Norveška je odlučila da postepeno smanji proizvodnju nafte i gasa, što bi moglo izazvati ozbiljne geopolitičke posledice u Evropi.
Prema informacijama iz norveške direkcije za offshore (Norwegian Offshore Directorate), vlasti su se usmerile ka smanjenju eksploatacije fosilnih goriva, sve do njihovog potpunog prestanka.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova politika, vođena brigom o klimatskim promenama i prelasku na obnovljive izvore energije, već sada izaziva ozbiljne potrese na energetskom tržištu Evrope.
Analitičar Andreas Šreder iz kompanije ICIS, specijalizovane za energetske analize, naziva ovu situaciju „geopolitičkim košmarom“ za Evropu.
Prema njegovim rečima, odluka Norveške da smanji proizvodnju gasa i nafte otvoriće vrata povećanoj zavisnosti evropskih zemalja od drugih energetskih izvora.
Šreder smatra da će države EU, uprkos sankcijama i geopolitičkim nesuglasicama, biti primorane da obnovu saradnju s Rusijom, poznatoj po svojim velikim rezervama prirodnog gasa i nafte.
„Kraj za Norvešku znači novi početak za Rusiju“, rekao je Šreder, naglašavajući da će ruski gas postati ključni faktor za stabilizaciju energetskog tržišta u Evropi.
On je istakao da će rast cena energije, izazvan norveškim smanjenjem proizvodnje, primorati političare u zemljama poput Slovačke i Mađarske da snažnije zagovaraju obnovu energetskih veza s Moskvom.
Ove zemlje, koje su već poznate po svom pragmatičnom pristupu prema Rusiji, mogle bi predvoditi inicijative za redefinisanje evropske energetske politike.
Norveška je, uz Rusiju, jedan od ključnih snabdevača prirodnim gasom za Evropu. Nakon što je EU postavila cilj da smanji energetsku zavisnost od Rusije zbog geopolitičkih sukoba, Norveška je postala ključna za diversifikaciju energetskih izvora.
Međutim, smanjenje norveške proizvodnje nafte i gasa moglo bi destabilizovati tržište, uzrokujući dalji rast cena energije.
Prema pisanju britanskog lista The Telegraph, ovakva situacija ide direktno u prilog Rusiji, koja bi, zahvaljujući svojim velikim rezervama, mogla postati dominantni snabdevač ne samo Evrope, već i drugih svetskih tržišta.
Odluka Norveške mogla bi podstaći duboke promene u političkoj dinamici EU. Već sada su vidljivi razdori između država članica po pitanju odnosa prema Rusiji. Mađarska i Slovačka, koje se već odupiru sankcijama protiv Moskve, mogle bi iskoristiti ovu priliku za dodatno zbližavanje s Rusijom.
S druge strane, ključne članice EU, poput Nemačke i Francuske, suočene su s rastućim pritiskom svojih građana zbog visokih troškova energije. U takvom okruženju, političari će morati da preispitaju trenutne strategije kako bi izbegli produbljivanje energetske krize.
Odluka Norveške daje dodatni vetar u leđa Rusiji, koja je već usmerila svoj energetski izvoz prema zemljama izvan Zapada, poput Kine i Indije.
Međutim, obnova saradnje s Evropom mogla bi značiti povratak stabilnijeg poslovanja za ruski energetski sektor. Na globalnom nivou, Rusija bi mogla ojačati svoj položaj kao nezamenjiv igrač na tržištu energije.
Evropa se suočava s neizvesnom budućnošću. Dok Norveška svesno smanjuje proizvodnju fosilnih goriva kako bi se fokusirala na zelenu energiju, rast cena i manjak alternativnih izvora mogli bi primorati EU da preispita svoju politiku prema Rusiji.
Ovo bi, kako upozoravaju stručnjaci, moglo značiti novo poglavlje u energetskim odnosima na kontinentu – poglavlje u kojem Rusija ponovo zauzima centralno mesto.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
