[adsenseyu3]
Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic je rođen 1. jula 1646. u Nemačkoj, a sa očeve strane je poreklom Lužički Srbin i to nikada nije krio. Ostavio je dubok trag u mnogim istraživačkim disciplinama, ali je njegov trud priznat tek tri veka nakon smrti, kada je skinuta velika ljaga s njegovog imena…
Nikola Tesla nije jedini za civilizaciju bitan naučnik sa kojim Srbija i Srbi mogu da se pohvale. Zna se da je ova mala Balkanska zemlja “izrodila” mnogo velikih umova koji su svojim delima ostavili ogroman trag u istoriji, ali slabo ko zna da je čuveni filozof modernog doba Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic, koji je rođen u Nemačkoj, zapravo po poreklu Lužički Srbin.
Znam da će na čitanje prve rečenice u tekstu mnogi reći da smo “poludeli čim smo počeli strane naučnike da smatramo svojim”, pa hajde da, u kratkim crtama, objasnimo ko su i šta Lužički Srbi i kakve veze sa njima ima Lajbnic.
Lužički Srbi su najmanje slovensko pleme koje živi na istoku Nemačke, tačnije u Saksoniji i Brandenburgu, ali ih takođe ima i u Poljskoj. Iako ih mi nazivamo Severnim Srbima, oni sami sebe zovu Srbima, a našu zemlju Serbiska. Kako vam sada ne bi traćili mnogo vremena na pisanje čitave istorije Lužičkih Srba i u kakvoj su tačno vezi sa nama.
[adsenseyu1]
Da se vratimo na Lajbnica. Rođen je 1. jula 1646. godine u Lajpcigu, a preminuo je 14. novembra 1716. u Hanoveru. Sin je luteranskog profesora moralne filozofije Fridriha, poreklom Lužičkog Srbina, koji je preminuo kada je Lajbnicu bilo šest godina (otuda i činjenica da je i sam Lajbnic Lužički Srbin po ocu), pa je zahvaljujući biblioteci pokojnog oca, kod Lajbnica se stvorila velika ljubav ka mnogim, kako će se kasnije ispostaviti, bitnim sferama njegovog života. Od najranijeg detinjstva je pokazao da je natprosečno inteligentan, pa je već sa 12 godina naučio sam, bez ičije pomoći, latinski jezik, a sa 14 je upisao univerzitet u Lajpcigu, dok je 1666., kada je imao samo 20 godina, stekao doktorat.
Bavio se pronalazaštvom, a veliki trag je ostavo u matematici – u kojoj je ustanovio infinitezimalni račun, fizici, geologiji, medicini, biologiji, pravnoj nauci, psihologiji, teoriji verovatnoće, istoriografiji, politici i diplomatiji, ali i, verovali ili ne informatici – razvio je binarni sistem, temelj današnje, mnogi će reći, pametne mašine bez koje ne možemo da zamislimo svakodnevnicu.
Za njega smatraju da predstavlja poslednjeg čoveka enciklopediju znanja Zapadne civilizacije, a najpoznatija rečenica koju je on izgovorio je: “Bog je stvorio najbolji svet od svih mogućih svetova“. Svoja dela o politici, teologiji, filologiji, pravu, etici i istoriji je pisao na latinskom, francuskom i nemačkom jeziku, međutim, veoma mali broj njegovih rukopisa je objavljen.
[adsenseyu4]
Kada je diplomirao, počeo je da radi kao diplomata i advokat, da bi 1670. godine bio jedan od onih koji su pomagali pri izgradnji Berlinske akademije, pa je i postao njen prvi predsednik. Ipak, jedna od najznačajnijih godina u njegovoj karijeri je bila 1676. godina, kada je pronašao rešenje problema infinitizemalnog računa, što ga je dovelo do velike svađe sa Njutnom, ali i mnogim drugima, jer je bio optužen da je plagijator i da je kopirao njegove pronalaske.
Ono što je takođe bitno da istaknemo, a dogodilo se nekoliko godina ranije, tačnije 1672., je da je ovaj Lužički Srbin izsmilio mašinu za računanje (preteča današnjeg digitrona) koja je bila znatno bolja od Paskalove, jer je osim sabiranja i oduzimanja, mogla i da množi i deli, ali i da računa kvadratni koren.
Zatim je 1697. predstavio binarni sistem i brojevni sistem u kom svaki broj mogu prikazati brojevi 0 i 1. Postoji još niz detalja iz njegove biografije, i mogli bi o tome da pišemo u nedogled, zbog čega se zaustavljamo na ovom, otkriću, bez kojeg moderna tehnologija ne bi mogla da funkcioniše.
[adsenseyu1]
Kao i u matematici, ni u fizici se nije slagao sa Njutnom. Naime, on je smatrao da je prostor relativan, teorija kretanja na osnovu kinetičke i potencijalne energije, dok je Njutn smatrao da je prostor zapravo apsolutan. Njegova “živa sila” se slobodno može smatrati i kao slučaj održavanja energije.
Iako može da zvuči čudno, kod Lajbnica je razum imao veću prednost od čula, a najpoznatije njegovo učenje je o monadama (prostorno vremenski svet materijalnih stvari i bića sastoji se iz monada od kojih ne postoje dve iste. Duhovne suštine, a izvor je Bog kao najviši monad).
S druge strane, on je naučnik koji je izmislio univerzalni jezik za logiku jer je verovao u ljudsko razmišljanje, a takođe je bio i veoma dobar student i mnogo zainteresovan za vokabular, samim tim i gramatiku.
[adsenseyu4]
– Jedini način da ispravimo naše mišljenje je da ga učinimo opipljivim, stvarnim poput matematičara, tako da kad otkrijemo našu grešku i kada postoje sporovi i neslaganja među ljudima možemo prosto reći: Hajde da izračunamo bez dalje rasprave i tako zaključimo ko je u pravu!” – govorio je on.
Pravo je samo još jedna od sfera interesovanja u njegovom životu, u kojem je takođe ostavo dubok trag.
Da li je to nesuđeno pravilo velikih svetskih umova ili ne, ali i on je imao skoro sličnu sudbinu kao i Nikola Tesla.
Gotfild Vilhelm frajher fon Lajbnic je preminuo 14. novembra 1716. godine. Bio je zaboravljen i bolestan, ali i usred sudskog spora oko pronaska infinitezimalnog računa, a grobno mesto na kojem je sahranjen je obeleženo nakon 50 godina.
Prošlo je mnogo godina od kada su pojedini njegovi rukopisi objavljeni. Mnoga njegova otkrića su ostala pod velikim velom tajne, a drugi naučnici su mu tek tri veka kasnije (1900. godine) odali veliko priznanje priznavši njegov infinitezimalni račun, i time su dokazali da je on bio naučnik koji nije kopirao druge, već je sam dolazio do rešenja velikih problema.
(Telegraf)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
