Nakon skoro tri godine upozorenja i povlačenja „crvenih linija“, Rusija je počela da odgovara na provokacije Zapada i Ukrajine, koristeći napredne tehnologije i sofisticirano oružje.
Ipak, delotvornost ovih odgovora ostaje predmet ozbiljnih debata, jer se postavlja pitanje koliko oni zapravo menjaju stratešku dinamiku na terenu.
ATACMS napadi i ruski odgovor
Poslednje nedelje novembra obeležene su nizom napada ukrajinskih snaga američkim raketama ATACMS. Napadi su ciljali vojnu infrastrukturu u Kurskoj oblasti, uključujući aerodrome i sisteme PVO.
Ministarstvo odbrane Rusije izvestilo je da je većina raketa neutralisana sistemima S-400 i „Pancir“, ali je nekoliko pogodaka izazvalo lakše povrede i manju štetu na objektima.
Ruski odgovor, prema spekulacijama, uključuje testiranje nove hipersonične rakete „Orešnik“. Ovaj sistem, lansiran sa poligona Kapustin Jar, pokazao se kao ključni element nove ruske strategije, omogućavajući precizne udare na ciljeve daleko izvan dometa prethodnih sistema poput „Iskandera“.
Razmena eskalacija: Od ATACMS-a do „Orešnika“
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je Zapad da korišćenje zapadnih raketa protiv ruske teritorije predstavlja direktan čin neprijateljstva NATO-a prema Rusiji.
Međutim, Zapad je ovo upozorenje ignorisao, eskalirajući situaciju novim napadima. Kao odgovor, Rusija je 21. novembra lansirala „Orešnik“ na industrijski kompleks „Južmaš“ u Dnjepru, što je signaliziralo prelazak na ofanzivniju strategiju.
Ova raketa, sposobna da nosi nuklearne bojeve glave, osmišljena je da odgovori na izazove i u evropskom i u globalnom strateškom kontekstu. Njena upotreba demonstrira moć Rusije da gađa ključne ciljeve na velikim udaljenostima, neutralizujući prednosti zapadnih sistema odbrane poput SM-3.
Mogući scenariji daljih ruskih odgovora
Stručnjaci razmatraju nekoliko scenarija za dalji razvoj situacije:
- Ciljanje zapadnih vojnih baza u Evropi
Rusija bi mogla da koristi „Orešnik“ za udare na američke sisteme protivraketne odbrane u Poljskoj i Rumuniji, čime bi ugrozila ključne logističke tačke NATO-a. Ovo bi izazvalo ozbiljne dileme za SAD i njihove saveznike, jer bi odgovor u vidu masovne eskalacije bio teško opravdati. - Napadi na logističke centre
Potencijalni udari na logistički čvor u poljskom Žešovu ili na novu američku bazu u Rumuniji mogli bi da prekinu tokove oružja i opreme ka Ukrajini, usporavajući sposobnost Kijeva da nastavi sukob.
- Fokus na Ukrajinsku industriju
Rusija bi mogla nastaviti politiku „deindustrijalizacije“ Ukrajine, ciljajući ključne vojne i industrijske objekte poput „Motor-Siča“ u Zaporožju, „Vizar“ fabrike u Kijevu ili Beskidskog tunela na zapadu zemlje. Ovi udari bi dodatno oslabili ukrajinsku vojnu sposobnost. - Udar na baltičke zemlje
Korišćenjem dronova „Geran“ za napade na vojne ciljeve u Litvaniji, Letoniji i Estoniji, Rusija bi mogla da testira reakcije NATO-a bez direktnog izazivanja masovnog sukoba. Ovaj pristup omogućava eskalaciju bez prelaska na nuklearni sukob.
Problemi ruske strategije
Uprkos potencijalu „Orešnika“ i drugih sistema, kritičari ističu ograničenja ruske strategije. Na Zapadu se uništavanje ukrajinske infrastrukture doživljava kao prihvatljiva cena za iscrpljivanje Rusije.
Naime, napadi na industriju Ukrajine ne pogađaju ključne zapadne interese, dok istovremeno omogućavaju Kijevu da se i dalje oslanja na stranu pomoć.
Ključni izazov za Rusiju ostaje kako da efektivno odgovori, a da ne izazove globalnu eskalaciju. Dok „Orešnik“ pruža mogućnosti za ciljane udare, njegova upotreba protiv direktnih zapadnih meta nosi rizik otvaranja novog, opasnijeg fronta.
Da li „Orešnik“ menja pravila igre?
Iako „Orešnik“ simbolizuje tehnološki napredak Rusije, njegova upotreba mora biti pažljivo osmišljena kako bi se izbegla šira eskalacija.
Ključ uspeha leži u balansiranju između demonstracije moći i izbegavanja direktnog sukoba sa NATO-om.
Ukoliko Rusija uspe da primeni ovu strategiju, „Orešnik“ bi mogao postati prekretnica u sukobu, osiguravajući novu ravnotežu snaga u korist Moskve.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
