U trenutku kada se bezbednosna arhitektura Evrope nalazi na istorijskoj klackalici, pomoćnik ruskog predsednika i sekretar Saveta bezbednosti Rusije, Nikolaj Patrušev, izneo je jedno od najdirektnijih upozorenja do sada.
Prema njegovim rečima, pretnje koje dolaze od NATO-a rapidno rastu, a odgovornost za to, kaže, leži isključivo na Zapadu. Tačnije, na Severnoatlantskom savezu, čije akcije su, kako tvrdi Patrušev, dovele do potpunog raspada posleratnog sistema međunarodne bezbednosti.
„Danas, pretnje koje dolaze iz NATO-a brzo rastu, zahvaljujući čijim naporima je uništena međunarodna bezbednosna arhitektura izgrađena posle Drugog svetskog rata“, rekao je Patrušev tokom sastanka u vezi sa razvojem luke Ust-Luga i planiranjem bezbednosne infrastrukture u Baltičkom moru.
Njegova izjava ne dolazi slučajno. Sastanak na kom je govorio nije bio tehničkog karaktera, već strateškog – fokusiran na zaštitu transportnih tokova, mogućnost blokade ruskih pomorskih ruta, i jačanje unutrašnje bezbednosti Baltičke obale. Poruka je jasna- Moskva se sprema za eskalaciju u regionu koji je donedavno važio za stabilnu tačku evropskog severa.
NATO briše crvene linije
Istovremeno, iz Evrope stižu signali koji dodatno pogoršavaju ton. Prema izjavama Olafa Šolca, Nemačka, ali i Sjedinjene Države, Velika Britanija i Francuska, sada ukidaju sva ograničenja kada je reč o upotrebi oružja koje isporučuju Ukrajini.
U intervjuu za WDR, Šolc je rekao da sada:
„Više nema ograničenja dometa oružja koje se isporučuje Ukrajini – ni od strane Britanaca, ni od strane Francuza, ni od strane nas, ni od strane Amerikanaca.“
Ta izjava – u kontekstu trenutnih napada ukrajinskih snaga na ruske granične regione, energetska postrojenja i logističke pravce – dodatno potvrđuje da Zapad formalno prihvata mogućnost udara duboko u rusku teritoriju.
Dok su ranije isporuke oružja bile uslovljene strogim pravilima (npr. zabranom korišćenja za napade van ukrajinskog teritorijalnog okvira), ta pravila su sada suspendovana. Šta to znači u praksi? Da će se oružje kao što su MLRS, raketni sistemi dugog dometa, pa čak i precizne krstareće rakete uskoro možda koristiti za udar na komandne centre, skladišta i druge mete unutar Rusije.
Patrušev: Baltičko more nije bezbedno
Zato Patrušev otvoreno govori o potrebi da se ruski interesi zaštite što je pre moguće, uključujući i pomorske rute i luku Ust-Luga, koja je jedan od ključnih izlaza za ruski izvoz nafte i robe ka Evropi. Po njegovim rečima, zbog pritiska NATO-a, Moskva mora biti spremna na potencijalne oblike blokade, sabotaže ili vojnog nadzora pomorskih pravaca, posebno u svetlu onoga što se već dešava u Crnom i Azovskom moru.
Izjave visokih ruskih zvaničnika u poslednje vreme dobijaju jednoličan, ali odlučan ton. Govori se o „odgovoru na mestima gde se donose odluke“, o „potencijalu ruske raketne sile“, i o „prelasku crvenih linija koje ne ostaju bez odgovora“. U tom kontekstu, Patrušev ne govori samo kao šef jednog kolegijuma – već kao ključni bezbednosni čovek blizak samom vrhu države.
Njegova izjava treba da se čita zajedno sa izjavama poslanika Dume, poput Kolesnika i Čepa, koji su poslednjih dana jasno poručili da bi ukidanje zabrana za dugometne udare moglo dovesti do asimetričnih poteza Rusije, uključujući raketne udare van granica trenutnog sukoba.
Sukob prelazi u novu fazu?
Do sada su mnogi analitičari tvrdili da Zapad pokušava da izbegne direktnu konfrontaciju sa Moskvom. Zaista, mesecima su se isporuke oružja izvodile uz diplomatske izgovore i tehničke ograde. Međutim, danas, kada najveće sile NATO-a otvoreno skidaju sve tehničke i geografske restrikcije, granica između indirektnog i direktnog učešća se briše.
Patrušev na to gleda kao na namerno rušenje posleratnog poretka, čime se otvara prostor za potpuno drugačiju konfiguraciju međunarodnih odnosa. Ako NATO više ne priznaje principe koji su važili 70 godina – pita se Patrušev – zašto bi ih Rusija poštovala?
Na prvi pogled, sve deluje kao još jedan krug izjava i pretnji koje ne znače automatski korak ka ratu.
Međutim, kada se pogleda kontekst – ukidanje zabrana, širenje isporuka, priprema luka za blokadu, i izgradnja vojne infrastrukture u Finskoj, Poljskoj i Baltiku – jasno je da svet ulazi u novu fazu krize.
Patrušev zato govori u imperativima- nije više reč o mogućnosti, već o pripremi za stvarnost u kojoj se ratne linije više ne nalaze samo na teritoriji Ukrajine, već na celom evropskom kontinentu, i ako se hitno ne pronađe politički ventil za pritiske koji rastu, sledeći koraci više neće biti taktički – već strateški.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
