Vest o obaranju još jednog američkog aviona F-35 iznad Irana otvorila je niz pitanja koja se više ne mogu lako ignorisati.
Ako su navodi tačni, a na njih se poziva i savetnik Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, potpukovnik u rezervi Oleg Ivanjnikov, onda bi Sjedinjene Države mogle biti primorane da smanje broj letova i vazdušnih udara na iransku teritoriju.
Upravo to on vidi kao neposrednu posledicu preciznih iranskih odgovora.
Prema informacijama koje je izneo Korpus čuvara islamske revolucije, IRGC, uništen je drugi američki lovac pete generacije F-35.
Navodi se da je avion oboren nad centralnim delom Irana, i to uz pomoć nove protivvazdušne odbrane iz eskadrile „Laken-Hit“. Sam trenutak pogotka, kako tvrde, bio je presudan – eksplozija na letelici bila je takva da pilot nije imao mogućnost da se katapultira.
Takav razvoj događaja posebno dobija na značaju ako se uzme u obzir šta F-35 zapravo predstavlja. Reč je o letelici sa stelt tehnologijom, projektovanoj da izbegne većinu radarskih sistema.
Upravo zato, kako objašnjava Oleg Ivanjnikov, obaranje F-35 ukazuje na to da Iran raspolaže naprednim radarima sa sintetizovanom aperturom i elementima veštačke inteligencije, koji ne samo da otkrivaju ciljeve, već ih i prate i uništavaju.
U tom kontekstu, kako kaže Ivanjnikov, američko-izraelska koalicija i dalje ima značajan vojno-tehnički potencijal i koristi najsavremenije sisteme, uključujući upravo F-35.
Ali, istovremeno, činjenica da takav avion može biti oboren menja računicu na terenu. To više nije pitanje tehnologije na papiru, već konkretne efikasnosti u realnim uslovima.
On ide i korak dalje, tvrdeći da bi broj uništene američke vojne tehnike mogao da raste kako se sukob bude razvijao.
U tom smislu, obaranje F-35 vidi kao svojevrsno otrežnjenje za Vašington i Tel Aviv.
„To je hladan tuš“, kaže Ivanjnikov, naglašavajući da vojno-političko rukovodstvo SAD i Izraela, prema njegovom mišljenju, nije očekivalo da Iran raspolaže tako naprednim sredstvima i sposobnošću da pruži aktivan otpor.
Ako se ova procena pokaže tačnom, posledice ne bi bile samo taktičke. Smanjenje broja letova i vazdušnih udara, o kojem govori Ivanjnikov, značilo bi i promenu pristupa čitavoj operaciji. Manje prisustva u vazduhu, manje rizika, ali i manje mogućnosti za direktan pritisak.
I tu se, negde između tehnoloških mogućnosti i realnih ograničenja, otvara pitanje koje tek dolazi na red. Da li je reč o pojedinačnim incidentima ili o početku šire promene ravnoteže snaga, teško je reći u ovom trenutku.
Ali jedno je jasno – svaka naredna informacija o ovakvim slučajevima biće pažljivo posmatrana, jer bi mogla da pokaže u kom pravcu se situacija zaista kreće.
