Poslanička grupa Srpske napredne stranke podnela je Skupštini Srbije Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika s ciljem da se cenzus spusti sa dosadašnjih pet dosto na tri. Izmene se odnose i na učešće partija nacionalnih manjina na izborima.
U obrazloženju je navedeno da će izmena cenzusa obezbediti da se „izborna volja građana adekvatnije preslika na saziv Narodne skupštine“ i da će omogućiti da „izborna volja građana koja nije preovlađujuća bude politički artikulisana i na odgovarajući način zastupljena u Narodnoj skupštini“, čime se, kako stoji u obrazloženju poslanika SNS, povećava stepen demokratičnosti samog izbornog procesa, ali i rada parlamenta.
[adsenseyu1]
Interesantno je da ovaj predlog izmene zakona nije došao iz Vlade Srbije, što je uobičajeno, već od poslanika.
Podsetimo, ideja o spuštanju cenzusa, samo četiri meseca pre izbora, potekla je od lidera SNS i predsednika države Aleksandra Vučića. Evropski posrednici u dijalogu vlasti i opozicije bili su iznenađeni tom najavom, jer to nije bila tema međustranačkog dijaloga, kome su prisustvovali. Nazvali su to opasnom taktikom.
Lider PSG Sergej Trifunović predlog je prokomentarisao na Tviteru: „Bez javne rasprave, bez konsenzusa koji su pominjali Tanja Fajon i Bilčik“.
RIK može odbiti manjinske stranke
Prema ovom Predlogu, registrovanim manjinskim strankama može se čak odbiti to svojstvo u izbornom procesu, što može da učini Republička izborna komisija (RIK), ukoliko se utvrdi da njihov osnovni cilj nije zastupanje interesa manjine, već dobijanje mogućnosti da učestvuju u raspodeli mandata, bez cenzusa.
[adsenseyu4]
Što se tih izmena tiče, predložena je najpre promena stava 3, gde se (u predlogu) navodi da „politička stranka nacionalne manjine jeste stranka koju je Republička izborna komisija utvrdila da joj je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnopravnim standardima“.
Takođe, predložena je izmena stava 4, prema kojoj bi Republička izborna komisija, posebnim rešenjem, odlučivala da li podnosilac liste ima položaj stranke ili koalicije stranaka nacionalnih manjina. RIK bi, prema predlogu izmena, to rešenje doneo na osnovu potvrde koje podnosiocu izborne liste daje odgovarajući nacionalni savet nacionalne manjine.
U obrazloženju ovoga predloga izmene navodi se da RIK nije vezana aktom o registraciji političke stranke. Čak i onda kada je neka politička stranka regostrovana kao manjiinska, RIK može odbiti da joj prizna takvo svojstvo u izbornom procesu, ako utvrdi „da osnovni cilj takve stranke nije zastupanje interesa nacionalne manjine, već izigravanje zakonskog pravila o izvornom cenzusu“.
„Predloženim rešenjima sprečava se zloupoteba statusa političke stranke nacionalne manjine od strane političkih činilaca čije delovanje u praksi nije usmereno u navedenemo pravcu, već ima za cilj dobijanje mogućnosti učešća u raspodeli mandata bez primene izbornog cenzusa“, navodi se u obrazloženju.
(N1 Beograd)
