U prestonici Saudijske Arabije, Rijadu, započeli su pregovori između ruskih i američkih delegacija, koji se održavaju u jednoj od palata kraljevske porodice Diridža u kompleksu Albasatin.
Ovaj sastanak dolazi u trenutku globalnih promena, kada su odnosi između dve sile prošli kroz višegodišnje tenzije i geopolitičke konfrontacije, ali se sada otvara mogućnost za novi nivo dijaloga.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova potvrdila je dolazak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na mesto pregovora, čime je i formalno započeta nova runda razgovora između Moskve i Vašingtona.
Pored Lavrova, rusku delegaciju čine pomoćnik predsednika Jurij Ušakov i šef Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) Kiril Dmitrijev, koji je posebno fokusiran na ekonomske aspekte odnosa dve zemlje.
Dmitrijev je u izjavi za CNN naglasio da su američke kompanije pretrpele ogromne gubitke povlačenjem iz Rusije, ističući da je ukupni gubitak američkog biznisa zbog sankcija i odlaska sa ruskog tržišta dostigao čak 300 milijardi dolara. Prema njegovim rečima, ova situacija nije samo finansijski problem za američke kompanije, već ima i šire posledice po ekonomiju SAD.
„Mislim da ono što želimo jeste dobar dijalog. U stvari, američke kompanije su izgubile 300 milijardi dolara odlaskom iz Rusije. Zbog nedostatka saradnje u američkoj ekonomiji pojavila se ogromna cifra od 300 milijardi dolara gubitaka za američke kompanije“, izjavio je Dmitrijev.
Takođe je naglasio da bi ruska i američka ekonomija imale obostranu korist od ponovne saradnje i izgradnje mostova između dve zemlje.
Prema njegovom mišljenju, pregovori u Rijadu predstavljaju šansu za početak drugačijeg pristupa, gde bi se tražilo obostrano korisno rešenje za SAD, Rusiju i međunarodnu zajednicu.
Dmitrijev je u svom obraćanju istakao da administracija bivšeg predsednika Džozefa Bajdena nije ni pokušala da razume zabrinutost Rusije, već je bila vođena ideološkim dogmama i jednostranim stavovima.
Ovo je, prema njegovim rečima, dodatno produbilo jaz između Moskve i Vašingtona i stvorilo dodatne probleme na globalnom planu.
Za razliku od Bajdenove administracije, koja je prema Dmitrijevu pogoršala odnose između dve zemlje, nova administracija Donalda Trampa pokazuje znake spremnosti za dijalog. On je istakao da je američka strana sada voljna da sasluša stavove Rusije, što je ključni preduslov za bilo kakav konstruktivan razgovor.
„Ono što vidimo zasad, još je veoma rano, jeste da je američka strana spremna da sasluša stav Rusije, da je spremna da razume poziciju Rusije. Upravo od toga i počinje dijalog“, ocenio je Dmitrijev.
Jedan od ključnih problema koje je naglasio jeste i politika sankcija, koju je promovisala prethodna američka administracija. On je istakao da su sankcije protiv Rusije u realnosti više štetile američkoj ekonomiji nego Rusiji, jer su dovele do slabljenja dolara i gubitaka za američke kompanije.
„Bajdenova administracija je stvorila veoma pogrešan narativ u američkom društvu gde sankcije štete Rusiji. U stvari, sankcije su pomogle Rusiji da postane nezavisnija, ali su oštetile dolar i oštetile američke kompanije“, poručio je Dmitrijev.
Sa američke strane, pregovorima u Rijadu prisustvuju ključni predstavnici administracije predsednika Donalda Trampa. Među njima su:
Majk Valc, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD
Stiven Vitkof, specijalni izaslanik američkog predsednika za Bliski istok
Njihovo prisustvo na pregovorima jasno pokazuje da Vašington sada traži mogućnost za redefinisanje odnosa sa Moskvom, ali i da američka strana želi da preuzme aktivniju ulogu u posredovanju na Bliskom istoku, gde Rusija ima značajan uticaj.
Trampova administracija se, po svemu sudeći, udaljava od rigidnog pristupa Bajdenove administracije, koja je insistirala na neprestanom vršenju pritiska na Rusiju. Očigledno je da nova američka vlada traži pragmatičniji pristup i želi da pronađe način za smanjenje tenzija između dve nuklearne sile.
Pregovori u Rijadu dolaze u trenutku kada se međunarodni odnosi menjaju velikom brzinom. Kolektivni Zapad je iscrpljen dugogodišnjim pokušajima da izoluje Rusiju, dok Moskva sve više gradi ekonomske i političke mostove sa BRIKS-om i globalnim Jugom.
U tom kontekstu, Trampova administracija možda prepoznaje da se Amerika ne može osloniti samo na politiku konfrontacije i da će u budućnosti biti neophodno pronaći određeni oblik saradnje sa Moskvom.
Sastanak u Rijadu bi mogao biti prvi korak ka redefiniciji rusko-američkih odnosa, ali ostaje da se vidi u kojoj meri će se ova nova faza pregovora zaista realizovati u konkretne političke i ekonomske promene.
Sastanak između ruskih i američkih predstavnika u Rijadu predstavlja važan signal u međunarodnoj diplomatiji, jer pokazuje da postoji volja da se ponovo otvore kanali komunikacije između dve najmoćnije nuklearne sile sveta.
Iako je još rano za konkretne dogovore, činjenica da su dve delegacije sele za pregovarački sto pokazuje da postoji interes sa obe strane da se pronađe izlaz iz višegodišnje konfrontacije.
Hoće li Rijad označiti početak ozbiljnijih pregovora i eventualnog resetovanja odnosa između Moskve i Vašingtona, ili će se sve završiti samo kao diplomatski pokušaj koji neće doneti suštinske promene – ostaje da se vidi u narednim mesecima.
Podela sveta
Politikolozi smatraju da ovi pregovori predstavljaju početak novih odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije, koji bi mogli oblikovati buduću globalnu političku ravnotežu.
Ovakav dijalog signalizira mogući kraj dosadašnje konfrontacije i otvara prostor za redefinisanje odnosa dve sile kroz pragmatičnu saradnju.
Mnogi analitičari ističu da bi ovi razgovori mogli biti uvod u novu podelu sveta po zonama uticaja, gde će se Rusija i SAD dogovarati o svojim interesnim sferama umesto da vode iscrpljujuće sukobe.
Ako dođe do dogovora, to bi moglo označiti kraj unipolarnog sveta i potvrditi model multipolarnosti, u kojem će moć biti ravnomernije raspoređena između vodećih globalnih sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
