Sabotaža Severnog toka i Severnog toka 2 u Baltičkom moru je dala sasvim novo, toksično značenje sintagmi „katastrofični kapitalizam” (‘Disaster Capitalism).
Ova epizoda hibridnog/industrijskog/komercijalnog rata, u formi terorističkog napada na energetsku infrastrukturu u međunarodnim vodama znak je totalnog kolapsa međunarodnog prava nauštrb pristupa „s nama ili protiv nas” koji nameću zagovornici „svetskog poretka zasnovanog na pravilima”.
Napad na obe cevi uključivao je nekoliko eksplozivnih naprava detoniranih u različitim trenucima u blizini danskog ostrva Bornholm, ali u međunarodnim vodama.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ovo je bila sofisticirana operacija, izvedena tajno u vodama plitkog danskog moreuza. To što je more plitko isključuje mogućnost da se radilo o podmornicama (brodovi koji ulaze u Baltik ne smeju biti duži od 15 metara). Što se tiče „nevidljivih” plovila, oni su mogli doći samo uz dozvolu Kopenhagena, budući da su vode oko ostrva Bornholm preplavljene senzorima zbog straha od ruskih podmornica.
Švedski seizmolozi su u ponedeljak registrovali dve podvodne eksplozije – od kojih je snaga jedne procenjena na 100 kilograma TNT-a. Ali pretpostavlja se da je korišćeno čak 700 kilograma da bi se raznela tri različita cevna čvorišta. Toliku količinu eksploziva nije moguće dostaviti odjednom uz korišćenje podvodnih dronova kakve trenutno poseduju okolne zemlje.
Pritisak u cevima je eksponencijalno opao nakon eksplozija; one su sada napunjene morskom vodom.
Cevi na oba severna toka naravno mogu biti popravljena, ali teško da to može biti urađeno pre zime. Pitanje je i da li će Gasprom – koji je već pomerio fokus na nekoliko lukrativnih evroazijskih mušterija – uopšte pristati da se zamajava popravkom, naročito imajući na umu da bi njegovi brodovi mogli biti izloženi eventualnim pomorskim napadima NATO snaga u Baltiku.
Nemački zvaničnici već spinuju da bi Severni tok 1 i 2 mogli „potencijalno” zauvek ostati van funkcije zauvek. Evropskoj ekonomiji i građanima je taj gas bio krajnje potreban. Međutim evrokratija iz Brisela – koja vlada nacionalnim državama – neće slediti taj kurs, budući da njima upravlja Imperija haosa, laži i otimačine. Ovoj evro oligarhiji bi se jednog dana moglo suditi za izdaju.
Kako sada stvari stoje, nepovratne strateške posledice ovog čina su već očigledne; građani nekoliko evropskih država će platiti ogromnu cenu i trpeti ozbiljne posledice ovog napada, i to na kratki, srednji i dugi rok.
Cui bono?
Švedska premijerka Magdalena Anderson priznala je da se „radi o sabotaži”. Danski premijer Mete Freferiksen priznao je da „ovo nije incident”. Berlin se slaže sa Skandinavcima.
A sada uporedite njihove reakcije sa reakcijom bivšeg poljskog ministra odbrane (2005-2007) Radeka Sikorskog, rusofoba oženjenog fanatičnom američkom „analitičarkom” En Eplbaum, koji je tvitovao „Hvala ti, Ameriko.”
Stvar postaje dodatno zanimljiva kad se uzme u obzir da je istog dana kad je izvršena sabotaža delimično otvorena baltička cev od Norveške do Poljske, kao „novi koridor gasnog snadbevanja” koji služi za „dansko i poljsko tržište”. To zapravo i nije previše važna vest jer su pre samo nekoliko meseci sponzori ovog projekta imali problem da nađu gas, a sada će im to biti još teže, uz još veće troškove.
