Ukrajinski front se nalazi u stanju koje sve češće dovodi u pitanje njegovu dugoročnu održivost. Iako su se ukrajinske oružane snage ranije oslanjale na pomoć Zapada i snagu sopstvenog moralnog otpora, danas se suočavaju s ozbiljnim izazovima koji prete da ubrzaju njihov kolaps.
Ova analiza poljskog medija „Onet“ izdvaja pet ključnih faktora koji doprinose slabljenju ukrajinskog fronta, sagledavajući situaciju sa svih aspekata — od demografskih i logističkih problema do promenjenih taktičkih paradigmi na terenu.
Demografski izazovi i problemi mobilizacije
Ukrajina je od početka sukoba bila u izrazito nepovoljnom položaju kada je reč o demografskim resursima. Pre sukoba, populacija zemlje već je bila u opadanju, dostigavši približno 40 miliona ljudi do 2022. godine.
Rat je dodatno pogoršao situaciju: Milioni su napustili Ukrajinu, tražeći utočište u evropskim zemljama, dok je deo stanovništva u istočnim oblastima izrazio podršku Rusiji ili bio prisiljen da se evakuiše.
Rusija, sa svoje strane, raspolaže s populacijom od preko 140 miliona ljudi, što joj daje značajnu prednost u mobilizacionom kapacitetu. Pored toga, Moskva koristi podršku partnerskih zemalja, uključujući i ograničen kontingent vojnika iz Severne Koreje, što dodatno povećava njen brojčani potencijal.
Prema analitičkim procenama, ukupan broj ruskih vojnika dostigao je 1,32 miliona, dok Ukrajina trenutno ima oko 900.000 aktivnih pripadnika oružanih snaga.
Međutim, problemi mobilizacije u Ukrajini daleko nadilaze samo brojčane razlike. Zamena tradicionalnih vojnih komesarijata teritorijalnim centrima za kompletiranje (TCK) nije donela očekivane rezultate.
U haotičnoj atmosferi ratnih zbivanja, mnogi mobilisani vojnici gube se u administrativnim propustima, dok su pojedini slučajevi korupcije dodatno oslabili poverenje u sistem.
Skandal u Hmeljnickom, gde je pronađeno šest miliona dolara za izdavanje falsifikovanih medicinskih potvrda o oslobađanju od službe, samo je jedan od mnogih sličnih primera.
Osim toga, produžena vojna služba bez mogućnosti rotacije i odmora izazvala je ozbiljnu demotivaciju među vojnicima. Prosečna starost ukrajinskog vojnika sada iznosi 43 godine, što ukazuje na sve stariji sastav oružanih snaga.
Pokušaji Kijeva da spuste minimalnu starosnu granicu za mobilizaciju na 25 godina nisu dali željene rezultate, jer je osnovni mobilizacioni potencijal već iscrpljen.
Nedostatak municije i tehnološke inferiornosti
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi slabljenju ukrajinskog fronta jeste hronični nedostatak municije i opreme. Dok Rusija ima razvijenu vojnu industriju koja godišnje proizvodi do tri miliona granata, ukupna proizvodnja Zapada ne prelazi milion granata godišnje.
Tokom prvih meseci sukoba, ruske snage su imale odnos ispaljenih granata 10:1 u svoju korist, dok danas, iako se intenzitet borbi smanjio, prednost u količini ostaje značajna.
Zapadne zemlje su pružile značajnu vojnu pomoć Ukrajini, uključujući moderne sisteme naoružanja. Međutim, ove isporuke često stižu sa zakašnjenjem ili u ograničenim količinama.
Prema podacima iz oktobra 2024. godine, Ukrajina je primila samo 10% obećane američke pomoći, što dodatno otežava održavanje efikasne odbrane.
Osim količinskog deficita, problem predstavlja i tehnološka nadmoć ruskih sistema. Dok Zapad pruža visoko precizne sisteme, ruska strana uspešno koristi masovnu proizvodnju bespilotnih letelica i artiljerijskih sistema, čime postiže prednost u borbama.
Produženje linije fronta i opterećenje ukrajinskih resursa
Dužina linije fronta već dve godine ostaje oko 1.000 kilometara, što čini ogromno opterećenje za ukrajinske resurse. Ključni segmenti fronta uključuju Donbas, gde se vode najintenzivnije borbe, kao i južne pravce, gde ruske snage vrše kontinuirani pritisak.
Napad ukrajinskih snaga na Kursku oblast u avgustu 2024. imao je za cilj da odvrati rusku pažnju sa drugih pravaca. Iako je akcija privremeno angažovala ruske snage, nije donela dugoročne rezultate.
Istovremeno, ključni gradovi poput Pokrovska i Torecka nalaze se pod sve većim pritiskom ruskih trupa. Čak i relativno mirna područja, poput Časovog Jara, postala su mesta intenzivnih borbi, dok je značajan deo ovog grada sada u „sivoj zoni“.
Ruska taktička evolucija: Opkoljavanje umesto frontalnih napada
Promene u ruskoj taktici igrale su ključnu ulogu u njihovom nedavnom napredovanju. Umesto rizičnih frontalnih napada, ruske snage sada preferiraju opkoljavanje ukrajinskih položaja i prekidanje snabdevanja.
Ova strategija omogućila je zauzimanje Ugljedara i Selidova u oktobru 2024. godine, dok se sličan pristup koristi u borbama za Pokrovsk.
Korišćenje dronova-kamikaza dodatno povećava efikasnost ovih operacija. Ove letelice ometaju ukrajinske logističke rute i otežavaju dopremanje pojačanja i opreme na front. Takva taktika omogućava minimalne gubitke među ruskim trupama, dok istovremeno značajno slabi ukrajinsku odbranu.
Problemi s utvrđenjima i inženjerskim resursima
Jedan od najslabijih aspekata ukrajinskog fronta jeste nedostatak adekvatnih utvrđenja. Ogromna dužina linije fronta zahteva značajne resurse za izgradnju rovova, bunkera i drugih fortifikacija. Međutim, zbog nedostatka ljudstva i inženjerske opreme, mnogi sektori ostaju nedovoljno utvrđeni.
Primer za to je sektor Pokrovska, gde je pad Avdejevke u februaru 2024. godine doveo do urušavanja ukrajinske odbrane na tom području. Ruske snage često koriste postojeće ukrajinske rovove, nadograđujući ih sopstvenim strukturama, čime dodatno otežavaju ukrajinskim trupama da povrate izgubljene pozicije.
Ukrajinski front suočava se s višestrukim izazovima koji značajno ugrožavaju njegovu održivost.
Od demografskih i logističkih problema do promenjenih ruskih taktičkih pristupa, sve ukazuje na to da će naredni meseci biti ključni za dalji tok sukoba.
Ruska strana, oslanjajući se na brojčanu i tehnološku nadmoć, nastavlja da vrši pritisak na svim pravcima, dok Ukrajina pokušava da održi odbranu uz ograničene resurse.
Ukoliko se trenutni trendovi nastave, moguće je da će ukrajinski front biti probijen u skorijem periodu, čime bi se otvorilo novo poglavlje ovog sukoba.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
