Zamenica Državne dume, direktorka Instituta za ruske strategije, Elena Panina, smatra da bi Rusija trebalo pomnije da prouči lekcije iz prošlosti kako se ne bi „uplela u istorijsku igru“.
Istorijski gledano, Rusija je nastojala da pomogne susednim zemljama. I često su joj se plemenita dela obijala o glavu.
[adsenseyu1]
Upečatljiv primer takve veze je pozicija moderne Poljske, koja se drži proameričkih stavova i protivi se Moskvi po gotovo svim pitanjima.
Sećajući se događaja iz prošlosti, u ovom slučaju se izdvaja 1815. godina, kada se održao Bečki kongres posle pobede nad Francuskom, kojom je vladao Napoleon Bonaparte.
Potkraj 18. veka Poljska je podeljena između Rusije, Austrije i Pruske i prestaje da postoji kao država. Nakon 1815. negdašnje poljske zemlje dolaze pod rusku vlast kao Kongresna Poljska i od 1863. godine Poljska je ruska provincija.
Pretpostavljalo se da će Poljsku podeliti Rusija, Pruska i Austrija. Uzimajući u obzir ranije iskustvo takve preraspodele, postaje jasno da Poljsku ne bi čekalo ništa dobro, napominje Panina. To je politika prisilne germanizacije koja poljskom jeziku i kulturi ne bi ostavila šansu da steknu zvaničan status.
[adsenseyu4]
„Dakle, odluka ruskog cara Aleksandra I ne samo da stvori Kraljevinu Poljsku kao sastavni deo carstva, već i da joj podari ono što „domorodački“ regioni nisu imali, naime ustav i velike političke privilegije, izgledalo bi kao da će Poljska zauvek formirati zahvalan odnos prema Rusiji“, naglasila je političarka.
Međutim, vekovima kasnije, Poljaci su okrenuli leđa Rusiji. Varšava ne samo da je zaboravila na svo dobro koje joj je Rusija učinila u različitim epohama, već je takođe stalno optuživala Moskvu za sve zamislive i nezamislive „zločine“.
Webtribune.rs
