Tri dana pre nego što će Putin i Tramp stići u Japan, razgovore o ruskoj i američkoj spoljnoj politici održali su Nikolaj Patrušev i Džon Bolton.
U Jerusalimu su proveli dva dana raspravljajući o regionalnoj, bliskoistočnoj agendi i važnim međunarodnim pitanjima za obe zemlje, od Ukrajine do Venecuele. S obzirom da će se u petak ili subotu predsednici Rusije i Sjedinjenih Država susresti u Osaki, trenutni razgovori u Jerusalimu mogu se smatrati njihovom generalnom probom.
[adsenseyu1]
Ali u središtu sastanaka u Jerusalimu bilo je, naravno, iransko pitanje. Ono je bilo važno ne samo za Sjedinjene Države, nego i za Izrael, koji je takođe učestvovao u delu pregovora. Netanjahu je generalno predstavio trenutni, jedinstveni, trilateralni sastanak na kom je, osim Patruševa i Boltona, učestvovao i čelnik izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost Meir Ben-Šabat, koji je sebi pripisao sve zasluge.
Izraelski premijer održao je odvojene sastanke sa Patruševim i Boltonom, a zatim je otvorio i sam tripartitni sastanak, rekavši: “Veoma cenim snažne odnose koje Izrael ima sa obe zemlje i njihovim čelnicima i verujem da postoji šira osnova za saradnju među nama trojicom nego što mnogi veruju.”
Interes Izraela je razumljiv. On želi da izvuče Iran iz vidokruga, to jest iz Sirije i Libana, koji se graniče sa cionističkim entitetom. To se ne može učiniti uz pomoć Sjedinjenih Država, pa bi bilo dobro privući Rusiju da pritisne Iran.
Ovo su potpuno neutemeljeni snovi, ali u Izraelu mnogi veruju da, iz nekog razloga, Moskvi treba njihova pomoć u bliskoistočnoj igri. Oprezan položaj Rusije u izraelsko-iranskom sukobu u regiji, posebno u Siriji i Libanu, posledica je nevoljnosti Rusije da se uvuče u sukob dve regionalne sile. Ipak, Izrael je iz nekog razloga ovaj sastanak doživeo kao priliku da se Moskva odmakne od Teherana.
U Jerusalimu je Netanjahu rekao da će Izrael “nastaviti da sprečava Iran da koristi susedne teritorije kako bi ih napao”. To jest, sprovodiće napade na teritoriji Sirije i Libana, od kojih je jedan prošle godine usmrtio vojnika u ruskom, vojnom avionu nad teritorijom Sirije, kada su sirijske snage protivazdušne odbrane pokušale da dođu do izraelskog aviona koji se skrivao iza ruskog Il-20.
Ovog puta Netanjahu je rekao: “Želeo bih da vas uverim da štiteći sebe nećemo ni na koji način ugroziti ruske snage.” To jest, obećao je da će nastaviti sve dok ne porazi Siriju, prevedeno „dok ne protera iransku policiju i libanski Hezbolah, odan Iranu“.
Naime, Izrael napada Iran na teritoriji treće države, ali istovremeno proziva Iran da je agresor i zahteva da se kazni. Sadašnja faza prisiljavanja na odmicanje oko Irana to pokazuje više nego otvoreno. Netanjahu želi da Iran napusti Siriju, Tramp želi da zaradi slavu na “tvrdom Iranu” kako bi kasnije izvršio pritisak na Evropljane i vratio izgubljene simpatije zalivskih šeika.
Čitav svet iščekuje sledeće američko-izraelske provokacije protiv Teherana. U Jerusalimu je Patrušev slušao sve tvrdnje Boltona i Netanjahua i zapravo ih sve odbacio. Time je ućutkao glasine i razne pseudopolitologe prema kojima sve što se događa u svetu određuje tajna grupa izraelskih Jevreja, koja se opisuje kao sekta, koja iz bliskoistočnog skrovišta u cionističkom entitetu, vlada čitavim svetom.
[adsenseyu4]
Za početak, sekretar Saveta bezbedosti Rusije je izjavio „kako poslednje dve provokacije protiv Irana nisu uspele“. Iranci su oborili američki, bespilotni avion u njihovom vazdušnom prostoru, a Rusija “nije primila nikakve druge dokaze o iranskoj krivici za napade na tankere”.
„Dokazi u prilog verziji napada torpedima na tankere u Omanskom zalivu su neprofesionalni i lošeg kvaliteta“, poručio je.
Govoreći o ruskoj strategiji, Patrušev je kazao kako je Moskva istakla “važnost postepenog smanjivanja napetosti u iransko-izraelskim odnosima sprovođenjem uzajamnih koraka” i naglasio da “Sirija ne bi trebalo da postane arena geopolitičkog sukoba”. Izraelske napade na Siriju je sekretar ruskog Saveta bezbednosti nazvao nepoželjnim, tvrdeći da Izrael može da postigne mnoge svoje ciljeva i bez njih.
