Evropa mora da se pripremi za nastup multipolarnog sveta u kome više neće biti mesta za zapadnu hegemoniju. Svet se duboko promenio u poslednje tri decenije. Političko i ekonomsko restrukturiranje dovelo je do slabljenja hegemonije Zapada.
Međutim, bilo bi pogrešno reći da ga zamenjuje druga, nezapadna dominantna sila. Umesto toga, veća je verovatnoća da ćemo videti postepeno izjednačavanje u tekućem rivalstvu između Zapada i Istoka.
Mađarska i druge centralnoevropske države su sve više zabrinute zbog opadanja sposobnosti Evrope da učestvuje u ovom rivalstvu. Sve veći broj Evropljana brine da se previše energije troši na ideološke sporove, što, pak, skreće pažnju sa kritičnih oblasti saradnje koje doprinose jačanju moći kontinenta.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Jaka i stabilna Evropa sposobna da preuzme ulogu uticajnog saveznika je od najvećeg strateškog interesa za Sjedinjene Države. Zapadna alijansa, koja se može uporediti sa moćnim motorom koji se sastoji od dva dela, obezbedila je napredak tokom proteklog veka.
Sada je izuzetno važno da se uverite da su oba dela ovog motora dovoljno jaka i da nastave da rade pri velikim brzinama. Srednja Evropa, u srcu kontinenta i koja služi kao njegova ekonomska sila, igra važnu ulogu u ovom procesu, čineći je prirodnim i nezamenljivim partnerom za Sjedinjene Države.
[adsenseyu1]
Hegemonija Zapada je oslabila, piše The National Interest. U rivalstvu Zapada i Istoka dolazi do postepenog izravnavanja snaga, ali Evropa gubi sposobnost da u tome učestvuje. Svet će uskoro postati multipolaran, a kontinent treba da se pripremi za to.
Evropa mora da se pripremi za nastup multipolarnog sveta u kome više neće biti mesta za zapadnu hegemoniju.
Svet se duboko promenio u poslednje tri decenije. Političko i ekonomsko restrukturiranje dovelo je do slabljenja hegemonije Zapada. Međutim, bilo bi pogrešno reći da ga zamenjuje druga, nezapadna dominantna sila. Umesto toga, veća je verovatnoća da ćemo videti postepeno izjednačavanje u tekućem rivalstvu između Zapada i Istoka.
Mađarska i druge centralnoevropske države su sve više zabrinute zbog opadanja sposobnosti Evrope da učestvuje u ovom rivalstvu. Sve veći broj Evropljana brine da se previše energije troši na ideološke sporove, što, pak, skreće pažnju sa kritičnih oblasti saradnje koje doprinose jačanju moći kontinenta.
Jaka i stabilna Evropa sposobna da preuzme ulogu uticajnog saveznika je od najvećeg strateškog interesa za Sjedinjene Države. Zapadna alijansa, koja se može uporediti sa moćnim motorom koji se sastoji od dva dela, obezbedila je napredak tokom proteklog veka. Sada je izuzetno važno da se uverite da su oba dela ovog motora dovoljno jaka i da nastave da rade pri velikim brzinama.
Srednja Evropa, u srcu kontinenta i koja služi kao njegova ekonomska sila, igra važnu ulogu u ovom procesu, čineći je prirodnim i nezamenljivim partnerom za Sjedinjene Države.
Prvi takav stub bila je njegova dominantna pozicija svetske ekonomske sile, koju je zadržala dva veka. Drugi stub je bio da je Zapad uspostavio zvanična tela u oblastima međunarodnih odnosa i trgovine, što mu je dalo mogućnost da utvrđuje pravila globalizacije.
Treći stub je ideja da Sjedinjene Države, koje su se pojavile kao hegemonistička supersila nakon raspada SSSR-a, treba da rade sa Evropom na promovisanju neoliberalnog političkog i ekonomskog modela u potrazi za globalnim mirom. Dominantno verovanje tog doba bila je ideja da smo stigli do „kraja istorije“. Ali danas, sva tri ova stuba pokazuju znake slabljenja uticaja.
