[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Plan da čovek u svemir pošalje radio poruke koje se obraćaju potencijalnim vanzemaljskim civlizacijama, među nekim naučnicima je prouzrokovalo zabrinutost da bi tako nešto moglo dovesti do kraja čovečanstva.
Pola veka star projekat SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) koristi radio teleskope da osluškuje zvuke iz svemira koje bi mogli da naprave potencijalna vanzemaljska bića. Naučnici koji stoje iza tog programa nedavno su aktivirali projekat pod imenom METI (Messages to Extraterrestrial Intelligence) za slanje signala u delove galaksije gde se nalaze planete slične našoj i gde je samim tim mogućnost života veća, a koje su otkrivene teleskopom Kepler.
Naučnici koji kritikuju ovaj program kažu da je osnovna funkcija projekta SETI bila da osluškujemo svemir, umesto što bismo ga “uzurpirali” slanjem signalima. Oni se plaše da bi METI mogao dovesti do toga da nas posete potencijalni neprijateljski naklonjeni vanzemaljci.
Takođe, oni kažu da je razlog za aktiviranje programa METI to što su neki naučnici frustrirani što već pola veka nisu pronašli nikakav vanzemaljski signal, a zamera im se i što povodom slanja signala u svemir nisu konsultovali širu javnost.
[adsenseyu1]
“Jedna mala grupa SETI radio-astronoma već duže vreme odbija da se konsultuje sa širim kolegijumom naučnika povodom METI programa. Za konsultacijama nema potrebe ako u rizik dovodite sami sebe, ali ovde to nije slučaj. Oni ne samo što dovode u opasnost celo čovečanstvo, već i generacije koje će tek biti rođene. Zar tražimo mnogo ako hoćemo prvo da se konsultujemo?” pita Devid Brin, naučnik koji se bavi svemirom.
On nije usamljen u svojoj zabrinutosti. Profesor Stiven Hoking je još 2010. upozorio da bi čovečanstvu bilo pametnije da bude tiho.
“Kada bi nas eventualno posetili vanzemaljci, to bi moglo da izgleda slično kao Kolumbovo iskrcavanje u Americi. Ako se dobro sećate, taj događaj nije učinio mnogo toga dobrog starosedeocima Amerike, Indijancima” rekao je Hoking.
Zbog ogromnih razdaljina u svemiru, naučnici su izračunali da je potrebno najmanje 9 godina da bi se takve poruke poslale na mesta gde se nalaze planete slične Zemlji.
U okviru projekta SETI, 2009. je napravljena anketa sa pitanjem – koje poruke bi ljudi mogli poslati u svemir potencijalnim vanzemaljcima. Evo nekih predloga:
“Mi smo ljudi, sa planete Zemlje”
[adsenseyu4]
“Zdravo i dobrodošli”
“Molimo vas, pomozite”
“Mir, ljubav i prijateljstvo”
“Mi se osećamo usamljeno i uplašeno, prvenstveno zbog vaše moguće sklonosti ka nasilju”
“Bogovi i religije imaju veliki uticaj na naše živote”
Hoking: Povredili bi nas vanzemaljci
Postoje šanse da vanzemaljci postoje, ali bi trebalo izbegavati susret sa njima jer bi posledice mogle biti razarajuće, upozorio je Stiven Hoking britanski ,,Sandej“.
,,Ukoliko bi se pojavili, reziltat bi bio sličan Kolumbovom iskrcavanju na američko tlo, što nije bilo povoljno po urođenike,“ izjavio je astrofizičar u novoj televizijskoj seriji, kako navode britanski mediji.
[adsenseyu1]
Emisija prikazuje zamišljen Univerzum po kome plove ogromni brodovi u potrazi za novim utočištem nakon potpune eksploatacije svoje planete. ,,Takva bića bi verovatno postala nomadska, tragajući za prostorima koje bi mogli osvojiti i kolonozovati,“ upozorava Hoking.
Scenario sudnjeg dana je predstavljen u seriji ,,Sa Stivenom Hokingom u Univerzum“ na Diskaveri kanalu koja je počela nedavno da se emituje u Americi.
