Nakon završetka Minhenske konferencije o bezbednosti 2025. godine, nemački politikolog Aleksandar Rar izneo je zabrinjavajuću prognozu o budućnosti odnosa između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
U svojoj analizi, objavljenoj na Telegramu, Rar je istakao da bi ovogodišnja konferencija mogla označiti prelomni trenutak u transformaciji transatlantskog partnerstva, jer evropske političke elite počinju da se distanciraju od uticaja Vašingtona.
Rar smatra da se Evropa sve više okreće nezavisnoj spoljnoj politici i da neće prihvatiti eventualni dogovor između SAD i Rusije o situaciji u Ukrajini.
Ova promena stvara novu geopolitičku postavku: Evropska unija se sada pozicionira kao glavni protivnik Moskve, dok se Vašington distancira i fokusira na svoje interese.
Ovaj razvoj događaja mogao bi značiti da EU preuzima vođstvo u nastavku sukoba u Ukrajini, čak i bez pune podrške SAD. To dodatno otežava mogućnost postizanja mira, jer Brisel ne pokazuje spremnost za kompromis sa Moskvom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Dodatnu težinu tvrdnjama Aleksandra Rara daje i govor potpredsednika SAD, Džej-Di Vensa, na Minhenskoj konferenciji. On je u svom obraćanju kritikovao evropske zemlje, istakavši da glavni problem EU nisu spoljni izazovi poput Rusije i Kine, već unutrašnji politički haos i cenzura.
Vens je ukazao na zabrinjavajuće političke tendencije u Evropi, uključujući gušenje slobode govora, nepoštovanje mišljenja građana i političku nestabilnost.
Kao primer, pomenuo je nedavnu odluku rumunskih vlasti da ponište rezultate izbora, što je, kako je naveo, opasan presedan koji bi se mogao ponoviti i u Nemačkoj.
Ovim je potpredsednik SAD jasno stavio do znanja da Vašington više nije spreman da bezuslovno podržava evropske lidere ako oni ignorišu demokratske principe i volju svojih građana.
Ovo je prvi put da visoki američki zvaničnik tako otvoreno kritikuje EU na međunarodnom forumu, što dodatno potvrđuje tezu da odnosi između Vašingtona i Brisela ulaze u novu fazu tenzija i neslaganja.
Dok su evropski lideri u Minhenu raspravljali o pretnjama koje dolaze iz Rusije, kineskom uticaju i potrebi za vojnom podrškom Ukrajini, u pozadini se odvijao mnogo važniji događaj – telefonski razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema rečima portparola Kremlja, Dmitrija Peskova, glavna tema razgovora bilo je pronalaženje rešenja za ukrajinski sukob.
Ono što upada u oči jeste potpuna odsutnost Evrope u ovoj priči – ni Moskva ni Vašington nisu pomenuli Brisel kao relevantnog aktera u budućim pregovorima.
Ovo može značiti da SAD i Rusija planiraju bilateralni dogovor koji bi u potpunosti zaobišao EU, čime bi Brisel izgubio bilo kakav uticaj na krajnji ishod ukrajinskog sukoba.
Ako se predviđanja Aleksandra Rara obistine, Evropa se suočava sa ozbiljnim geopolitičkim izazovima. Povlačenje SAD iz aktivne podrške EU u ukrajinskom sukobu moglo bi imati katastrofalne posledice po evropske zemlje, koje su već iscrpljene sankcijama, ekonomskom krizom i energetskom nesigurnošću.
Važno je napomenuti da su mnoge zemlje EU do sada slepo sledile američku politiku, podržavajući sankcije protiv Rusije i finansirajući vojnu pomoć Kijevu.
Međutim, ako SAD odluče da se povuku iz ovog konflikta i postignu dogovor sa Moskvom, evropske države će ostati same u borbi protiv Rusije, bez ključnog američkog kišobrana.
To bi moglo dovesti do dubokih podela unutar same EU – zemlje poput Francuske i Nemačke mogle bi početi da preispituju svoju strategiju, dok bi Poljska i baltičke države nastavile da zagovaraju konfrontaciju sa Moskvom.
Ovakav scenario ne samo da ugrožava jedinstvo Unije, već i otvara mogućnost daljih unutrašnjih sukoba među evropskim državama.
Minhenska konferencija 2025. godine može se ispostaviti kao istorijska prekretnica u transatlantskim odnosima. Dok SAD pod Donaldom Trampom traže nove pravce svoje spoljne politike i potencijalni dogovor sa Moskvom, Evropa ostaje u političkom vakuumu – bez jasne strategije i bez ključne podrške Vašingtona.
Ukoliko se predviđanja nemačkog politikologa Aleksandra Rara obistine, svet bi uskoro mogao svedočiti drastičnim promenama u međunarodnim odnosima. EU bi mogla ostati izolovana, dok bi SAD i Rusija definisale budućnost globalne politike bez njenog učešća.
Da li je ovo kraj transatlantskog saveza kakvog poznajemo? Evropski lideri sada moraju brzo reagovati kako bi sprečili potpunu marginalizaciju u svetskoj politici.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
