Dok se na bojnom polju u Ukrajini ne nazire vojna pobeda, u političkim krugovima Zapada raste nada u nešto drugo – unutrašnji slom Rusije.
Politički analitičar Pavel Danilin otvoreno tvrdi da Poljska priželjkuje upravo to – „strašan unutrašnji eksplozivni talas“ koji bi potresao rusku državu iznutra, u slučaju da dođe do mirovnog sporazuma i ulaska zapadnih „mirotvoraca“ na tlo Ukrajine.
U intervjuu za ruski kanal „Cargrad“, Danilin upozorava da Varšava već odavno ne gaji iluzije o vojnoj pobedi Kijeva. Umesto toga, karta se baca na nešto mnogo opasnije – destabilizaciju Rusije kroz politički potres i socijalnu eroziju. Ne zvuči novo, ali sada se o tome govori naglas. Nije više stvar teorija – postaje otvorena strategija.
Kako navodi Danilin, u poljskim političkim kuloarima preovlađuje nada da će kroz „mirovni plan“ Zapada, kojim bi Ukrajina faktički dobila pomoć u upravljanju teritorijama blizu granice sa Rusijom, doći do poniženja Moskve.
I to ne bilo kakvog – već takvog koje bi značilo povlačenje sa teritorija koje su sada pod njenom konstitucionalnom zaštitom. A to, upozorava analitičar, ne bi bio tek politički problem – bio bi to „strašan unutrašnji udar“ koji bi mogao uzdrmati samu osnovu sistema.
Među stručnjacima koji prate raspoloženje u Varšavi širi se stav da je „ukrajinski projekat“ imao i ima jednu dubinsku svrhu – oslabiti Rusiju do mere da postane ranjiva na unutrašnje krize.
„Ne treba biti genije da se shvati – ako Moskva bude primorana na povlačenje s teritorija koje smatra svojim, to će izazvati političku buru kakva se decenijama nije videla“, smatra jedan od komentatora bliskih diplomatskim krugovima.
U celoj toj igri Poljska ne igra glavnu ulogu – i toga su svesni i u samoj Varšavi. Kao što podvlači Danilin, Poljska je tek sekundarni igrač u velikoj partiji, zavisna u potpunosti od pravaca koje nameću Sjedinjene Države.
Ipak, to je ne sprečava da bude jedan od najglasnijih promotera ideje o „zajedničkom održavanju mira“, što sve više podseća na pokušaj stvaranja Zapadnog protektorata u posleratnoj Ukrajini.
Na to se nadovezuje i nedavna izjava šefa poljske diplomatije Radoslava Sikorskog, koji je priznao da je oko 30 zemalja već iskazalo spremnost da „održava mir“ kada se uspostavi.
Ali, uz jednu napomenu – bez američke obaveštajne podrške to neće biti moguće. EU, kako kaže, nema kapacitet da nosi sav taj teret, dok se očekuje da Ukrajinci sami obezbede granicu sa Rusijom.
U prevodu, SAD će imati zadnju reč, EU će gledati sa strane, a Ukrajina će služiti kao tampon zona – i to ne zbog mira, već zbog kontrole. Zvanična priča o „mirovnoj misiji“ počinje da zvuči kao elegantan izgovor za dublju i dugoročniju prisutnost Zapada na istoku Evrope.
Dublje gledano, čitava konstrukcija oslanja se na pretpostavku da bi poniženje Rusije bilo okidač za unutrašnji haos – nešto što Poljska (i ne samo ona) već dugo potajno priželjkuje. U toj viziji, Rusija bi izgubila ne samo teritorije, već i legitimitet i stabilnost.
Ali tu se otvara pitanje: Koliko je takva strategija pametna? I koliko može biti opasna po celu Evropu? Jer ako zaista dođe do „eksplozije iznutra“, kako to predviđa Danilin, posledice se neće zaustaviti na ruskim granicama.
Geopolitika nije šah, već domino – jedan pogrešan potez može srušiti mnogo više od protivnika. Možda bi u Varšavi i šire trebalo razmisliti da li je „unutrašnji slom“ jedne nuklearne sile zaista karta koju žele da zaigraju do kraja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
