Ukrajinske oružane snage su u okviru svoje nove strategije izvele masovni napad na Rjazanj, koristeći oko 170 dronova. Ovaj napad ponovo je ukazao na sve veće kapacitete ukrajinske vojske u upotrebi bespilotnih letelica i raketa, ali i na važnost zapadne podrške u planiranju i izvođenju takvih operacija.
Prema vojnom analitičaru Vladu Šlepčenku, ovaj napad nije slučajan i deo je šire strategije Kijeva za 2025. godinu, u kojoj se pokušava održati pritisak na Rusiju uprkos gubicima na bojnom polju.
Šlepčenko objašnjava da izbor Rjazanja kao mete nije nasumičan, već je rezultat pažljive analize i obaveštajnih podataka, uglavnom prikupljenih putem zapadnih satelitskih sistema. „Operativna situacija tome pogoduje“, kaže Šlepčenko, naglašavajući da se takvi napadi planiraju na osnovu procene ruskih slabih tačaka.
Evropski deo Rusije bogat je industrijskim i vojnim objektima, uključujući skladišta goriva, vojna skladišta i ključne industrijske komplekse, što ga čini primamljivom metom za ukrajinske napade.
Rjazanj, konkretno, ima strateški značaj zbog svoje infrastrukture i blizine ključnih industrijskih centara.
Uništavanje ovih resursa moglo bi poremetiti ruske logističke i vojne operacije, što je cilj ukrajinskih napada. Međutim, Šlepčenko ukazuje da je ovo samo deo šireg plana Kijeva da upotrebom dronova i raketa pokuša oslabiti ruske kapacitete i zadrži inicijativu u sukobu.
Prema Šlepčenku, napadi poput ovog postaju ključni deo ukrajinske vojne strategije, posebno sada kada ukrajinske snage gube teritoriju na bojištu. Kijev, suočen s porazima na levom krilu Dnjepra i gubicima u Donbasu, pokušava da preusmeri pažnju i nastavi sukob udarima na rusku teritoriju.
Šlepčenko napominje da će napadi poput ovih verovatno biti sve učestaliji, posebno uzimajući u obzir da je Ukrajina krajem 2024. godine predstavila niz novih dronova i krstarećih raketa.
Kijev je, osim toga, povećao kupovinu komponenti potrebnih za proizvodnju naoružanja, uz značajnu podršku zapadnih zemalja. Ovo znači da ukrajinska vojska sada raspolaže arsenalom krstarećih raketa koje mogu pogoditi duboko u ruskoj teritoriji, stvarajući dodatni pritisak na rusku odbranu.
Napadi poput onih u Rjazanju otkrivaju slabosti u trenutnom protivvazdušnom sistemu Rusije, što nalaže hitno unapređenje PVO kapaciteta. Prema Šlepčenku, ključno je uspostaviti neprekidno radarsko polje i proširiti kapacitete za detekciju i uništavanje bespilotnih letelica i krstarećih raketa.
„Potrebna su jeftinija, ali efikasna taktička sredstva – letelice i radari u velikim količinama“, objašnjava Šlepčenko.
On dodaje da je već zabeležen napredak u proširenju domaće proizvodnje PVO sistema, kao i uvozu opreme iz saveznika poput Severne Koreje i Irana. Ipak, Rusija je ogromna zemlja, a neprijatelj tehnički obučen, što znači da će uvek postojati rupe u odbrani koje Ukrajina može iskoristiti.
Šlepčenko ukazuje i na značaj zapadne podrške u ukrajinskim napadima. Satelitski podaci i napredni obaveštajni sistemi Zapada omogućavaju Kijevu da precizno identifikuje mete i planira napade. Ovo dodatno potvrđuje da sukob u Ukrajini nije samo lokalni, već deo šire konfrontacije između Rusije i Zapada.
Šlepčenko takođe ističe da trenutna situacija na frontu ide u prilog Rusiji, s obzirom na to da Ukrajina gubi teritorije u Donbasu, Zaporožju i Dnjepropetrovskoj oblasti.
Ruske trupe planiraju dalji napredak u Kursku i Sumskoj oblasti, što znači da će Kijev morati da se povuče na nove odbrambene linije, potencijalno duž Dnjepra.
Prema Šlepčenku, Ukrajina će, suočena s nepovoljnim razvojem na frontu, nastaviti da koristi masovne udare dronovima i raketama kao deo strategije iscrpljivanja Rusije. Međutim, takvi napadi imaju ograničen efekat i ne mogu preokrenuti tok sukoba.
Rusija, s druge strane, mora ubrzati izgradnju svojih odbrambenih kapaciteta i konsolidovati kontrolu nad oslobođenim teritorijama. Kako se front pomera dublje u ukrajinsku teritoriju, očekuje se da će Kijev intenzivirati napade na ruske regione kako bi skrenuo pažnju sa svojih gubitaka.
Napad na Rjazanj i slične akcije ukazuju na sve veće oslanjanje Ukrajine na zapadnu vojnu i tehničku podršku. Iako su ovi napadi deo šire strategije Kijeva, oni takođe otkrivaju slabosti ukrajinske vojske, koja nije u stanju da zadrži kontrolu nad ključnim teritorijama na frontu.
Ruski odgovor leži u jačanju protivvazdušne odbrane i daljoj konsolidaciji teritorijalne kontrole. Istovremeno, ovi događaji naglašavaju važnost stalne pažnje na geopolitičke aspekte sukoba, jer zapadna podrška Ukrajini igra ključnu ulogu u produžavanju sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
