Rusija je vodila mnoge ratove i pretrpela brojne intervencije, ali u pet istorijskih situacija našla se na korak do potpunog uništenja.
Ruska država je stvorena pod imenom Rusko Carstvo u 15.-16. veku i ubrzo je zapala u svoju prvu veliku političku krizu.
- Smutno vreme i Poljska invazija
Nakon što je ruski car Fjodor I., sin Ivana Groznog, umro 1598. godine, a da nije ostavio naslednika, dinastija Rjurikoviča je došla do svog kraja. Shodno tome, nije bilo očiglednog zakonitog cara. A moć Borisa Godunova, brata Fjodorove žene Irine, koji je s vremenom postao sledeći car, u najboljem slučaju je bila klimava. Usledili su velika glad i brojni ustanci koji su potresli zemlju. Godine 1605., kada je Godunov umro, počelo je Smutno vreme.
[adsenseyu1]
Tokom tog perioda Rusijom su vladali razni ljudi, uključujući lažne Dmitrije – Prvog i Drugog, Vasilija IV Šujskog, koji je vladao od 1606. do 1610. i Sedam boljara – koji su svrgnuli Šujskog – i pozvali Poljake u Moskvu.
Poljaci su planirali da Vladislava IV iz dinastije Vasa, sina njihovog kralja Sigismunda III postave za vladara Rusije. Prema njihovim planovima, zemlja nije trebalo da postane deo Poljsko-Litavske Unije, nego samo satelitska država. To je za Rusiju gotovo sigurno značilo gubitak suvereniteta.
Srećom po Rusiju, narod je na čelu s Kuzmom Minjinom i knezom Dmitrijem Požarskim oslobodio Moskvu od poljskih osvajača i ponovo uspostavio monarhiju, izabravši Mihaila Fjodoroviča Romanova za novog cara.
- Kraj 17. veka: Politička kriza
Rusija je u 17. veku anektirala levu obalu Ukrajine, što joj je donelo zajedničku granicu sa Osmanskim Carstvom. To je od Rusije zahtevalo da se pridruži antiturskoj, evropskoj koaliciji – zemlja je konačno morala da prestane sa svojim izolacionističkim pristupom spoljnoj politici. I tada je postalo jasno da je Rusija prilično zaostala u poređenju sa evropskim zemljama. U tom trenutku je Rusija imala sve što joj je bilo potrebno da postane carstvo koje bi se moglo takmičiti sa evropskim državama – ali tradicionalistički pristup cara Alekseja (oca Petra Velikog) i njegovih funkcionera usporio je zemlju.
Rusija nije imala efikasnu, savremenu vojsku. Proizvodnja se nije dobro razvijala zbog zastarelih zakona i običaja. Raskol, koji je podelio Rusku pravoslavnu Crkvu na zvaničnu crkvu i staroverski pokret, podelio je narod. Ustanci i nemiri su potresli zemlju, a među njima je najistaknutiji bio Seljački rat pod vodstvom Stepana Razina, u kojem su kozaci gotovo opseli Moskvu.
Istoričari su gotovo jednoglasni u mišljenju da je, da nije bilo Petra Velikog i njegovih pomalo užurbanih i vrlo okrutnih reformi, Rusija mogla biti poražena od strane Švedske, s njenom besprekornom vojskom i spretnim Karlom XII, iako su njegovi planovi u slučaju pobede bili nejasni; znamo, međutim, da je želeo da opkoli i osvoji Moskvu. Ali unutrašnja i spoljna politika Petra Velikog, uz pomoć nekoliko evropskih zemalja, pomogla je Rusiji da se oporavi od krize i 1721. godine postane carstvo.
- Napoleonova invazija
Najistaknutiji neprijatelj Napoleonove Francuske bila je Velika Britanija, u to vreme vladar mora. Kako bi otežao stanje Britanije, Napoleon je primenio kontinentalnu blokadu: opsežni embargo na britansku trgovinu, koji su sve evropske države morale da poštuju. Osim Rusije, koju je Napoleon planirao da osvoji za pet godina (od 1811.). Napoleon nije planirao da menja ruski politički sistem. Verovatno je samo želeo da od Rusije napravi satelitsku državu, kao što je to učinio s mnogim evropskim državama.
Iako je Napoleonova vojska od preko 600 hiljada vojnika efikasno marširala kroz Rusiju i zauzela Moskvu, Napoleon više nije imao šta da osvoji, ali u toku je bio sveobuhvatni gerilski rat protiv Francuza, njihova municija i hrana su bili oskudni, a linije snabdevanja u stalnoj opasnosti, dok je ruska vojska čekala da se osveti. Zarobljen u izgoreloj Moskvi, Napoleon je pokušao da pregovara o miru – uzalud – i na kraju je morao da pobegne.
- Revolucije 1917.-1918.
Rusija je 1917.-1918. verovatno bila jednako blizu gubitka suvereniteta kao u Smutno vreme. U Moskvi ili Sankt-Peterburgu nije bilo osvajača, ali nakon ubistva ruske monarhije, 14 stranih zemalja je učestvovalo u intervenciji na ruskoj teritoriji. Severna teritorija, Daleki istok, Krim – mnogi delovi Rusije su bili napadnuti.
Intervencionisti, međutim, nisu imali jasan plan delovanja. Najverovatnije su samo čekali da vide koja će strana da pobedi u Ruskom građanskom ratu koji je započeo između boljševika i monarhističkih snaga još uvek odanih monarhističkim idejama, koji su se nadali ponovnom stupanju Romanova na vlast.
Istina je i da bi se, da boljševički pokušaj oduzimanja vlasti nije uspeo, zemlja sigurno našla u potpunom haosu i da bi izgubila svoju doslednost. Na kraju se to nije dogodilo, jer su se boljševici uspeli da se suprotstave Belima pa su s neviđenom okrutnošću pobedili u građanskom ratu. U međuvremenu su se već kovali planovi za Sovjetski Savez.
[adsenseyu4]
- Drugi svetski rat
Za razliku od Napoleona, koji je planirao da pošalje svog kralja u Rusiju i natera zemlju da mu plaća danak i hrani njegovu vojsku, Hitler je planirao genocid i etničko čišćenje Rusa. Njegov monstruozni „Veliki plan za istok“ predlagao je prevoz građana koji su bili „sporni u pogledu rase“ u Sibir, Daleki istok i Latinsku Ameriku. Milioni su trebali da budu ubijeni u logorima smrti.
Kako je rat napredovao, nacisti su počinili mnoge strašne zločine nad građanima SSSR-a. Mnogi ljudi su prevezeni u Nemačku kao robovi, a hiljade su pogubljene. SSSR je u ratu izgubio preko 27 miliona ljudi, milioni su ranjeni ili ostali invalidi, ali ipak je uspeo da zaustavi nacističku najezdu.
(hr.rbth.com)
