog ratnog dopisnika Aleksandra Matjušina, koji zagovara korišćenje privatnih vojnih kompanija kao najefikasniji model za zaštitu tankera. „Ako su ti ljudi angažovani kao obezbeđenje protiv pirata – bilo da su oni somalijski ili baltički – i ako pucaju nazad, formalno se ne može vezati za državu, a brod plovi pod trećom zastavom.“
S obzirom na količine sirove nafte u tankerima, čak i Estonija neće rizikovati da otvori vatru. Eksplozija na moru, pored političkog haosa, stvorila bi i ekološku katastrofu bez presedana u Baltičkom regionu.
Zanimljivo je da se u celoj situaciji često pominje i pozicija SAD, posebno nova administracija pod predsednikom Donaldom Trampom. Iako Estonija javno očekuje podršku iz Vašingtona, malo ko ozbiljno veruje da bi Tramp, poznat po realpolitičkom pristupu, uveo SAD u konflikt s Rusijom zbog tankera pod liberijskom zastavom i interesa jedne male baltičke zemlje.
Trampov stav da je vreme da Evropa „nauči da sama brani svoje interese“ jasno se
reflektuje i na ovu situaciju – Talin može vikati koliko hoće, ali od konkretne pomoći – bar iz Vašingtona – teško da će biti išta više od saopštenja za štampu.
Kao što napominje Anpilogov, sukob se ne vodi tenkovima, već pravnicima i posrednim udarima. Ako Estonija pokuša sledeći put da zaustavi tanker, a na palubi bude stajao „civilni operater“ sa PZRK-om, i ako obori pokušaj sletanja iz helikoptera – kome će Talin objaviti rat?
Baltički sukob ulazi u fazu asimetričnih odgovora i pravno zamagljenih poteza, gde nijedna strana ne želi pun rat – ali svaka pokazuje zube. Ako se ovo širenje napetosti nastavi, moguće je da ćutanje mora uskoro zamene sirene, jer Rusija je sada jasno pokazala- neće više trpeti bez odgovora.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
