Novoobjavljeni dokumenti pokazuju da je vlada SAD-a u aprilu 1956. godine izradila plan o tome kako da se nose sa predstojećim nuklearnim ratom. Koja je bila njihova strategija? Proglašenje vanrednog stanja, evakuacija vrhunskog američkog osoblja do tajnih službi, kao i istovremeni pritvor za preko 12.000 ljudi koji imaju veze sa “subverzivnim organizacijama.“ To je nazvano Planom C.
Plan C se razvijao i menjao kako su se mešali različiti ljudi u lancu komandovanja. U jednom trenutku, Plan C je zamišljen kao mera koja bi bila sprovedena pre nego što bi potencijalni rat počeo. U drugim slučajevima, to je trebalo da bude pravac delovanja tek nakon što bi počeo nuklearni rat sa Sovjetima.
[adsenseyu1]
U novembru 1955te Sovjetski Savez je uspešno aktivirao hidrogensku bombu, konačno sustižući SAD sa njihovim nuklearnim mogućnostima. H-bomba je bila oko 1.000 puta jača od atomskih bombi koje su deceniju pre bačene na Japan, i više nego ikada, Amerika je bila zabrinuta zbog mogućnosti nuklearnog uništenja širom sveta. Do aprila 1956. godine su izradili svoj novi plan hitne reakcije.
Jedan aspekt Plana C je sprovođenje hitnog programa hapšenja 12.949 individualaca čija je “pripadnost subverzivnim organizacijama“ činila opasnost za bezbednost SAD-a. Takođe je trebalo uhapsiti i “neprijateljske diplomate.“ Nedavno objavljeni dokumenti ne sadrže precizno ko je bio na ovim listama.
Da li je postojao Plan D? Možete se kladiti. Plan D je uključivao izmeštanje svog visoko rangiranog državnog osoblja na tajne lokacije. To je bio deo “Operacije Opasnost- 1956,“ koja je testirana u julu 1956. godine. Detalji tog CIA-inog plana su objavljeni 2009. godine.
Kako navoti Muckrock, Plan C nikada nije široko distribuisan i naređeno je da se detalji plana unište u julu 1957. godine. Do sada je objavljeno samo oko 30 stranica Plana C. Postoji još oko 150 stranica koje se još uvek obrađuju. Neke od preostalih neobjavljenih dokumenata pregleda FEMA.
Više se ne nalazimo u sred Hladnog rata. Ili bar ne bi trebali da budemo. Ali možete se kladiti da vlada SAD-a ima sve vrste planova za nepredviđeni nuklearni rat ili nešto slično. Da li ti planovi uključuju vanredno stanje i zatvaranje ljudi koji se smatraju subverzivnim? Pretpostavljamo da ćemo to saznati za narednih 60 godina. Ako smo dovoljno srećni da prvo izbegnemo nuklearni rat.
“Plan C“ bi priveo 12.949 individualaca zbog njihovih veza sa “subverzivnim organizacijama.“
Počevši od 19. aprila 1956. godine, federalna vlada je uvežbavala i planirala scenario sudnjeg dana. Kada se aktivira, Plan C bi doveo SAD u vanredno stanje, zatvorio preko deset hiljada individualaca koji su povezani sa “subverzivnim“ organizacijama, sproveo odbor cenzure, i pripremio zemlju za život nakon nuklearnog napada.
[adsenseyu4]
Prvi poznati pomen ove strategije je bio memorandum koji je FBI objavio MuckRock-u pod zahtevom u sklopu Zakona o slobodi informisanja. To je poziv Birou da prisustvuje popodnevnom sastanku 19. aprila 1956. godine, koji je organizovan od strane Kancelarije odbrambene mobilizacije.
Održan u istoj prostoriji kao i predsednički uobičajeni press brifinzi, odmah preko puta Bele kuće u zgradi Izvršne kancelarije, ovaj brifing je zahtevao prisustvo tri najviša zvaničnika iz svakog odeljenja, osim Ministarstva pravde SAD-a, od koga je traženo da dovede četiri.
Ovde su postavljeni detalji odbora Plana C:
– Zvaničnici bi odredeli određeno osoblje kao neophodno, i razvili tajanstvene rezervne kancelarije koje bi se koristile u slučaju nužde. Svaka od ovih lokacija je trebala da ima višestruke komunikacijske veze sa spoljnim svetom.
– Plan je trebalo da stupi na snagu pre nego što izbije rat, ali kada bi sukob sa SSSR-om izgledao neizbežno.
– Bilo bi proglašeno vanredno stanje, a 12.949 individualaca bi odmah bilo pritvoreno kao pretnja nacionalnoj bezbednosti zbog njihovih veza sa “subverzivnim organizacijama.“
– Sovjetske diplomate i kuriri bi bili odvedeni u zaštitni pritvor pre nego što bi bili predati Stejt departmentu. Ambasadori bi ušli i tražili nuklearne uređaje.
Detalji ovog programa su distribuirani do svake kancelarije FBI-a. U narednim mesecima i godinama, Plan C bi bio prilagođen ako su vežbe i sastanci pronašli rupe u odbrambenoj strategiji.
Zaposleni u Birou su bili podstaknuti da svoje porodice pripreme za najgore, ali su morali da drže u tajnosti detaljnije planove o tome šta bi vlada uradila ako bi izbio rat. Porodice bi dobile broj telefona i ime grada gde bi mogle biti premešene lokacije agencije, ali ne i tačnu lokaciju.
Iako objavljeni memorandumi (koji su se nalazili u tajnoj sobi specijalnih fajlova FBI-a) sadrže mnogo opštih nacrta Plana C, sam Plan nije nikada objavljen. Memorandumom od 3. jula 1957. godine je naređeno uništavanje kopija Plana, možda zato što su bile zastarele, prevaziđene, ili jednostavno previše kontroverzne. I dok je FBI objavio oko 30 stranica memoranduma i komunikacija u vezi Plana C, postoji još oko 150 stranica koje FBI još uvek obrađuje, kosultujući se sa drugim odeljenjima i agencijama (posebno FEMA-om) u vezi sa sa njihovim objavljivanjem.
Webtribune.rs
