Sirija je svedok istorijskog preokreta. Vladavina porodice Asad, koja je trajala 54 godine, okončana je u talasu munjevitih događaja. Naoružane opozicione snage preuzele su kontrolu nad Damaskom, glavnim gradom zemlje, dok je sudbina svrgnutog predsednika Bašara al-Asada obavijena neizvesnošću. Ovaj dramatičan pad režima izaziva mnoga pitanja o budućnosti Sirije, ali i o širim posledicama za ceo Bliski istok.
Brzi uspon opozicije: Kako je Asadov režim pao za nekoliko dana
Događaji su počeli 27. novembra, kada su grupe Haiat Tahrir al-Sham (HTS) i Sirijska nacionalna armija, uz podršku Turske, pokrenule operaciju nazvanu „Obuzdavanje agresije“ u provinciji Idlib.
Opozicija je brzo preuzela kontrolu nad ovom regijom, što je bio uvod u seriju osvajanja koja su usledila. Samo dva dana kasnije, 29. novembra, zauzeli su Alep, jedan od najvećih gradova na severu Sirije, gotovo bez otpora.
Ruske Vazdušno-kosmičke snage pokušale su da pruže podršku provladinim trupama, ali nisu uspele da zaustave napredovanje opozicije. Nakon osvajanja Alepa, opozicija je
nastavila prodor prema centralnim delovima zemlje. Njihova sledeća meta bila je Hama, strateški važan grad, koji su zauzeli do 5. decembra, ponovo bez značajnijeg otpora.
Homs: Ključni trenutak za sudbinu Sirije
Dok su opozicione snage napredovale na severu, na jugu zemlje se aktivirala Slobodna sirijska armija, uz podršku SAD. Oni su zauzeli provincije Dara i Suvajda, čime su dodatno oslabili Asadove pozicije.
Međutim, sudbina Sirije odlučena je u Homsu, gradu koji povezuje Damask sa alavitskim regijama Latakije i Tartusa na obali Sredozemnog mora. U Tartusu se nalaze ključne ruske vojne baze, što je ovaj grad činilo posebno važnim.
Očekivalo se da će Homs biti mesto odlučujuće bitke, ali je opozicija naišla na minimalan otpor. U subotu, 7. decembra, Homs je pao pod kontrolu opozicije, što je omogućilo brzo napredovanje prema Damasku.
Do nedelje ujutro, 8. decembra, opozicija je već ušla u glavni grad i proglasila kraj vladavine Bašara al-Asada. Na nacionalnoj televiziji objavili su njegovu smenu, dok je sirijska vojska obavestila svoje oficire da prestaju da slede naređenja svrgnutog predsednika.
Sudbina Bašara al-Asada: Nestanak iz fokusa
Informacije o tome gde se nalazi Bašar al-Asad ostaju nejasne. Premijer Sirije, Mohamed Gazi al-Džalali, izjavio je da nije bio u kontaktu s Asadom od subote, dok izveštaji Rojtersa ukazuju na mogućnost da je predsednikov avion Il-76 oboren ili da je Asad uspeo da pobegne.
Prema nekim izvorima, Asad je pokušao da pregovara sa novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom preko posrednika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nudeći ustupke, uključujući i prekid podrške proiranskim snagama, u zamenu za kontrolu nad delom Sirije.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da nije učestvovalo u pregovorima o predaji vlasti, ali je potvrdilo da je Asad odlučio da napusti predsedničku funkciju i prenese vlast mirnim putem.
Pljačke, haos i neizvesnost
Pad Damaska doneo je talas pljački i haosa. Vladine četvrti glavnog grada opljačkane su, uključujući i iransku ambasadu, dok su zatvorenici oslobođeni iz nekoliko zatvora. Slični događaji zabeleženi su i u drugim gradovima koje je opozicija preuzela pod svoju kontrolu.
Maglovita budućnost Sirije sada zavisi od sposobnosti prelazne vlade da stabilizuje zemlju. Premijer al-Džalali najavio je održavanje izbora kao prvi korak ka obnovi, ali mnogi sumnjaju da će to biti dovoljno da se prevaziđu unutrašnji sukobi.
Izazovi za opoziciju i šira regionalna pitanja
Iako su HTS i Sirijska nacionalna armija uspeli da se ujedine protiv Asada, njihove razlike i dalje prete da izazovu nove sukobe. HTS je povezan sa ekstremističkim grupama poput Al-Kaide, dok Sirijska nacionalna armija uživa podršku Turske. Na istoku zemlje, kurdske Sirijske demokratske snage, podržane od strane SAD, već su u sukobu sa opozicionim grupama.
Pentagon je saopštio da namerava da zadrži vojno prisustvo u istočnoj Siriji, čime dodatno komplikuje odnose između različitih frakcija. Turska, koja je podržala opoziciju, suočava se sa potencijalnim jačanjem kurdskih snaga, što bi moglo destabilizovati njene granice.
Posledice za Bliski istok i svet
Pad Asadovog režima označava kraj jedne ere, ali i otvara vrata za nove izazove. Iran, koji je godinama podržavao Asada, gubi ključnog saveznika u regionu. Rusija, iako je zadržala vojne baze u Latakiji i Tartusu, suočava se s ograničenim uticajem u budućem oblikovanju Sirije.
Na širem planu, događaji u Siriji mogu imati domino efekat na Bliski istok. Jačanje kurdskih snaga, nastavak izraelskih udara na proiranske ciljeve i preklapanje interesa velikih sila čine budućnost regiona izuzetno nepredvidivom.
Kraj ili samo novi početak haosa?
Građanski rat u Siriji možda se približava kraju, ali dugotrajna stabilnost ostaje neizvesna. Nova prelazna vlada suočava se s ogromnim izazovima, dok međunarodna zajednica mora pronaći način da podrži mirnu tranziciju vlasti.
Pad Asadovog režima označava prekretnicu ne samo za Siriju, već i za ceo Bliski istok, koji ulazi u novu fazu previranja i potencijalnih konflikata. Hoće li ovo biti početak nove ere mira ili nastavak haosa, ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