“Mnogi slučajevi napada se mogu sprečiti nevojnim metodama i lokalizovati situaciju koja zabrinjava Izrael ”, rekao je Patrušev.
U tu svrhu je pozvao na efikasniju saradnju između ministarstava odbrane Rusije i Izraela. To jest, ako Izrael brine o svojoj bezbednosti, onda može razgovarati sa Rusima o spornoj policiji ili skrovištima Hezbolaha u Siriji koji ga brinu, a ne pokušavaju da ih unište.
Problem je u tome što Izrael ne želi da kaže gde misli da pobedi, jer Rusi vrlo lako mogu dokazati da baš ništa ne preti Izraelu. Izrael ne može da prizna da sada ne gađa ono što mu preti, nego što bi moglo da ga ugrozi u budućnosti.
Rusija Hezbolah ne smatra terorističkom organizacijom. I zato što se bore rame uz rame u Siriji, ali i zato što je to u osnovi libanska vojska koju je stvorila šiitska populacija ove zemlje.
Izrael, kao i SAD, teroristima ne smatra samo Hezbolah, već i čitav Iran. Sankcije i izjave protiv Irana sve su agresivnije, a poslednje američke mere koje su nametnute protiv vrhovnog vođe ajatolaha Hamneija dovele su do toga da je Teheran odgovorio da je “diplomatija završena”.
„Naš vođa nema milione i račune u inostranstvu, samo molitve“, tako je Teheran odgovorio na sankcije protiv Hamneija. Vrhovni vođa Irana je i pre toga rekao da su pregovori sa “lažnim Trampom” nemogući, tako da sada pozivi predsednika Sjedinjenih Država za pregovore izgledaju kao izrugivanje zdravom razumu.
Sjedinjene Države i Izrael misle da mogu da naprave raskol između Rusije i Irana, ali Moskva je jasno stavila do znanja da su ti proračuni neutemeljeni. Prošle nedelje se Nikolaj Patrušev u Ufi sastao sa svojim iranskim kolegom, sekretarom Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana, Alijem Šamkanijem. Sastanak je bio tematski povezan sa međunarodnim forumom održanim u Baškiriji, ali je jasno da su predstojeći razgovori u Jerusalimu bili glavna tema razgovora.
Sledećeg dana nakon sastanka između Patruševa i Šamkanija, Vladimir Putin je, odgovarajući na direktno pitanje o mogućnosti dogovora između Rusije, Sjedinjenih Država i Izraela rekao: „Šta to znači? Da je ovo neka vrsta trgovačkog preduzeća?! Mi ne trgujemo sa našim saveznicima, našim interesima ili našim načelima. S našim partnerima možemo pregovarati o rešavanju nekih hitnih problema.”
Sada je u Jerusalimu Nikolaj Patrušev direktno rekao : „U kontekstu razgovora sa našim partnerima o proceni u odnosu na velike regionalne sile, što je Iran, želeo bih da obratite pažnju na sledeće: Iran je i dalje naš saveznik i partner s kojim smo stalno u razvoju odnosa i na bilateralnom nivou i na multilateralnim forumima. U tom kontekstu, svaki pokušaj da se Teheran predstavi kao glavna pretnja regionalnoj bezbednosti i stavi se u isti rang sa jednim ISIS-om, ili drugim terorističkim grupama, za nas je neprihvatljiv.”
Patrušev je Iran direktno nazvao saveznikom Rusije, što je najvažniji signal za Sjedinjene Države i Izrael. Ranije ove godine je jedan od zamenika ministara spoljnih poslova Rusije u intervjuu na američkom televizijskom kanalu, odgovarajući na pitanje da li je Iran saveznik Rusije, rekao da bi bilo pogrešno to reći: „Mi samo delujemo zajedno u Siriji, dok se Rusija pridržava sporazuma sa Izraelom o njegovoj bezbednosti u vezi sa sirijskim ratom.“ Tada je ta izjava uzburkala strasti i u Iranu i Izraelu.
Formalno, Rusija nema vojne saveznike, osim zemalja članica saveza CSTO. Ali, u poslednje vreme, Šangajska organizacija za saradnju, šireći se na prostoru Azije, postaje sve više i više, ako ne vojni savez, onda organizacija koja osigurava bezbednost svojih članova, naročito od spoljnog, zapadnog pritiska.
Iran se još nije pridružio Šangajskoj organizaciji za saradnju. On je zemlja posmatrač i prvi kandidat za punopravno članstvo. Izjava Nikolaja Patruševa ne samo da približava trenutak ulaska Irana u SCO, već takođe ukazuje na stav Rusije prema starom i velikom susedu. Na veliku žalost Netanjahua i američkih jastrebova, naravno.
(logicno.com)
