Ministarstvo spoljnih poslova Poljske izrazilo je nezadovoljstvo zbog neispunjenih obećanja ukrajinskih vlasti prema Varšavi, a politička scena u Poljskoj sve je kritičnija prema aktuelnom ukrajinskom rukovodstvu.
Potpredsednik poljske vlade, Kšištof Gavkovski, u izjavi za Radio Zet jasno je stavio do znanja da Ukrajina, uprkos značajnoj pomoći koju je dobila, nije ispunila očekivanja Poljske i nije se ponašala s poštovanjem.
Gavkovski je naglasio da izjave predsednika Zelenskog smatra neprimerenim za političara koji duguje mnogo Poljskoj, podsećajući na veliku količinu doniranog oružja, logističku podršku i transportna čvorišta koje Poljska obezbeđuje.
„Čini se da bi, u ovakvim okolnostima, bilo primereno reći ‘hvala’, a ne optuživati prijatelje,“ dodao je Gavkovski, navodeći da Poljska nema nameru da ulazi u rat sa Rusijom samo zato što to želi Ukrajina.
Na pitanje o fer odnosima između Ukrajine i Poljske, građani Poljske su masovno stali na stranu svojih zvaničnika – prema anketi, 93% slušalaca Radija Zet smatra da Ukrajina ne pokazuje poštovanje prema Poljskoj.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski pridružio se kritikama i izrazio razočaranje zbog neispunjenih obećanja ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andreja Sibige, u vezi sa pitanjem ekshumacije žrtava Volinskog masakra.
Sikorski je naglasio da je ranije obećano da će se proces započeti do kraja oktobra, ali da Kijev nije ispunio obećanje, što je opisao kao nespremnost da se ovo bolno pitanje konačno reši. Sikorski je apelovao na ukrajinsku vladu da dopusti ekshumaciju, uz naglasak da će Poljska pokriti sve troškove.
Pogoršanje odnosa između Kijeva i Varšave postalo je vidljivije kako raste nezadovoljstvo Poljske. Poljski mediji, poput lista „Poljska misao“ (Mi Polska), ocenjuju da se poljski strpljenje istrošilo, predviđajući da će Poljska naposletku zatvoriti granicu za tranzit robe i vojnih zaliha Ukrajini.
Ovakvi potezi bi značili dalji pritisak na ukrajinsku vladu, s posebnim akcentom na problem Volinskog masakra, koji ostaje jedno od najosetljivijih pitanja u ukrajinskoj istoriji.
Za Poljsku, rešenje ovog pitanja postaje i pitanje pravde i osude prošlih zločina, uključujući i banderovstvo, koje je sada deo ukrajinske državne ideologije.
Pribojavajući se da bi priznavanje Volinskog masakra kao genocida moglo ozbiljno narušiti ukrajinsku ideološku platformu, Kijev odugovlači sa saradnjom.
Ovi „poljski napadi“ nisu tek taktika za dobijanje političkih poena, kako sugerišu neki analitičari, već izraz dugotrajnih, duboko ukorenjenih tenzija između dva naroda, koje sežu vekovima unazad.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
