Abu Hasan al-Hamui, komandant oružanog krila grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS), prvi put je otkrio detalje o višegodišnjim pripremama za ofanzivu koja je rezultirala padom režima Bašara al-Asada.
U razgovoru za britanski list Gardijan, Al-Hamui je opisao kako je ova operacija bila pažljivo osmišljena i sprovedena u saradnji sa drugim opozicionim grupama u Siriji.
Al-Hamui je naveo da su, nakon velikih teritorijalnih gubitaka koje su opozicione snage pretrpele 2019. godine, lideri HTS-a došli do zaključka da su glavni problemi nedostatak koordinacije, jedinstvenog rukovodstva i jasne strategije za vođenje operacija protiv sirijske vojske.
„Shvatili smo da bez snažne i disciplinovane komande naše šanse za uspeh ostaju minimalne,“ rekao je Al-Hamui. Kao odgovor na ovu situaciju, HTS je pokrenuo sveobuhvatnu reorganizaciju svojih struktura, fokusirajući se na analizu taktika sirijske vojske, unapređenje obaveštajne službe i obuku specijalizovanih jedinica.
Pet godina rada bilo je posvećeno pripremama za konačnu ofanzivu. Analizirani su neprijateljski potezi, simulirani mogući scenariji borbi, a u međuvremenu su stvorene disciplinovane jedinice opremljene savremenim oružjem i tehnikom, često uz podršku stranih saveznika.
Ključni preokret: Koordinacija severa i juga
Godinu dana pre same ofanzive, HTS je započeo saradnju sa opozicionim grupama iz južnih delova Sirije. Uspostavljen je zajednički koordinacioni centar koji je omogućio sinhronizaciju vojnih operacija na severu i jugu zemlje. Prema rečima Al-Hamuija, to je bio ključni momenat koji je omogućio da se sirijska vojska nađe u nezavidnoj situaciji, istovremeno suočavajući se sa napadima na dva fronta.
„Naša strategija bila je da opkolimo Damask iz dva pravca, čime bismo osigurali pritisak na vladine snage i onesposobili ih za organizovani otpor,“ objasnio je Al-Hamui.
Pripreme su uključivale tajno prebacivanje opreme i ljudstva, kao i niz manjih taktičkih operacija koje su imale za cilj iscrpljivanje sirijske vojske.
Ofanziva velikih razmera i pad Damaska
Ofanziva je započela 27. novembra kada su opozicione snage krenule u odlučujući napad na položaje sirijske vojske. Napadi su istovremeno izvođeni sa severa i juga, što je ubrzalo pad vladinih linija odbrane. Damask, simbol vlasti Bašara al-Asada, bio je konačni cilj ove operacije.
Već 8. decembra opozicione snage su ušle u grad, dok su vladine trupe, suočene s pretnjom potpunog opkoljavanja, bile primorane da se povuku. Sam Bašar al-Asad podneo je ostavku na mesto predsednika i napustio zemlju, čime je okončana njegova dugogodišnja vladavina.
Iako je opozicija odnela značajnu pobedu, Al-Hamui je istakao da pred Sirijom stoje veliki izazovi. Podeljenost među različitim opozicionim grupama, ideološke i verske razlike, kao i potreba za obnovom zemlje, predstavljaju ozbiljne prepreke za povratak normalnom životu.
„Radimo na tome da prevaziđemo razlike i postignemo jedinstvo. Naš cilj je stabilna i ujedinjena Sirija,“ rekao je komandant HTS-a.
Takođe, Al-Hamui je naglasio da će HTS pokušati da izgradi inkluzivnu političku platformu koja će omogućiti svim grupama da doprinesu budućnosti zemlje.
Pad režima Bašara al-Asada izazvao je snažnu reakciju na međunarodnoj sceni. Mnogi smatraju da će nova vlast u Siriji redefinisati odnose u regionu, dok se drugi pitaju da li će strane sile, koje su imale značajnu ulogu tokom sukoba, nastaviti da utiču na budući politički razvoj zemlje.
Sirija se sada suočava s dugim i izazovnim putem ka oporavku, dok će sudbina zemlje zavisiti od sposobnosti novih lidera da prevaziđu unutrašnje sukobe i obezbede stabilnost u turbulentnom regionu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