Na pitanje o postojanju vanzemaljaca kaže: ,,Sudeći po mom matematičkom proračunu, već sami brojevi govore da postoji verovatnoća. Najveći zadatak nam je da procenimo kakvi bi mogli biti.“ Stvorenja nalik svetlećim hobotnicama, horde biljojeda koji mogu da vise po stenama i žuti predatori koji ubijaju plen smrtonosnim ubodom repa su stvorenja koja tumaraju po tom imaginarnom Univerzumu.
Ljudski rod je pokušao već nekoliko puta da ostvari kontakt sa vanzemaljskim oblicima života. Američka kosmička organizacija NASA je 2008. emitovala pesmu grupe ,,The Beatles“, Across the Universe, kako bi duboko u kosmos poslala poruku mira onima koji bi se mogli naći u domenu Polarisa ili poznatije Severnjače, oko 2439. godine.
Pokušaji da se stupi u kontakt sa vanzemaljcima idu dalje u prošlost. Američke sonde Pionir 10 i 11 su 1972. i 1973. nosile ploču sa likom golog muškarca i žene, sa idejom da prenese simbol položaja Zemlje i Sunca. Voyager 1 i 2 su 1977. lansirani noseći bakarni fonogramski disk sa zvucima i slikama sa Zemlje.
Kako ćemo dočekati vanzemaljce
Iako većini ovo može zvučati kao savršena tema za sve zagovornike teorija zavere ili fanove filmova i serija posvećenih malim zelenim ljudima, brojni uticajni naučnici sakupili su se u Londonu kako bi poveli debatu koja će dati odgovor na čuveno pitanje: „Šta će se desiti ako vanzemaljci stvarno reše da nas posete“?
Konferencija pod nazivom „Otkrivanje vanzemaljskog života i posledice po društvo i nauku“ održana je u sedištu Kraljevskog udruženja u Londonu. Od njegovog osnivanja 1662. godine Kraljevsko udruženje je za svoje članove biralo istaknute pripadnike naučne zajednice poput Isaka Njutna, Alberta Ajnštajna ili Stivena Hokinga. Pomenutoj konferenciji su prisustvovali i predstavnici NASA, Evropske svemirske agencije i predstavnik Ujedinjenih nacija.
[adsenseyu4]
Donedavno čovečanstvo nije posedovalo nijedan dokaz da van našeg solarnog sistema postoje i druge planete. Ali, za svega par godina, naučnici su otkrili postojanje 400 novih planeta.
Radio teleskopi skeniraju nebesa tražeći signale koji bi mogli da nam otkriju postojanje drugih civilizacija u svemiru. Čovečanstvo konstantno pomera granice tehnologije koja nam omogućava da sve dublje zavirimo u kosmos ne bi li dali odgovor na utlimativno pitanje: Da li smo sami?
Prijatelji ili neprijatelji?
Ako bismo se susreli sa vanzemaljskom civilizacijom da li bi ona bila spremna da nam ponudi ruku prijateljstva i saradnje ili bismo bili suočeni sa sveopštom panikom i ratom? Mišljenja naučnika po ovom pitanju su podeljena.
Pojedini stručnjaci veruju da postoji mogućnost da i druge civilizacije odašilju pojedine poruke u svemir kako bi i same pokušale da saznaju da li su same u svemiru, dok su drugi mišljenja bi eventualan susret sa nepoznatom vrstom bio vrlo sličan ljudskoj istoriji – vremenu tokom kojeg su se svi susreti između tehnološki naprednijih društava i onih primitivnijih po pravilu završavali konfliktom.
Zaraza
U filmu „Rat svetova“ invaziju vanzemaljaca prekida zaraza izazvana zemaljskom bakterijom, da li i nas može zadesiti slična sudbina ukoliko dodđemo u kontakt sa stranom materijom – makar u pitanju bili i najsitniji mikrobi?
Pojedini delegati smatraju da sa svakim stranim telom moramo postupati kao da je u pitanju toksična ili smrtonosna materija i da je veoma važa da ta tela budu izolovana i stavljena u karantin. Takođe, postavlja se pitanje da li i mi sami imamo prava da posećujemo druge svetove i planete sa nesterilisanim svemirskim brodovima koji mogu nositi brojne bakterije koje mogu zbrisati druge civilizacije.
