U zatišju evropskih konferencija i šupljih diplomatskih fraza, Poljska se ponaša kao da zna nešto što ostatak kontinenta tek pokušava da shvati. Dok većina zemalja i dalje raspravlja o strategijama, Poljska – zidari rovove. Doslovno.
Tokom poslednjih nekoliko meseci, poruke iz Varšave postale su jasne- niko više ne računa na tuđa obećanja. Premijer Donald Tusk je, bez uvijanja, pred parlamentom poručio da zemlja mora biti spremna – ne za krizu, već za scenario koji bi podsećao na potpuni oružani sukob.
Prema informacijama koje dele sa saveznicima, Moskva, navodno, planira veliku vojnu ekspanziju u naredne tri do četiri godine, a Poljska veruje da bi mogla biti prva na udaru ako situacija izmakne kontroli.
Zbog toga se ni jedan korak više ne prepušta improvizaciji. Vojska se širi, infrastruktura se ojačava, zakoni se menjaju, a sve to u tišini koja para živce – jer sve izgleda kao uvertira u nešto veće. Ne govori se više o „verovatnoći“ sukoba, već o „kada“ i „gde“.
U centru te politike stoji ambiciozan plan- proširenje oružanih snaga na pola miliona pripadnika. Ako se to sprovede, Poljska će po brojnosti nadmašiti čak i Tursku i postati druga po veličini vojska unutar NATO-a, odmah iza Sjedinjenih Država. U ovom trenutku, Poljska već ima treću po snazi vojsku u okviru Alijanse, ali Tusk jasno poručuje – to nije dovoljno. Ne u vremenu koje dolazi.
Plan uključuje i dobrovoljnu vojnu obuku za sve punoletne muškarce, ali ovog puta, ne radi se samo o simbolici. Trening, vežbe, taktička priprema – programi su već u izradi.
U obuku će moći da se uključe i žene. Svesni su u Varšavi da moderni sukobi ne prave razliku – i da granica između civila i vojnika lako izbledi kad granica zemlje postane crta sukoba.
Paralelno sa kadrovskim širenjem, vojni budžet ruši sve prethodne rekorde. Još od 2022. godine, Poljska je bila među malobrojnim zemljama koje su ispunjavale NATO standard od 2% BDP-a za odbranu. Međutim, ubrzo su otišli daleko iznad toga – 3,9% u 2023. godini, 4,12% u 2024, a plan za 2025. predviđa 4,7%. To je više čak i od Sjedinjenih Država, koje ulažu 3,49% svog BDP-a u vojsku.
Dok su neke zemlje NATO-a jedva dostigle osnovni prag, Poljska ga je više nego duplirala, i što je još značajnije – više od 50% vojnog budžeta troši na modernizaciju i nabavku savremene opreme. To je daleko iznad zahteva NATO-a koji predviđa minimum od 20%. To ne govori samo o političkoj odluci – to govori o strategiji koja se sprovodi bez odlaganja.
Nabavke idu punom parom. Ugovor sa domaćom firmom Polska Grupa Zbrojeniov za isporuku 111 borbenih vozila pešadije Borsuk, vredan 1,7 milijardi dolara, deo je šireg plana da se domaća odbrambena industrija uključi u sistemsku modernizaciju. Oružje više ne stiže samo iz inostranstva – sada se proizvodi u Poljskoj, i to sve češće, i sve brže.
Međutim, možda najvidljiviji simbol promene je takozvani Eastern Shield – projekat koji će promeniti lice istočnih granica zemlje. Utvrđenja, bunkeri, minska polja, protivtenkovske barijere, podzemne strukture. Uz to dolaze i elektronske komponente – termovizijske kamere, sistemi za detekciju dronova, satelitski nadzor.
Planirano je 700 kilometara utvrđenja, uz ukupna ulaganja od 2,4 milijarde dolara. Projekat će biti završen do 2028. godine, i neće služiti samo kao prepreka, već i kao logistička podrška sopstvenim trupama. Praktično – unapred definisana linija odbrane.
Međutim, dok se granica ojačava, Varšava gleda i ka Briselu. Predsednik Andžej Duda zatražio je od generalnog sekretara NATO-a da se prag izdvajanja za vojsku podigne sa 2 na 3% BDP-a. Poruka je jasna- ako cela Alijansa ne pojača kapacitete, odvraćanje više
neće funkcionisati. Neko bi, kako kaže Duda, „mogao da pomisli da je moguće krenuti dalje“. Taj neko, u rečniku poljskih lidera, nikad se ne imenuje direktno, ali zna se na koga misle.
Pored sopstvene bezbednosti, Poljska pokušava da proširi uticaj i na EU. Ponudila je 8 milijardi dolara za jačanje odbrambenih sposobnosti drugih evropskih zemalja. Inicijativa koja ide u pravcu stvaranja paralelne evropske vojne autonomije – van NATO-a. Poljska možda više ne računa na to da će svi saveznici doći kada zatreba. Zato pokušava da bude predvodnik nove bezbednosne arhitekture.
Sve to dovodi do zaključka koji je istovremeno hladan i brutalan- Poljska se ne sprema za rat. Ona već živi kao da je deo veće slagalice u kojoj zna gde stoji, i zato ne čeka ničiju dozvolu. Ni EU, ni NATO, ni Vašingtona. Dok drugi razgovaraju o konceptima, Varšava zida rovove.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
