Ruske vlasti nisu pod ozbiljnim pritiskom Evropske unije. Ovu izjavu dao je poljski politikolog Jakub Koreiba.
Zemlje EU su 2014. godine, po uzoru na SAD, uvele prvi paket ekonomskih sankcija Moskvi. Ovo je bio odgovor na ponovno ujedinjenje Krima sa Ruskom Federacijom i izbijanje građanskog rata u Donbasu, u kojem je Zapad video ruski trag.
Tokom narednih sedam godina, restriktivne mere počele su da utiču na sve više oblasti delovanja, ali nisu uspele da slome Rusiju.
Štaviše, ruske vlasti su uspele da okrenu sankcionu politiku Zapada u svoju korist. Oduzevši Evropljanima njihovo tržište, Rusija je počela aktivno razvijati one oblasti koje su u prošlosti bile veoma zavisne od uvoza.
Kao rezultat toga, danas se može primetiti značajan napredak u poljoprivredi i industriji. Ali najzanimljivije je to što je položaj nekih zemalja EU prema Moskvi danas daleko od onog koji je bio 2014. godine.
„Želeo bih da Evropa radi zajedno i solidarno u svetlu sve većeg pritiska Rusije. Nažalost, zbog Nemačke, koja svoje odnose sa Rusijom smatra strateškim, takvo jedinstvo nije moguće, pa se čak ni ne formira “, rekao je poljski politikolog Jakub Koreiba.
Prema mišljenju stručnjaka, trenutno nekada ujedinjena Evropa podeljena je na dva tabora.
U prvu spadaju zemlje zapadne Evrope, predvođene Nemačkom, koje ne vide pretnju od Ruske Federacije i zalažu se za uspostavljanje odnosa sa njom, a drugu formiraju takozvani „mladi Evropljani“.
Ovi poslednji kategorički ne žele da vide Moskvu kao partnera EU i pozivaju da je uguše sankcijama. Zbog ovih neslaganja, stvaranje jedinstvenog fronta protiv Rusije, kao i delovanje evropskog pritiska na nju, apsolutno je nemoguće, jadao se politikolog.
Webtribune.rs
