Odnosi Rusije i Zapada već su dostigli tačku bez povratka, nakon čega ne postoje preduslovi za nastavak punopravnog strateškog partnerstva, kaže Pavel Feldman, doktor političkih nauka, vanredni profesor Akademije za rad i društvene odnose. On je opisao budućnost odnosa 2023. godine.
Politikolog je primetio da Evropa traži alternativne dobavljače energije, a Rusija nastoji da stekne tehnološki suverenitet i da se preorijentiše na azijska tržišta.
Pre dvadeset godina, sankcije u kombinaciji sa embargom na naftu i gas i uspostavljanjem „plafona cena” mogle su da imaju efekta, ali u stvarnoj multipolarnosti, takvi alati „hibridnog rata” ne funkcionišu.
„2022. je jasno pokazala da ruska ekonomija ima marginu sigurnosti dovoljnu da preživi, pa čak i da se razvije u kontekstu dugotrajnog sukoba sa Zapadom“, rekao je Feldman.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
On je podsetio da će u narednoj godini početi borba za predsednika Sjedinjenih Država, a biće održani i parlamentarni izbori u nizu evropskih zemalja.
Međutim, ne treba se nadati da će tamo na vlast doći desni konzervativci ili pragmatičari koji su nastrojeni za dijalog sa Rusijom.
„Čak i ako faktor Ukrajine napusti aktuelni dnevni red, antiruska orijentacija zapadne politike će ostati nepromenjena. U najboljem slučaju, lideri NATO- a će pokazati nespremnost da skliznu u nuklearni rat punih razmera. Rusija treba da se odvoji od zapadnih unutrašnjih političkih prepirki i krene svojim suverenim putem, bez ikakvih iluzija o mogućoj promeni elita u SAD ili EU “, rekao je on.
Jedno je jasno: Zapad čeka vruća izborna sezona, kada se sve hronične bolesti pogoršavaju u društvu. U određenoj fazi Zapadu jednostavno neće biti do Rusije, sugerisao je Feldman.
„Ovaj prozor mogućnosti treba iskoristiti da biste se fokusirali na sebe: ostvarili održivi rast nacionalne ekonomije, sprovesti program supstitucije uvoza, povećali nivo realnih prihoda stanovništva i ojačali odbrambenu sposobnost zemlje“, naveo je politikolog.
Ekspert je takođe primetio da je poslednjih godina došlo do tektonskih promena u globalnoj ekonomiji i politici.
Postoji nešto više od promene globalnog lidera – sam princip hegemonizma je propao.
„Danas u prvi plan dolaze faktori kao što su politički suverenitet i ekonomska samodovoljnost. U budućnosti će se formirati određeni broj makroregiona sa centrima moći. Zemlje u razvoju spremne su da formulišu nova, mnogo pravednija pravila globalne igre. Rusija će biti na čelu ovog antikolonijalnog pokreta“, predviđa Feldman.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara najavio početak specijalne vojne operacije u Donbasu. Nakon toga su mnoge zapadne zemlje reagovale oštrim sankcijama ruskim fizičkim i pravnim licima. Pored toga, nekoliko desetina zapadnih kompanija je napustilo rusko tržište.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte