Pad vlade Bašara el Asada u Siriji predstavlja tektonski geopolitički pomak, a jedan od najvećih dobitnika mogao bi biti turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Ovaj razvoj situacije stavlja Tursku u poziciju ključnog aktera u post-Asadovoj Siriji, čime se otvaraju nove mogućnosti, ali i izazovi za Ankaru.
Erdogan proglasio „novu realnost“ u Siriji
U obraćanju iz Gaziantepa, turskog grada na granici sa Sirijom, Erdogan je proglasio „novu diplomatsku i političku realnost“ u zemlji pogođenoj više od decenije građanskog rata.
Turski predsednik je naglasio da Turska nikada nije odustala od podrške sirijskim pobunjenicima, za razliku od drugih država koje su povukle podršku opoziciji.
Iako je nejasno u kojoj meri je Ankara direktno podržala munjevitu ofanzivu islamističke grupe Hajat Tahrir el-Šam (HTŠ), koja je predvodila napade na Asadove snage, jasno je da Turska ima duboko ukorenjene interese u Siriji.
HTŠ ima kompleksan odnos sa Ankarom, ali dugogodišnja logistička i vojna podrška turske strane sirijskim opozicionim grupama sada donosi geopolitičke dividende.
Geopolitički dobici za Tursku
Erdogan je godinama pružao političku, finansijsku i vojnu podršku sirijskim pobunjenicima, istovremeno pružajući utočište za više od tri miliona sirijskih izbeglica.
Pad Asadove vlade sada otvara vrata za potencijalni povratak ovih izbeglica, što bi moglo smanjiti politički pritisak na Erdogana kod kuće, gde njihovo prisustvo nije popularno ni među njegovim pristalicama.
Pored toga, pad Sirije nudi priliku za obnavljanje trgovinskih veza duž 900 kilometara duge granice sa Sirijom, što bi moglo oživeti tursku ekonomiju, posebno građevinski sektor koji je blisko povezan sa Erdoganovom vlašću.
Potencijal za obnovu Sirije, procenjen na stotine milijardi dolara, mogao bi postati zlatna prilika za turske kompanije.
Uticaj na odnose sa Rusijom i Iranom
Pad Asada mogao bi značajno uticati na složene odnose između Turske, Rusije i Irana. Erdogan i ruski predsednik Vladimir Putin, koji su podržavali suprotstavljene strane u Siriji, sada ulaze u novu fazu odnosa.
Oslabljena ruska pozicija u Siriji može ohrabriti Tursku da zauzme odlučniji stav u regionu, čime bi dodatno ojačala svoj položaj u odnosu na Teheran.
Turska bi takođe mogla iskoristiti situaciju za jačanje svojih pozicija protiv kurdskih snaga na severoistoku Sirije, koje Ankara smatra teroristima. Time bi Erdogan učvrstio kontrolu nad regionom, ali i dodatno osigurao turske nacionalne interese.
Rizici i izazovi
Iako situacija donosi značajan potencijal za Tursku, postoji i velika neizvesnost. Ključno pitanje ostaje kakva će vlast nastati u vakuumu stvorenom padom Asada i kakve će
odnose ta vlada imati sa Turskom. Ako bi na vlast došle radikalne grupe, to bi moglo destabilizovati granicu i ugroziti turske interese.
Takođe, iako bi obnova Sirije mogla biti prilika za ekonomski rast, visoka inflacija i ekonomski problemi u Turskoj predstavljaju izazov za realizaciju tih potencijala. Erdoganova politika će biti pod lupom, jer će od njenog uspeha zavisiti ne samo stabilnost regiona već i njegova politička budućnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
