Srbija je razapeta između Istoka i Zapada, piše „Politiko“, dodajući da će taj kome se Srbija prikloni biti najveća sila 21. veka
Sudbina Srbije utvrdiće koja će velika sila dominirati u ovom veku, piše „Politiko“ u dugačkom tekstu o „drugom proksi ratu u Evropi“ i upozorava da je to „zanemareni test američke moći za onoga ko uđe u Belu kuću ovog novembra“.
Srbija se nalazi u geostrateškoj sivoj zoni, između Pekinga i Moskve i od skora, posle godina zanemarivanja, SAD i njenih evropskih saveznika. Lideri Srbije za sada eksplicitno ne biraju strane ali, piše „Politiko“, ovo natezanje će pre nego kasnije doći do vrhunca.
Zašto je Srbija u ovom limbu – van Evropske unije i NATO-a, ali ne u potpunosti u zagrljaju Vladimira Putina i Si Đinpinga? I gde želi da završi?
Položaj Srbije će zavisiti od apetita Vašingtona da pobedi u novoj borbi velikih sila, navodi portal. SAD i njihovi saveznici mogu da oblikuju ishod u Srbiji kombinacijom meke i teže ekonomske i diplomatske moći. Postoje znaci da su svesni ovog izazova, ali ne i da imaju strategiju.
Posle pada Slobodana Miloševića, Evropa i SAD – okupirane bliskoistočnim sukobima i unutrašnjim dramama, posebno u EU – nisu uzvratile brzim potezima da Srbiju uvedu u evropski blok.
Negde u protekloj deceniji Srbija – koju su izneverili i Brisel i Vašington – je u potpunosti skrenula sa zapadnog puta. Sa dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, zemlja je ekonomski napredovala. Politički, Vučić je tražio savez sa Rusijom i Kinom i, legitimnim sredstvima, centralizovao vlast oko sebe i vladajuće partije, navodi „Politiko“.
Pre sukoba u Ukrajini, SAD i EU su možda i mogle da priušte sebi da zanemare Vučića i Srbiju. Sa sukobom u Ukrajini, Srbija je odjednom postala nagrada u većem takmičenju sa Kinom, navodi „Politiko“.
Nije jasno u čijem naručju predsednik Vučić želi da Srbija završi. Investicije i povoljne trgovinske uslove dobija od Kine. On razume emotivnu povezanost Srba sa Rusijom koja traje vekovima. Odbija da uvede sankcije Moskvi. Ali kaže da želi da Srbija uđe u EU.
Proces proširenja EU je u velikoj meri zaustavljen. Za to je više kriv Brisel nego Beograd. Srbija ispunjava zahteve EU već 20 godina, a zauzvrat ne dobija ništa.
„Ne radi se o tome da mi pokušavamo da dođemo do Zapada“, rekao je za „Politiko“ srpski ministar koji je želeo da ostane anoniman. „Pitanje je da li nas Zapad želi.“
„Mi u Srbiji imamo mapu i definitivno znamo gde pripadamo, a pripadamo evropskoj zajednici“, kaže Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.
Čini se da glavni cilj i Vašingtona i Brisela nije da Srbija uđe u „evroporodicu“ već da je spreče da postane „ruski satelit“, navodi „Politiko“.
„Naša najveća briga je maligni uticaj Rusije“, rekao je zapadni diplomata koji je tražio da ostane anoniman. „Želimo da Srbija bude usklađena sa Zapadom, deo sistema koji se suprotstavlja ruskom ekspanzionizmu.“
Podsećanja radi, poslednji predsednik SAD koji je posetio Beograd bio Džimi Karter 1980. godine. Si Đinping je bio u Srbiji dva puta, a Putin tri puta. Malo više fokusa na Srbiju u Vašingtonu moglo bi da napravi razliku, smatra neimenovani ministar.
Za razliku od SAD, Rusija i Kina smatraju da su sive zone poput Srbije „mesta vredna borbe“.
„U najmanju ruku, šargarepa koja Srbiji obećava istinski bliže veze i beneficije koje donosi članstvo u slobodnom svetu mogla bi sama da odvuče ovu balkansku državu od Rusije i Kine. Sidro demokratije i prosperiteta donelo je stabilnost u Evropi. Sive zone nisu. Srbija je pre 110 godina bila iskra za Prvi svetski rat. Srbi znaju ovu istoriju. Znamo li je mi?“, zaključuje autor teksta u „Politiku“.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
