Ukoliko Rusija zaista donese odluku o obustavi isporuke sirovina poput uranijuma, titanijuma ili nikla, neke američke nuklearne elektrane mogle bi prestati da rade, brodovi ne bi mogli da plove, a avioni da lete.
Atlantski savet, analitički centar iz SAD, naveo je da su dva najveća izvoznika uranijuma u Sjedinjene Države Kanada (27 odsto uvoza) i Kazahstan (25 odsto uvoza).
Međutim, Rusija je na jakom trećem mestu sa 12 odsto uvoza i ona igra ključnu ulogu u lancu snabdevanja nuklearnim gorivom, kako putem konverzije, tako i putem obogaćivanja uranijuma.
Rusija godišnje isporučuje oko 20 odsto nuklearnog goriva za američke reaktorske flote u vrednosti od milijardu dolara. Iz ovog razloga je dozvoljeno izuzeće i u novom američkom zakonu koji predviđa obustavu uvoza uranijuma iz Rusije, a koji je došao kao još jedna besmislena mera protiv Ruske Federacije.
Iako su Amerikanci odlučili da „kazne“ Ruse obustavom kupovine uranijuma od njih, ipak su se brzo predomislili i naglasili da će postojati „odstupanja od zakona“ ukoliko američko Ministarstvo energetike utvrdi da im je ruski uranijum ipak potreban.
Kada je reč o titanijumu, Vašington post navodi da su zapadne firme, nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, kupile titanijum u vrednosti od više stotina miliona dolara i to od ruske kompanije povezane sa ruskom odbrambenom industrijom.
Ovakve transakcije najbolje ilustruju koliko je tačno Zapad zavisan od Rusije u pogledu određenih proizvoda.
U slučaju ovog metala, ta zavisnost izaziva i zabrinutost za bezbednost kod mnogih američkih političkih i vojnih analitičara, budući da je titanijum od ključnog značaja kada je reč o proizvodnji kako vojnih, tako i civilnih aviona.
U 2020. godini, kada je Amerika prestala da proizvodi titanijumski sunđer, inače neophodan za dalju proizvodnju metala, u Rusiji se odvijalo 15 odsto njegove celokupne globalne proizvodnje
Prema procenama njujorške trgovinske korporacije S&P Global, Rusija je drugi najveći svetski proizvođač rafinisanog nikla prve klase i glavni je dobavljač ne samo za Evropu, već i za Kinu.
Pored ovih sirovina, raketni motori su još jedna stavka veoma neophodna Amerikancima, a čiji izvoz Rusi mogu potpuno da obustave. Malo ko van vazduhoplovne industrije SAD zna da Amerikanci decenijama kupuju raketne motore RD-180 i drugu pogonsku tehnologiju od Rusije, vrednu milijarde dolara.
Hoće li Rusija uvesti sankcije Zapadu?
Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da je mogućnost uvođenja sankcija Zapadu nešto što je on odavno očekivao, budući da su sankcije Rusiji vezane za ukrajinski sukob, zapravo, počele još 2014. godine.
One u početku jesu predstavljale veliko opterećenje za Rusiju i tada je na snazi bila zabrana uvoza hrane i poljoprivrednih proizvoda, međutim, to je pomoglo Rusiji da sama postane veliki proizvođač poljoprivrednih kultura, kao i njihov izvoznik.
Sa jedne strane su te sankcije pomogle Rusiji da se preorijentiše na velika tržišta kakva
su Kina i Indija, a sa druge strane su je podstakle da poveća svoju proizvodnju svega i svačega, počev od vojne opreme i naoružanja pa nadalje.
Rusija je u međuvremenu stvorila situaciju u kojoj je ona, po merenju pariteta kupovne moći, prva ekonomija Evrope, rekao je Bušatlija za Sputnjik.
Opomena
Naš sagovornik izjavu predsednika Putina o mogućoj obustavi izvvoza strateških sirovina tumači kao upozorenje Zapadu da je krajnje vreme da prestane da potpiruje sukobe u Ukrajini, a naročito da ih proširuje preko granica sa Ruskom Federacijom.
Rezultat takve odluke, objašnjava on, predstavljao bi veliki problem za Evropu koja je do sada već žestoko platila činjenicu da je sama sebi uvela sankcije time što je zabranila uvoz iz Rusije, pa i poslovanje sopstvenih firmi u njoj.
Pokušaj „kažnjavanja“ Rusije nije uspeo, jer je ona relativno brzo preokrenula svoju energetsku infrastrukturu prema Dalekom Istoku, a železničku infrastrukturu pojačala i unapredila. Ono šta su Rusi prestali da prodaju, odnosno ono šta je Evropa prestala od njih da uzima, samo su preusmerili na nova tržišta.
Rusi nemaju nekakve naročite štete od sankcija koje je Evropa njima uvela, bar koliko ja vidim, a neće ih imati ni ako oni uvedu sankcije Evropi.
Sa druge strane, Evropa će, pored velikih problema koje već ima u svojim ekonomijama, tim potezom samo dobiti još veće probleme. Oni su praktično u recesiji. To što tu činjenicu kriju ili što neće pravim rečima da je nazovu nikako ne znači da nisu u recesiji, zaključuje Bušatlija.
Pitanje nacionalnog interesa
Politikolog Stevan Rapaić smatra da svaka država ima pravo da štiti svoje nacionalne interese i da se u tom cilju služi svim neophodnim spoljnotrgovinskim instrumentima, naročito u vanrednim okolnostima.
U situaciji u kojoj se Rusija nalazi, izložena mnogostrukim sankcijama od strane Zapada, ovakve mere, kaže Rapaić, nisu samo stvar ekonomske politike, već i nacionalne bezbednosti.
Predsednik Vladimir Putin je očigledno prepoznao potencijal koji stvaranje sirovinskih saveza, u kojima se Rusija nalazi, može imati na globalna ekonomska kretanja.
Ali i bez ulaženja u takvu vrstu saveza, ograničavanje izvoza iz Rusije sirovina kao što su uranijum, titanijum i nikl mogu prouzrokovati poremećaje na svetskom tržištu i značajan rast cene ovih proizvoda, rekao je Rapaić za Sputnjik.
Ovakav rast cena, objašnjava on, doprineo bi privrednom rastu Rusije na sličan način kao što je to prouzrokovao rast cena nafte i gasa. Ukoliko se pogleda lista najvećih svetskih uvoznika uranijuma i titanijuma, evidentno je da su Sjedinjene Američke Države daleko najveći uvoznik ovih proizvoda. Tek iza SAD su Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Nakon zapadnih sankcija, Rusiji je porasla industrijska proizvodnja, porasle su plate, dok Zapad istovremeno nije uspeo da smanji svoju uvoznu zavisnost od sada već značajno poskupelih ruskih strateških sirovina.
Sve ovo, kaže Rapaić, ide u prilog nastavku ekonomske politike koju Rusija sprovodi, a koja teži jačanju domaće industrije, smanjivanju uvozne zavisnosti i okretanju ka ekonomskoj saradnji unutar BRIKS-a.
(Sputnik)