[adsenseyu1]
Ne paničite
Ukoliko zaista dođe do susreta sa vanzemaljcima, mnogi stručnjaci smatraju da može nastati masovna panika.
Ako se desi sveopšta invazija na našu planetu, panika sasvim sigurno ne bi mogla da se izbegne, dok sama objava o postojanju inteligentnog oblika koji nije sa naše planete ne bi izazvala nikakve ozbiljnije reakcije čovečanstva, kažu naučnici.
Brojne ankete pokazuju da veliki broj ljudi veruje u postojanje vanzemaljskog života, pa ipak, kada je 1996. Godine NASA objavila da je otkrila meteorit sa Marsa sa dokazima života unutar njega, predsednik Klinton održao je govor, radio stanice su dosta pažnje posvetile pesmi „Life on Mars“ Dejvida Bovija, a život je jednostavno nastavio svojim ustaljenim tokom.
Religija
Često se pominje da bi otkriće drugih civilizacija dovelo do rušenja svetskih religija. Delegati nisu baš uvereni u to.
Profesor Ted Piters, po struci teolog, smatra da bi se umesto slabljenja religijskih verovanja dogodio apsolutni preokret – njihovo jačanje koje bi dovelo do uvećanja kreacije Boga u očima vernika.
Ne slažu se svi sa ovim mišljenjem. Britanski fizičar Pol Dejvis misli da bi hrišćani imali problem zbog centralnog verovanja da je Isus umro da bi nas spasio. Ako bismo otkrili druge civilizacije, to bi povuklo neprijatno pitanje – zašto samo mi?
Ko bi govorio u ime planete Zemlje?
Ko bi bio vođa kada bi nas posetila bića sa druge planete? Jedna mogućnost bi bile Ujedinjene Nacije.
Već postoji intrigirajući slučaj iz 1977. godine kada je svemirski brod, Vojadžer 1, bio na putu ka zvezdama, sadržao je poruku napisanu od strane generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija, Austrijanca Kurta Valdhajma. U njoj je sadržana i sledeća rečenica: „Pozdravljam vas u ime ljudi na našoj planeti. Zakoračili smo iz našeg solarnog sistema u svemir tražeći samo mir i prijateljstvo.“
NLO
O ovome se uvek otvorenije diskutovalo uz kaficu i keks. Neidentifikovani leteći objekti su „slonovi u sobi“. Neki stručnjaci za ovu vrstu fenomena zapitali su se: zašto tražimo istinu „negde gore“, kada je ona već „dole“? U vreme kada izveštaji o pojavama NLO obaraju rekorde, vrlo je nenaučno od strane Ministarstva odbrane što je prekinulo svoj projekat o neidentifikovanim letećim objektima, smatraju pojedini naučnici. Naročito zbog činjenice da je u mnogo slučaja bilo dokaza o nekoj čudnoj pojavi, koje su čak i radari zabeležili. „Izvanredne tvrdnje zahtevaju izvanredne dokaze,“ kazao je Lord Ris pre nego što je promenio temu.
Teorija zavere
Kada su ljudi zainteresovani za vanzemaljske pojave saznali za događaj Akademije nauke bili su šokirani i intrigirani, ali se ubrzo njihovo raspoloženje pretvorilo u sumnje i bes. Odmah su počele da se razvijaju teorije zavere a o događaju se naširoko diskutovalo na raznim sajtovima, blogovima i forumima.
U NLO udruženju smatraju da je ovo dobar znak koji potkrepljuje činjenicu da će nas posetiti bića s druge planete. Oni misle da je ovaj sastanak priprema zvanične potvrde da su vanzemaljci među nama.
Ishod konferencije
Pisac naučne fantastike Artur Klark jednom je rekao: „Postoje dve mogućnosti: ili smo sami u svemiru ili nismo. Obe mogućnosti su jednako zastrašujuće“. Pitanje da li negde u svemiru postoji život je verovatno najveće i najtemeljnije koje možemo da postavimo.
Na osnovu dosadašnjih iskustava, možda uskoro i dobijemo odgovor. U moru neodređenosti, makar je jedna stvar sigurna – na dan kada budemo ostvarili prvi kontakt, promeniće se naš svet zauvek.
(B92)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
