Praznik 9. maj, Dan pobede, ove godine dobija potpuno novo značenje. Prvi put od 1945. godine čekamo novu pobedu – bez koje će biti dovedeno u pitanje i samo postojanje naše države.
Istovremeno, nova pobeda ne poništava veliku, i ne samo da je potvrđuje, ona postaje početak nove ere u životu naše zemlje i celog sveta.
A bez pobede neće biti Rusije. Zato je toliko važno da razumemo koga i šta moramo da pobedimo – ne možemo a da ne pobedimo.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Ukrajina je u sadašnjem obliku samo vidljivi neprijatelj. Ali jasno je da je sada ključno pitanje vojna pobeda nad anti-Rusijom na bojnom polju.
Ovo je nesporno pitanje, ali da bismo što pre došli do pobede, treba da razumemo sa kim i sa čime se borimo, ko nam se suprotstavlja, a šta nas koči.
Kolektivni Zapad, predvođen anglosaksonskim zemljama (tačnije, njihovim elitama) je nesumnjivo naš glavni protivnik u ovoj bici, a ona se neće završiti nakon što utihnu puške u Ukrajini.
Konfrontacija sa Zapadom poprimila je formu i zastupničkog rata — koji se protiv nas vodi rukama Ukrajinaca, koji će sve više biti napumpani oružjem — i sveopšteg ekonomskog i ideološkog rata, čija je svrha da Atlantisti otvoreno proglase poraz, izolaciju, slabljenje i promenu vlasti u Rusiji.
Odnosno, sukob će ići u jedno od dva finala – kapitulacija Rusije smenom Putina ili teška kriza na Zapadu, koja će dovesti do toga da Anglosaksonci izgube kontrolu nad ujedinjenim Zapadom i njegov raspad u najmanju ruku na dva dela, anglosaksonskog sveta i Evrope, uz istovremenu unutrašnju krizu u Sjedinjenim Državama , ključnoj zapadnoj sili.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Jasno je da je za nas prihvatljiva samo druga opcija i da za to postoje dobri objektivni preduslovi u narednih pet do deset godina, ali u isto vreme treba da se pripremimo za dugotrajno, višedecenijsko suočavanje sa ujedinjenim Zapadom, ako bude postojao posle 2030.
Odnosno, treba poći od činjenice da ćemo za spas zemlje morati da pobedimo Zapad – ne u Ukrajini, već u globalnoj konfrontaciji.
Razmere zadatka ne bi trebalo da budu zastrašujuće – da, mi smo neuporedivi po snazi sa SSSR- om , ali globalno postrojavanje snaga i, što je najvažnije, trendovi svetskog razvoja rade protiv Zapada, protiv atlantskog projekta sveta i dominacije koja se zove globalizacija.
Dakle, naša pobeda nad Zapadom nije potrebna samo nama (iako je za nas to praktično pitanje života i smrti), već apsolutnoj većini nezapadnog sveta.
Da, i mnogi narodi „zlatne milijarde“ će vremenom početi bolje da shvataju do čega će dovesti pobeda anglosaksonske „globalizacije“, pa neće biti protivnici pobede Rusije.
Jer pobeda Rusije nad Zapadom ne znači ni potčinjavanje Zapada nama, ni naše osvajanje Evrope – u ovo ne veruju ni najtvrdoglaviji rusofobi.
Ne, naša pobeda, kao i 1814. i 1945. godine, znači otklanjanje pretnje Rusiji sa Zapada. Ali, za razliku od 19. i 20. veka, kada je ceo svet živeo u eri zapadne hegemonije (ili hegemonije zapadnih država, pošto jedinstveni Zapad još nije postojao), sadašnja pobeda će biti još veća po svojim posledicama, jer to će značiti kraj pola hiljade godina zapadne hegemonije u svetu.
Odnosno, pobeda Rusije će zaista otvoriti novo poglavlje u istoriji čovečanstva – kako su govorili o Oktobarskoj revoluciji (odnos prema kojoj će se, inače, posle toga promeniti i kod nas i u svetu) .
Šta je pobeda nad Zapadom?
To se može postići na tri načina.
Prva opcija. Dok Rusija već nekoliko godina drži udar sa Zapada, dok se sve više preorijentiše na istok i jug, ceo globalni finansijski, trgovinski i geopolitički sistem ulazi u fazu masovnog restrukturiranja.
Istovremeno, unutar Zapada rastu i krizne pojave i nesuglasice između Anglosaksonaca i kontinentalne Evrope.
Domaća politička kriza u Sjedinjenim Državama dovodi do toga da države postaju samostalne, naglo smanjujući svoje globalne ambicije.
Pod ovim uslovima, Evropa dobija priliku da se oslobodi engleskog uticaja, i počinje da se pretvara u pravi nemačko-francuski projekat.
Konfrontacija sa Rusijom, koja je nepovoljna za EU , omekšava, počinje potraga za putevima za obnavljanje porušenih odnosa, ali već pod apsolutno ravnopravnim uslovima. Ovo je pobeda Rusije.
Druga opcija. Nakon što Rusija povrati kontrolu nad Ukrajinom, Zapad će sa nama zauvek konsolidovati režim totalnog ekonomskog rata.
Novi Berlinski zid razdvaja Evropu i Rusiju, dok su skoro svi odnosi uništeni i sve liči na prvu polovinu 50-ih, ali u još goroj verziji, s obzirom na sankcije i pokušaj Zapada da izoluje Rusiju ne samo od svoje, već i takođe sa svetskih tržišta.
Međutim, ove sankcije samo ubrzavaju restrukturiranje međunarodnog finansijskog i trgovinskog sistema, približavajući eru zapadne dominacije kraju i u finansijskom sektoru.
