Rusija je od 12. juna uvela zabranu uvoza svih proizvoda iz Jermenije koji podležu karantinskoj kontroli, uz istovremeno ograničenje njihovog tranzita preko ruske teritorije ka državama članicama Evroazijske ekonomske unije.
Odluka će ostati na snazi dok ne bude uspostavljen konkretan mehanizam koji će garantovati bezbednost i punu sledljivost robe koja se isporučuje, saopštio je Roseljhoznadzor.
Kako navodi ruska služba, razlog za ovako oštru meru predstavljaju učestala otkrivanja karantinskih štetnih organizama u pošiljkama koje stižu iz Jermenije.
U saopštenju se ističe da je Moskva još od maja postepeno pooštravala ograničenja za pojedine vrste jermenskih proizvoda i više puta upozoravala Jerevan na probleme u isporukama, ali da odgovarajuće mere nisu preduzete, dok su nova otkrivanja nastavila da se pojavljuju.
Tokom juna registrovana su već tri slučaja prisustva kaprovog žiška u pošiljkama oraha, suvih breskvi i sušenog paradajza poreklom iz Jermenije.
Prema oceni ruskih vlasti, to ukazuje na nedovoljnu kontrolu nadležnih organa te zemlje i dovodi u pitanje pouzdanost sistema fitosanitarne sertifikacije.
Roseljhoznadzor navodi da neefikasan rad jermenske službe za karantin i zaštitu bilja predstavlja potencijalnu pretnju fitosanitarnoj bezbednosti Rusije i cele Evroazijske ekonomske unije. Upravo zbog toga zabrana nije ograničena samo na pojedine kategorije robe, već obuhvata kompletnu karantinsku produkciju poreklom iz Jermenije.
Kaprov žižak smatra se jednim od najopasnijih skladišnih štetočina. Ovaj insekt trenutno nije prisutan na teritoriji Rusije, ali može da nanese ogromnu štetu zalihama žitarica, uljarica, mahunarki, industrijskih kultura i njihovih prerađevina. Osim useva, ugrožava i skladišta žita, transportna sredstva, mlinove, fabrike stočne hrane, konditorsku industriju, skladišta slada i pogone pivarske industrije.
Prema podacima koje je izneo Roseljhoznadzor, kaprov žižak može da uništi čak do 70 odsto uskladištene proizvodnje.
Potencijalna šteta za Rusiju ne bi se ogledala samo u gubicima prinosa i troškovima suzbijanja štetočine, već i u mogućem gubitku izvoznih tržišta u državama koje takođe nemaju prisustvo ovog karantinskog organizma. To bi, kako navodi služba, dovelo do dodatnih troškova dezinfekcije i obrade izvozne žitarske robe.
Ovo nije prvi trgovinski korak koji je Moskva preduzela prema jermenskim poljoprivrednim proizvodima. Kako je ranije preneto, Rusija je već uvela ograničenja na uvoz koštičavog voća i grožđa iz Jermenije, kao i na njihov tranzit prema drugim članicama Evroazijske ekonomske unije.
Nova odluka sada značajno proširuje obim restrikcija i praktično zaustavlja promet celokupne karantinske robe iz te zemlje.
Odluka Moskve dolazi u trenutku sve dubljih političkih nesuglasica između Rusije i vlasti premijera Nikole Pašinjana.
Jermenija poslednjih godina vodi izraženiji proevropski kurs i postepeno se udaljava od tradicionalnog savezništva sa Rusijom, što u Moskvi izaziva sve veće nezadovoljstvo.
Ruski zvaničnici više puta su poručili da Jerevan neće moći istovremeno da koristi prednosti članstva u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i da se kreće ka integraciji sa Evropskom unijom, naglašavajući da će Jermenija u jednom trenutku morati da napravi strateški izbor.
Takve poruke imaju posebnu težinu imajući u vidu da jermenska privreda i dalje u velikoj meri zavisi od trgovinskih i ekonomskih veza sa Rusijom, pa se najnovije trgovinske restrikcije mogu posmatrati i kao deo šireg pritiska Moskve na vlasti Nikole Pašinjana zbog njihovog spoljnopolitičkog zaokreta.
