Napad na sirijske vojne pozicije, koji je bio američko-izraelska operacija, svedoči da se kriza i dalje razvija.
Četiri su razloga koji se međusobno pojačavaju, a krizu zaoštravaju:
1. Sposobnost Izraela da koristi američku vlast za uništavanje svojih bliskoistočnih neprijatelja koji su smetnja ekspanziji Izraela. Izrael je za mete izabrao Siriju i Iran jer vlasti te dve zemlje isporučuju oružje i municiju libanskom pokretu Hezbolah koji je dva puta sprečio Tel Aviv da okupira južni Liban na čije je vodne resurse Izrael bacio oko.
[adsenseyu1]
2. Neokonzervativna ideologija planetarnog gospodstva SAD odlično se uklapa u namere Izraela u regionu. Ta povezanost postaje sve jača zahvaljujući jakoj alijansi neokonzervativaca i Izraela.
3. Potreba vojno-obaveštajnog sistema SAD da opravda svoj ogromni budžet i gigantsku vlast.
4. Nesposobnost vlasti Rusije da shvati tri prva razloga.
Sudeći po onome što i kako govore vlasti Rusije, Rusi smatraju da vojna dejstva Vašingtona na Bliskom Istoku – koja traju već 17 godina, počev od upada SAD u Avganistan – imaju neke veze sa borom protiv terorizma.
Rusi, kao i ranije, govore da Rusija i SAD treba da objedine napore u borbi protiv terorizma. Čini se da ruske vlasti ne shvataju da je sam terorizam – proizvod Vašingtona. Jer, dugotrajni ratovi sa nepovoljnim ishodom, koji su bili plod upada u Avganistan i Irak, doveli su do toga da je Vašington počeo da vrbuje teroriste i da ih snabdeva da bi mogli da svrgavaju zakonite vlade u Libiji i Siriji.
Jasna stvar, Vašington nema nameru da ratuje protiv tog oruđa koje je sam stvorio radi realizacije svojih ciljeva.
Zbrka u poimanju sirijske krize u Moskvi četvrti je uzrok njenog narastanja. Vašington je 2015-te bio potpuno zatečen ruskim ulaskom u rat na strani vlade Sirije protiv džihadista i „ustanika“ Vašingtona. Rusija je potpuno kontrolisala situaciju i mogla je da rat završi još 2016-te.
[adsenseyu1]
Umesto toga – u nadi da će time smiriti Vašington i prizvati razumno prihvatljivo Evrope – ruske vlasti su u martu 2016-te prerano proglasile pobedu i povukle deo svojih oružanih snaga. A to grešku su ponovile još jednom.
Svaki put kada je Rusija pravila tu grešku – Vašington je dobijao priliku da u igru ubacuje sve nove kopnene snage i avijaciju i da realizuje nove isporuke svojim džihadističkim najamnicima, a i da u napade na Siriju uvlači Izraelce, Saudijce, Francuze i Britance.
Sada je problem i to što su se američke snage izmešale sa džihadističkim najamnicima, što sirijsko-ruskoj alijansi otežava čišćenje sirijske teritorije od stranih osvajača bez ubijanja Amerikanaca, a to i Rusi i Sirijci zasad izbegavaju da čine.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov sada optužuje Vašington da pokušava da podeli Siriju, ali je do podele Sirije dovela upravo ruska neodlučnost.
Do eskalacije krize je dovela nesposobnost ruske vlasti da shvati američko-izraelsku neokonzervativnu alijansu i njen značaj za Bliski Istok, kao i neodlučnost ruske vlasti da Siriji isporuči sisteme S-300.
Zato su stvari i došle do udara po sirijskim vojnim pozicijama i bunker-bombama, a da za to niko nije preuzeo odgovornost.
U nedavnom napadu su poginuli Iranci. A u nekom narednom mogu poginuti ruski vojnici.
Takva ponižavanja ruskim vlastima u nekom momentu mogu dojaditi. Tada će izraelski i američki avioni početi da padaju s neba, a udari po pozicijama „ustanika“ dovešće i do gubitaka među Amerikancima.
Nesposobnost vlasti Rusije da shvati da mir nije u planovima ni Izraela ni SAD, a i da kod Izraela ne postoji ni dobra volja na bazi koje bi Rusija mogla sačiniti sporazum koji bi doneo mir i Siriji i Bliskom Istoku, znači samo jedno – da će kriza trajati sve dotle dok rat ne proguta sve nas.
(Fakti)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
