Ovo su tri opcije da se Rusija uključi u pregovore oko Kosova

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ovih dana tokom posete Beogradu bio nedvosmilen u tome da Moskva neće nemo posmatrati eventualno uključenje Vašingtona u dijalog Beograda i Prištine.

[adsenseyu1]

„Saslušažemo mišljenje Srbije. Ako u dijalog budu pozvane Sjedinjene Američke Države i ako Srbija pozove Rusiju, nećemo ostati po strani“, rekao je ministar inostranih poslova Ruske Federacije posle sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Primetio je, uz to, da Evropska unija mora da preduzme dodatne korake kako bi opravdala poverenje koje joj je dato posredovanjem u dijalogu.

Šta bi ta spremnost Rusije da se uključi u rešavanje pitanja Kosova i Metohije mogla da donese i kakvi su scenariji mogući?

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da su u tom slučaju moguće tri varijante. Prva je da se proširi sadašnji format sa EU kao posrednikom.

Druga varijanta može da se pročita iz izjave Lavrova da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi i da se pitanje Kosova i Metohije ne može rešiti mimo UN. To, po oceni Milivojevića, šalje poruku da bi ceo proces mogao da se vrati u UN i da se tamo rešava onako kako to nalažu procedure i postupci u UN.

Treća mogućnost je da se zbog novog formata organizuje neka posebna konferencija na kojoj bi učestvovale velike sile, gde bi EU i dalje bila posrednik, kaže nekadašnji diplomata sa dugogodišnjim iskustvom u tom poslu.

Kako god da bude, ono što je ključno, ističe Milivojević, jeste to što je Rusija stavila do znanja da njena reakcija neće izostati, kao i da Srbija može da računa na njenu punu podršku. Takođe i to da Rusija smatra da je za rešavanje pitanja Kosova i Metohije nadležno međunarodno pravo, a da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi. To, kako je zaključio, praktično znači da Moskva ima nameru da brani i srpske interese.

Na pitanje koja je najrealnija od moguće tri opcije, Milivojević smatra da je to nastavak dijaloga kako je i počeo, pod okriljem EU, u tom proširenom formatu.

On to objašnjava ocenom da bi međunarodna konferencija podrazumevala i nešto širi kontekst jer je, smatra, nemoguće da se ona organizuje samo za pitanje Kosova i Metohije, a da se ne dotakne i drugih problema na Balkanu.

„Tu bi onda bilo postavljeno i pitanje BiH, sporna granična pitanja i svašta još, tako da mi je organizovanje međunarodne konferencije manje realna opcija“, kaže Milivojević.

Realnije je, smatra, da se to odvija kako je i počelo, sa uključenjem velikih sila, i da se imaju u vidu stavovi Srbije i međunarodno pravo i ono zbog čega je ova tema važna za Srbiju i njen proces integracija u EU. I da se, kako napominje, to pitanje reši nekim sporazumom koji bi Srbiji omogućavao da nastavi proces evrointegracija i da se istovremeno pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine reši na dugoročan način.

[adsenseyu1]

A da li će za EU biti prihvatljivo rešenje širenja formata Briselskog dijaloga? Milivojević je mišljenja da će Brisel tu biti u drugom planu ako velike sile odluče da to pitanje tako rešavaju.

„Brisel bi sledio dogovor velikih sila ako bi on bio relevantan za konačno rešenje“, kaže nekadašnji diplomata.

Na pitanje zašto smatra da je manje izvodljivo vraćanje tog procesa u Ujedinjene nacije, Milivojević objašnjava da je briselski dijalog već u poodmakloj fazi. U dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, pod posredovanjem EU, već su, kako napominje, postignuti neki značajni koraci.

„Verovatno bi zapadni centri moći bili protiv toga da se proces potpuno vrati u UN i pokrene otpočetka. Ali ono što je sigurno jeste da se taj proces ne može završiti bez UN“, ističe Milivojević.

„Sve dok je Rezolucija 1244 UN na snazi, nije moguće konačno rešiti status Kosova i Metohije. I na kraju tog procesa, ako se postigne dogovor između dve strane, onda će Savet bezbednosti UN morati da odluči o Rezoluciji 1244 na osnovu novog dogovora“, ukazuje sagovornik Sputnjika.