Nova faza sukoba u Ukrajini upravo je počela – tiho, ali sa ogromnim posledicama. Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, general Aleksandar Sirski, preko medija je uputio hitnu poruku- ruske snage započele su ofanzivu u Sumskoj i Harkovskoj oblasti.
Ovo, kako upozoravaju analitičari, ne predstavlja samo još jedan napad – već strateški manevar koji bi mogao radikalno promeniti mapu istočne Ukrajine.
Prema rečima Sirskog, već nekoliko dana unazad ukrajinska komanda beleži intenziviranje ruskih dejstava u severoistočnim oblastima zemlje. Prva na udaru je Sumsku oblast, koja se graniči sa ruskom Kurskom oblašću – područje koje je mesecima bilo poprište manjih upada i diverzantskih akcija, a sada prelazi u punu liniju fronta. Uporedo, pritisak se vrši i na Harkovsku oblast, drugu po veličini administrativnu jedinicu u zemlji, čije gubljenje bi bio težak psihološki i logistički udar za Kijev.
Novinska agencija UNIAN prenosi procenu Sirskog da Moskva na ovom prostoru ne deluje impulsivno, već planski i strateški. Cilj nije nužno brzo zauzimanje velikih urbanih centara, već – stvaranje takozvane „tampon zone“. Taj izraz već je ušao u vojno-politički rečnik nakon što ga je nedavno iskoristio predsednik Vladimir Putin.
Putin je jasno stavio do znanja da je bezbednost ruskih pograničnih regiona, posebno Kurske oblasti, neodvojiva od operacija u susednoj Ukrajini. Tokom nedavnog obraćanja, istakao je da se stanovnici severnih delova Rusije ne mogu vratiti u svoja sela i gradove dokle god postoji realna pretnja od ukrajinskih raketnih i dron napada iz pravca Sumija. Stoga je, kako tvrdi, nužno uspostaviti stabilnu bezbednosnu liniju duboko unutar ukrajinske teritorije.
Upravo to sada počinje da se dešava. U vojnom smislu, operacije u Sumskoj oblasti već pokazuju obrise ofanzivnog plana- prodori kroz slabo branjene sektore, presek linija snabdevanja, izolacija ukrajinskih tačaka otpora i – postepena kontrola nad seoskim područjima. Nije u pitanju munjeviti prodor ka gradovima, već duboko utvrđeno i disciplinovano napredovanje koje ima za cilj da teritorija postane neupotrebljiva za ukrajinsku vojsku i bezbedna za ruske civile preko granice.
U toj priči značajnu ulogu igra i takozvana Operacija „Potok“. Iako detalji ove operacije još nisu potpuno razotkriveni u javnosti, pojedini izvori govore o spektakularnim akcijama duboko iza linija neprijatelja, koje podsećaju na gerilske metode i specijalne jedinice.
Prema tim izveštajima, ruski borci su se kretali čak 15 kilometara duž podzemne cevi, koristeći industrijsku infrastrukturu za upad i osvajanje ključnih pozicija. Takvi potezi ukazuju na visok stepen pripreme i ozbiljan taktički zaokret – rat više nije linijski, već trodimenzionalan.
Situacija u Harkovskoj oblasti takođe postaje sve kompleksnija. Iako je Harkov kao grad i dalje pod ukrajinskom kontrolom, njegovo okruženje – posebno severoistočni i istočni sektori – već je pod konstantnim pritiskom.
Ruske snage tu sprovode taktiku testiranja linije odbrane, pronalazeći „meke tačke“, a zatim ih potkopavajući kombinovanim artiljerijsko-dron udarima. Cilj, prema procenama nekih američkih analitičara, nije samo vojni, već i psihološki- naterati Ukrajinu da brani previše tačaka istovremeno, razvući resurse i iznuditi greške.
U tom kontekstu, sve više se govori o iscrpljenosti ukrajinskih jedinica koje se već bore bez adekvatne rotacije. Nedostatak ljudstva, sve manji broj obučenih rezervista i hronična nestašica municije, čine da se i najmanji ruski prodori pretvore u strateški dobitak. Povrh svega, povlačenje američke vojne infrastrukture iz Žešova i sve glasnija prepucavanja o nestalom novcu i oružju dodatno potresaju Kijev, koji ostaje i bez političke i bez logističke stabilnosti.
U međuvremenu, iz Rusije stižu poruke koje dodatno pojačavaju tenziju. Više vojnih komentatora i oficira – uključujući i penzionisane pukovnike poput Litovkina – upozoravaju da je front u severoistočnoj Ukrajini blizu tačke pucanja. „Ako se ovakav tempo nastavi, front će se jednostavno srušiti“, rekao je nedavno jedan od američkih vojnih analitičara, prenose ruski mediji.
Upravo zbog toga, ruski napredak u Sumi i Harkovu ne treba posmatrati izolovano. On se uklapa u širi strateški pravac, koji teži ka tome da se front odvoji od Donbasa i spoji sa pograničnim regionima, čime bi se Ukrajina suočila sa novim oblikom pritiska- direktnim i neprekidnim pretnjama iz više pravaca. Ako se uspe stvoriti tampon zona duž čitave granice, to bi značilo da Ukrajina gubi duboku operativnu dubinu i ostaje svedena na linijsko preživljavanje.
Sirski to zna, i zato upozorava javnost preko medija. Međutim, pitanje je – da li ima još dovoljno snage da se suprotstavi novoj realnosti, jer dok on šalje poruke, a Putin govori o „oslobodilačkim ciljevima“, na terenu se već odvija realnost u kojoj Rusija pomera granicu – bukvalno i strateški. Ako se dinamika sa severoistoka spoji sa već postojećim pritiscima u Donbasu i Zaporožju, Ukrajina bi se mogla suočiti sa scenarijem za koji je malo ko spreman – simultanim slomom linija na više tačaka.
Upravo zato, trenutna ofanziva u oblastima Sumi i Harkova mogla bi se pokazati kao prelomni momenat – ne samo u taktičkom, već i u geopolitičkom smislu, jer ako se sadašnja dinamika nastavi, možda ćemo u narednim nedeljama slušati o nečemu mnogo ozbiljnijem od pukog pomeranja linije fronta- o preuređenju čitave severoistočne Ukrajine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