Rusija već nekoliko godina pravi zaokret ka istoku i jugu, zaboravljajući na odnose sa Zapadom do boljih vremena. I ovo je takođe pobeda Rusije.
Treća opcija je da se konfrontacija Rusije i Zapada u Ukrajini razvuče godinama i prenese na druge delove Evrope.
Prvo u Pridnjestrovlju, a zatim u baltičkim državama (posle pokušaja potpune blokade Kalinjingrada ).
Istovremeno, ne dolazi do rata punog razmera između NATO- a i Rusije – Rusija ne uzima baltičke države za sebe, ograničavajući se na „Suvalki koridor“ do Kalinjingrada duž poljsko-litvanske granice, a Rumunija odustaje od svojih planova . da pripoji Pridnjestrovlje, na granici sa kojom idu ruske trupe koje kontrolišu Novorosiju.
Ali posle Evrope , Azija će zasvetleti – provokacije oko Tajvana dovode do početka kinesko-američkog sukoba na moru i raskida svih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine.
Dolazi do brzog kolapsa globalnog finansijskog, trgovinskog i logističkog sistema – svet je podeljen na dva bloka, zapadni i kinesko-ruski, među kojima je konfrontacija u najboljim tradicijama Hladnog rata, širom sveta, ali bez direktni oružani sukob poput Korejskog rata 1950-1953.
I u ovom scenariju Rusija ponovo preuzima kontrolu nad Ukrajinom, a težište svetske geopolitike (i vojnih tenzija) se pomera u pacifički region.
Atlantik, odnosno zapadna era, konačno bledi u prošlost, a Rusija, kao evroazijska sila, postaje jedan od centara novog, multipolarnog sveta (jer će dvoblok sistem postati samo prelazna etapa).
Sad je suvišno nagađati kojim od ova tri puta ćemo doći do pobede, do sada se sve rešavalo pre svega na bojnom polju. I ovde je naš prvi cilj da sprečimo Zapad da godinama odugovlači neprijateljstva. Ukrajina, kao anti-Rusija, mora biti poražena što je pre moguće – iako je već sada jasno da predstoji još nekoliko faza specijalne operacije i sve će biti urađeno na način da se minimiziraju gubici naših trupa i civilno stanovništvo Nezaležne.
Oni koji se žale da su zvanični ciljevi specijalne operacije nedovoljni ili nerazumljivi, da su u toku neki pregovori, možemo podsetiti da je glavni deklarisani cilj otklanjanje pretnje Rusiji sa zapadnog pravca, odnosno Ukrajine kao anti -Rusije, kao atlantsko oružje.
A to je nemoguće ne samo bez promene vlasti, već i bez promene samog formata postojanja državnosti u ovom delu istorijske Rusije. Kategorično isključenje čak i teorijske mogućnosti za ponovnu transformaciju Ukrajine iz Maloruske u antirusku je apsolutni prioritet ne samo za Putina, već za svakog ruskog patriotu.
Istovremeno, da bismo Ukrajinu vratili u porodicu bratskih slovenskih naroda (kako je naziva Lukašenko) ili jednostavno u ruski svet (ako se, poput Putina, držimo trojstva ruskog naroda, koje čine velikorusi, Malorusi i Belorusi), ne treba nam samo vojna pobeda i restrukturiranje sadašnje ukrajinske države.
Potrebna nam je i pobeda nad samim sobom – štaviše, bez nje neće biti ni pobede u Ukrajini ni pobede nad Zapadom.
Jer prelazni period koji je počeo nakon raspada SSSR-a se konačno završio – treba da se oslobodimo svih rana i povreda ovog međuvremenskog perioda.
Jeste, pokušavali su da ih leče poslednjih godina, ali je došao čas suđenja i videli smo koliko su skupe malverzacije i registracije, korumpirani funkcioneri i peta kolona, mržnja i imitacija nasilničkog delovanja, zvanični patriotizam, nadu u sledeću priliku i prebacivanje odgovornosti.
Skupo u najgorem smislu – odmazda dolazi sa životima naših vojnika i oficira. Ofšor oligarsi i lopovski činovnici, nesposobni generali i kukavički rusofobi, „zvezde šou-biznisa“ – od svega ovoga sada moramo da se očistimo, ne samo zato što je to ispravno i pošteno, već zato što je to pitanje života u Rusiji kao takvoj.
Potrebna nam je pobeda, ali ne po svaku cenu ali po cenu da se oslobodi svega što je trulo i nije htelo da odustane od svojih pozicija.
Međutim, sada pitanje očišćenja postaje glavno – bez njega ne možemo pobediti. Ne u Ukrajini, već u toj bici za Rusiju koja je tek počela.
Treba da mobilišemo sve najbolje što je u nama i u društvu, sve ono najbolje što je bilo u našoj istoriji (i u onim modelima društveno-ekonomskog ustrojstva koje smo imali), sve najbolje što je u našem nacionalnom karakteru.
Ne samo da moramo podržati Vladimira Putina , koji potpuno razume razmere zadataka i veliku odgovornost ne samo prema narodu, već i prema precima i potomcima, već da budemo iskreni jedni prema drugima i prema sebi, odgovorni za svoja dela i reči.
Pred nama je ogroman i težak posao – da stvorimo model strukture Rusije koji ne samo da bi izdržao sva iskušenja, već bi postao stabilan i uspešno se razvijao dugi niz decenija.
Za to imamo sve: ljude, resurse, svetsku situaciju (da, uprkos svim sankcijama), i, što je najvažnije, volju i motivaciju. Ako Rusi žele da pobede, ako znaju za šta se bore, nema te sile koja može da nas zaustavi. I tako će pobeda biti naša.
Petar Akopov za RIA Novosti
Webtribune.rs