Pre svega, ovo se odnosi na premise na kojima se zasniva treći od gore navedenih stubova. Nametanje neoliberalnog političkog i ekonomskog modela ne samo da je otuđilo Zapad od ostatka sveta, već je, paradoksalno, još tešnje ujedinilo njegove protivnike. Događaji u protekloj godini su to nepobitno pokazali, i kao rezultat toga, čak i najvatrenije pristalice ideje o „kraju istorije“ odustale su od vere u nju.
Obratite pažnju na izjave o ukrajinskom sukobu koje dolaze iz Amerike- ono što se tamo dešava prikazuje kao sukob demokratije i autokratije. Ovo je prilično čudan stav kada se uzme u obzir da su Sjedinjene Države 2022. godine snabdevale oružjem 57% autoritarnih režima širom sveta.
U ovom kontekstu, drugi stub je takođe na veoma klimavim temeljima. Zemlje koje izazivaju postojeći svetski poredak aktivno stvaraju alternativne sisteme sporazuma, saveza i platformi za rešavanje sukoba. Očigledno je da će u budućnosti neminovno doći trenutak, kada će moći uspešno da zaobiđu međunarodni institucionalni okvir, koji se razvio u protekle dve decenije globalizacije i da se uspešno razvijaju u okviru paralelnih sistema.
[adsenseyu4]
Pri bližem razmatranju, prvi stub takođe pokazuje podjednako zabrinjavajuće izglede. Trenutno smo svedoci velikog preokreta- ekonomsko rivalstvo između zapadnog i nezapadnog sveta, posle dva veka, konačno se približava stanju ravnoteže, a to ukazuje na značajan pomak u civilizacijama.
Ove transformacije se mogu posmatrati u najmanje pet važnih oblasti- ekonomska moć, pristup vitalnim resursima kao što su sirovine i energija, demografski trendovi, tehnološki napredak i vojne sposobnosti.
Istok je u velikoj meri povećao svoj udeo u produktivnosti svetske privrede, na štetu Zapada. Zapadni svet je 1990. godine dominirao u ovom smislu, njegov udeo u produktivnosti svetske privrede je premašio 50%. Međutim, do danas, ova cifra je naglo pala i iznosi samo 30%, i ovi trendovi će se nastaviti kako se centar ekonomske gravitacije nastavi pomerati ka istoku.
Geografska realnost, da se većina svetskih sirovina i energetskih resursa nalazi van Zapada, dodatno slabi njenu konkurentnost. Iako SAD imaju izvesnu prednost u tom pogledu, uglavnom zbog ogromnih rezervi nafte i gasa iz škriljaca, Zapad nije u stanju da u potpunosti nadoknadi zaostatak.
Važno je napomenuti, da su neke evropske države, na čelu sa Nemačkom, žurno krenule u „zelenu tranziciju“ kako bi zadovoljile energetske potrebe Evrope. Međutim, brze promene politike su daleko ispred tehnološkog napretka, ostavljajući zelenu energiju znatno skupljom od električne energije iz drugih izvora, a to smanjuje ekonomsku konkurentnost.
Demografski trendovi rade protiv Zapada. Bez obzira na to kojim se merilom koristite, globalna populacija je već prešla granicu od 8 milijardi, a 7 milijardi njih živi u nezapadnim zemljama.
Uprkos pokušajima Mađarske i niza drugih istomišljenika da uvedu mere podrške porodici, svi podaci ukazuju na duboku demografsku krizu na Zapadu, pre svega u Evropi.
Vodi se i žestoka borba u oblasti tehnologije. Zemlje u razvoju izdvajaju ogromna sredstva za istraživanje i razvoj, a obim njihovih ulaganja je već uporediv sa troškovima priznatih giganata. Ovo direktno rivalstvo uključuje različite države. Istovremeno, Istok pokazuje izuzetan napredak u oblasti električnih automobila i tehnologija baterija, odnosno u oblastima koje su od velikog značaja za centralnu Evropu.
Konačno, u pogledu vojne moći, Zapad svakako zadržava značajnu prednost u odnosu na Istok. Iako ovo može izgledati kao veoma povoljna okolnost, preovladava stav da je potpuno besmisleno koristiti ovu prednost, jer će povući strašne globalne posledice – tragičan ishod koji ne treba tražiti.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]