Izmenama Porodičnog zakonika Ruske Federacije u skladu sa amandmanima na Ustav nije dozvoljeno međunarodnim organizacijama da Rusiji nametnu istopolne zajednice.
Od prošle godine ruski parlamentarci aktivno uvode amandmane na zakone radi usklađivanja sa izmenama i dopunama Ustava Ruske Federacije, usvojenih prošle godine.
Podsetimo se da je nova verzija člana 79 Ustava Rusije definisana radi zaštite suvereniteta naše zemlje … Sada Ustav utvrđuje: „Odluke međunarodnih tela usvojene na osnovu odredaba međunarodnih ugovora Ruske Federacije, suprotne Ustavu Ruske Federacije, ne podležu izvršenju u Ruskoj Federaciji“.
Ova nova norma Ustava ima svoju konkrentnu primenu u porodičnom pravu. Krajem januara poslanici su odobrili predsednikov predlog zakona o izmenama Porodičnog zakonika Ruske Federacije.
Ranije je član 6. Porodičnog zakonika podrazumevao bezuslovni prioritet odredbi međunarodnog prava nad normama ruskog porodičnog prava. Sada se sve donekle promenilo. Postojećem članu dodata je nova tačka koja glasi:
„Nije dozvoljeno primenjivati pravila međunarodnih ugovora u njihovom tumačenju koje je u suprotnosti sa Ustavom Ruske Federacije, kao i sa pravnim poretkom i moralom. Takva protivrečnost može se uvesti u pravni poredak u skladu sa postupkom utvrđenim saveznim ustavnim zakonom“.
Važnost ove norme je teško preceniti. Međunarodno pravo, koje je nekada štitilo porodicu i moral, danas se često pretvara u ozbiljnu pretnju po njih.
To je zbog činjenice da su međudržavna tela, koja se bave tumačenjem međunarodnih ugovora u vezi sa porodicom (setimo se Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i Saveta UN-a za prava deteta i protiv diskriminacije žena) došla pod snažni uticaj pristalica radikalnih anti-porodičnih ideologija i počela da sprovode političku samovolju, umesto da zaštite ljudska prava.
Kao rezultat takve ideološke uzurpacije stvorena je klima u kojoj ta tela proizvoljno, po sopstvenom nahođenju, tumače međunarodno pravo, stvarajući nova nepostojeća „ljudska prava“ i „obaveze“ država, praktično ni iz čega. Štaviše, ovo se dešava sve češće i ide se sve dalje i dalje.
Umesto istinskih ljudskih prava, koja su svojevremeno priznale sve ili gotovo sve države, svima nam se nude pobačaji, istopolne zajednice, rodna ideologija, radikalni feminizam i uništavanje prava roditelja. Drugim rečima, uništavanje svega što je u vezi sa osnovnom ćelijom društva – porodicom.
Naravno, takva tumačenja, koja ne proizilaze iz samih ugovora, su nelegitimna i ne bi ih trebalo primenjivati u praksi. Ali radikalni aktivisti vrše ozbiljan pritisak na različite zemlje, oslanjajući se na odluke nekada autoritativnih međunarodnih struktura i prisiljavajući narode širom sveta da napuste svoju prirodnu porodicu i svoje druge tradicionalne vrednosti, vrednosti koje su zajedničke čitavom čovečanstvu.
Jedan od upečatljivih primera je odluka Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine u slučaju „Oliari protiv Italije“. Iz nje su strazburške sudije stvorile „ni iz čega“ potpuno novo ljudsko pravo – pravno priznanje istopolnih zajednica. I sada su, prema stavu suda, sve države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (uključujući Rusiju!) dužne da priznaju odluku suda – ili će se smatrati kršiteljima „ljudskih prava“.
Ovo je, naravno, apsurdno. I ovo bi nas moglo iznenaditi da ne znamo da je Evropski sud za ljudska prava u senci DŽordža Soroša – najmanje 22 sudija, koje odlučuju u ovom slučaju, imaju veze sa mrežom Soroševih fondacija otvorenog društva i drugim organizacijama koje finansira ova osoba.
Nevolja je u tome što se takva tumačenja, prema samoj konvenciji, smatraju obavezujućim za sve države potpisnice. I, iako su potpuno nelegitimni, pošto izlaze van ovlašćenja suda u Strazburu, lako su se koristile za politički pritisak na Rusiju. Ali sada, nakon izmena Ustava Rusije i Porodičnog zakonika, pristalicama radikalnih ideologija biće mnogo teže da prepravljaju rusko društvo, namećući mu svoje nemoralne, nove „vrednosti“.
(ifamnews.com)