Severni tok 2 je već napadan – i to otvoreno – dok je trajala izgradnja. Još u februaru su poljski brodovi aktivno pokušavali da spreče brod Fortuna da položi završne cevi u projektu. Cevi su polagane južno od – nećete verovati – danskog ostrva Borholm.
NATO je inače bio vrlo aktivan kad su u pitanju podvodni dronovi. Amerikanci imaju pristup dalekometnim norveškim podvodnim dronovima koji mogu biti modifikovani za druge namene. Osim toga, profesionalni borbeni ronioci su mogli biti angažovani u ovom aktu sabotaže – premda nije zanemarljiva činjenica da oko Bornholma deluju dosta snažne plimske struje.
Šira slika pokazuje da je kolektivni Zapad u apsolutnoj panici, a atlantističke elite su spremne da pribegavaju svim metodama – otvorenim lažima, ubistvima, terorizmu, sabotažama, totalnim finansijskim ratovima, podršci neonacistima – kako bi sprečili svoj pad u geopolitički i geoekonomski ambis.
Stavljanje van upotrebe Severnog toka i Severnog toka 2 predstavlja definitivni kraj nadanja u bilo kakav nemačko-ruski dogovor o gasnim isporukama, uz dodatni benefit degradiranja Nemačke u poziciju apsolutnog američkog vazala.
To nas dovodi do ključnog pitanja: koja zapadna obaveštajna agencija stoji iza sabotaže. Prvi kandidati su naravno CIA i MI6 – uz Poljsku na trećem mestu i Dansku koja je odigrala mutnu ulogu: nemoguće je da Kopenhagen nije bio barem „informisan” o operaciji.
Predvidljivi kao i uvek, Rusi su već u aprilu 2021. postavljali pitanja o vojnoj bezbednosti Severnog toka.
Ključna stvar je da ovde imamo slučaj gde jedna članica EU vrši akt sabotaže protiv najveće ekonomije EU. To je casus belli. Na stranu mediokireti i kukavice iz aktuelne administracije u Berlinu, jasno je da će BND (nemačka obaveštajna služba), nemačka mornarica i informisani industrijalci umeti da saberu dva i dva.
Daleko od toga da je ovo izolovani napad. Dana 22. septembra dogodio se pokušaj napada na Turski tok od strane kijevskih sabotera. Dan ranije, pomorski dronovi sa identifikacionim oznakama na engleskom jeziku, za koje se sumnja da su služili za sabotažu, zaplenjeni su na Krimu. Na sve ovo treba dodati da su američki helikopteri preletali delove gde je izvršena sabotaža Severnog toka nedeljama ranije; da je britanski „istraživački brod” lutao danskim vodama od sredine septembra; i da je NATO tvitovao o testiranju „novih pomorskih dronova” na dan kad je izvršena sabotaža.
Maksimalna pripravnost
Danski ministar odbrane održao je hitan sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a u sredu. Na kraju krajeva eksplozije su se dogodile veoma blizu danske ekskluzivne ekonomske zone (EEZ). Ironično, upravo toga dana Evropska komisija, koja inače služi kao defakto politički kabinet NATO pakta, najavila je novu rundu svoje omiljene opsesivne aktivnosti: nove sankcije protiv Rusije, uključujući i neizvodljivo limitiranje cena ruske nafte.
U međuvremenu, energetski giganti u EU će pretrpeti velike gubitke zbog sabotaže. Među njima su Nemački Vinteršel Dea Ag i PEG/EON, holandski Nederland Gaseni; francuski Enži. A tu su i oni koji su finansirali Severni tok 2: Opet Vinteršel Dea, kao i Uniper, austrijski OMV, opet Enži, i britanski Dač šel. Vinteršel i Enži su ne samo suvlasnici, nego i kreditori. Njihovi besni akcionari će zahtevati ozbiljne odgovore i ozbiljnu istragu.
Ali stvari postaju još gore: više nema nikakvih kočnica kad su u pitanju teroristički napadi na cevovode. Rusija će biti u stanju maksimalne pripravnosti kad je u pitanju ne samo Turski tok, već i Snaga Sibira. Isto vredi za Kinu i njihov cevovodni lavirint koji stiže u Sinkjang.
Kakvi god bili metodologija i akteri koji su u ovo umešani, suštinski se radi o osveti za neizbežni poraz kolektivnog Zapada u Ukrajini. I o sirovom upozorenju Globalnom jugu da bi ovo moglo biti ponovljeno. Međutim svaka akcija rađa reakciju: od sad bi „čudne stvari” mogle početi da se dešavaju i u cevovodima SAD i Velike Britanije koji prolaze kroz međunarodne vode.
EU oligarhija brzinom munje klizi u poslednju fazu dezintegracije. Njihov prozor mogućnosti da barem pokušaju da budu strateški autonoman geopolitički akter je sada zatvoren.
Evrokrate su sada suočene sa ozbiljnom nevoljom. Jednom kad bude jasno ko su izvršioci sabotaže u Baltiku, i jednom kada shvate sve socioekonomske posledice ovog čina po građane cele Evope, besmislena retorika će morati da prestane. Uključujući i hiperbesmislenu tezu da je Rusija raznela sopstvene cevi umesto da je prosto zavrnula gasni ventil.
Ali ni tu nije kraj nevoljama: Gasprom preti tužbom ukrajinskom Naftogasu za neplaćene račune. To bi značilo obustavu tranzita ruskog gasa ka EU.
Kao šlag na torti, Nemačka je ugovorno obavezana da kupuje najmanje 40 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje do 2030. Ne mogu odbiti da ga kupuju jer Gasprom ima ugovorno pravo da naplati potraživanja. Takav je duh dugoročnih sporazuma. A to se zapravo već i događa: Berlin zbog sankcija ne može da primi sav gas koji mu je potreban, ali i dalje je u obavezi da ga plaća.
Pakao na zemlji
Sada je postalo bolno jasno svima da su skinute imperijalne rukavice kad se radi o vazalima. Nezavisnost EU? Zabranjeno. Saradnja sa Kinom? Zabranjeno. Nezavisne trgovinske veze sa Azijom? Zabranjeno. Jedino što je Evropskoj uniji dozvoljeno jeste da bude ekonomski podređena Sjedinjenim Državama, slično kao u periodu od 1945. do 1955. godine. Ovaj perverzni neoliberalni nalog glasi: „Mi ćemo posedovati tvoj industrijski kapacitet, a ti nećeš posedovati ništa”.
Sabotaža na severnim tokovima je sastavni deo imperijalnog vlažnog sna o razbijanju evroazijske kopnene mase u hiljadu komadića kako bi se sprečila trans-evroazijska konsolidacija između Nemačke (koja predstavlja EU), Rusije i Kine: To je 50 biliona (hiljada milijardi) u BDP-u, naspram 20 biliona koliko imaju SAD.
Tu se vraćamo na Makindera: ko kontroliše kopnenu masu evroazije, taj kontroliše ceo svet. Američke elite i njihovi trojanski konji u Evropi će učiniti sve što treba da zadrže kontrolu.
„Američke elite” u ovom kontekstu obuhvataju rastrojenu, štrausovsku i neokonzervativnu „obaveštajnu zajednicu”, kao i velike naftne, farmaceutske i finansijske korporacije koje ih plaćaju i koje profitiraju ne samo od večitih ratova koje pokreće Duboka država, već se nadaju i ogromnom profitu od davoskog Velikog reseta.
Paklene dvadesete su počele ubistvom iranskog generala Solejmanija. Raznošenje cevovoda je nastavak te priče. Vreme do 2030. će biti pakleno. Da se poslužimo Šekspirovom rečenicom: Pakao je prazan, svi (atlantistički) đavoli su na ovde na zemlji.
Pepe Eskobar (presstv.ir )
Prevod Novi Standard
